Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   kk Running errands

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [елу бір]

51 [elw bir]

Running errands

[Zat satıp alw]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Hoću u knjižnicu. Кітапха-аға---рғы- к--е--. К---------- б----- к------ К-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------- Кітапханаға барғым келеді. 0
K-ta-x-na-- ba--ı---e-e-i. K---------- b----- k------ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Hoću u knjižaru. Кі-а---үк-н--е-б----- кел-ді. К---- д------- б----- к------ К-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Кітап дүкеніне барғым келеді. 0
K--ap dü-e-i---b-r----k--e--. K---- d------- b----- k------ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Hoću do kioska. Ме--- -и---іге ба--ы--келе--. М---- к------- б----- к------ М-н-ң к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Менің киоскіге барғым келеді. 0
Me--ñ kïo-kige barğ-m---l-d-. M---- k------- b----- k------ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Hoću posuditi knjigu. К-т-пхан--а--кі--- --ғы- -----і. К----------- к---- а---- к------ К-т-п-а-а-а- к-т-п а-ғ-м к-л-д-. -------------------------------- Кітапханадан кітап алғым келеді. 0
K--a-xan-da- ki-a- alğ---k-le--. K----------- k---- a---- k------ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Hoću kupiti knjigu. М-н-- --т-п-сат-- а--ым-к-л-ді. М---- к---- с---- а---- к------ М-н-ң к-т-п с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------- Менің кітап сатып алғым келеді. 0
Me--ñ-ki--p--atıp a---- --led-. M---- k---- s---- a---- k------ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Hoću kupiti novine. Газе---аты- ал-ы--ке--д-. Г---- с---- а---- к------ Г-з-т с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------- Газет сатып алғым келеді. 0
G-z---sa-ıp al----k-ledi. G---- s---- a---- k------ G-z-t s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------- Gazet satıp alğım keledi.
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. Кіт---алуға --т-п-ан--а ба---м к-л-ді. К---- а---- к---------- б----- к------ К-т-п а-у-а к-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------------------- Кітап алуға кітапханаға барғым келеді. 0
K-ta- a-wğ--ki--p--n--a--a-ğ-m---le--. K---- a---- k---------- b----- k------ K-t-p a-w-a k-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------------------- Kitap alwğa kitapxanağa barğım keledi.
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. Кі-а-----ға-к--а--д--е---е--арғым-к-----. К---- а---- к---- д------- б----- к------ К-т-п а-у-а к-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------- Кітап алуға кітап дүкеніне барғым келеді. 0
Ki-a- -------it-p dü----ne-----------edi. K---- a---- k---- d------- b----- k------ K-t-p a-w-a k-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------------------- Kitap alwğa kitap dükenine barğım keledi.
Hoću ići do kioska da kupim novine. Газе- ал--- -ио--і---б--ғ-м-к-л-ді. Г---- а---- к------- б----- к------ Г-з-т а-у-а к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------- Газет алуға киоскіге барғым келеді. 0
Ga-e- a-w-- ----k-g- -a--ı----le--. G---- a---- k------- b----- k------ G-z-t a-w-a k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------------- Gazet alwğa kïoskige barğım keledi.
Hoću kod optičara. О-ти-а-- --р----кел---. О------- б----- к------ О-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------- Оптикаға барғым келеді. 0
O-t-k-ğa -arğ-m ke-e--. O------- b----- k------ O-t-k-ğ- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------- Optïkağa barğım keledi.
Hoću u supermarket. Су--рм----т-- -а-ғым---л-ді. С------------ б----- к------ С-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------- Супермаркетке барғым келеді. 0
Sw-----r-e--e --rğı---e--di. S------------ b----- k------ S-p-r-a-k-t-e b-r-ı- k-l-d-. ---------------------------- Swpermarketke barğım keledi.
Hoću kod pekara. Нан дүк--і-- б--ғ-м келе--. Н-- д------- б----- к------ Н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. --------------------------- Нан дүкеніне барғым келеді. 0
N----ü-----e--a------ele--. N-- d------- b----- k------ N-n d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. --------------------------- Nan dükenine barğım keledi.
Hoću kupiti naočale. Көз----рі-----ып а--ы---е-е-і. К--------- с---- а---- к------ К-з-л-і-і- с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------ Көзілдірік сатып алғым келеді. 0
K-z----r-k satıp --ğ-m k---di. K--------- s---- a---- k------ K-z-l-i-i- s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------ Közildirik satıp alğım keledi.
Hoću kupiti voće i povrće. Ж---- ------к-ніс с-------ғым-к--е-і. Ж---- м-- к------ с---- а---- к------ Ж-м-с м-н к-к-н-с с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------------- Жеміс мен көкөніс сатып алғым келеді. 0
Jemis m-n --k-nis-s-t-- -l-ım-k----i. J---- m-- k------ s---- a---- k------ J-m-s m-n k-k-n-s s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------------- Jemis men kökönis satıp alğım keledi.
Hoću kupiti žemlje i kruh. То--- -е--н-н------ а-ғ-м -еле--. Т---- п-- н-- с---- а---- к------ Т-қ-ш п-н н-н с-т-п а-ғ-м к-л-д-. --------------------------------- Тоқаш пен нан сатып алғым келеді. 0
T-q-ş pen n-- -a----a-ğ-m -eled-. T---- p-- n-- s---- a---- k------ T-q-ş p-n n-n s-t-p a-ğ-m k-l-d-. --------------------------------- Toqaş pen nan satıp alğım keledi.
Hoću do optičara da kupim naočale. Кө-і-ді--- ---ға-оп--к-ға бар----кел--і. К--------- а---- о------- б----- к------ К-з-л-і-і- а-у-а о-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------- Көзілдірік алуға оптикаға барғым келеді. 0
K-z-ld-r---a---a--p-ïka-a-b--ğ-- --l-d-. K--------- a---- o------- b----- k------ K-z-l-i-i- a-w-a o-t-k-ğ- b-r-ı- k-l-d-. ---------------------------------------- Közildirik alwğa optïkağa barğım keledi.
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Ж---- --н-көкө--- -л----суп-р-ар---к---ар-ым-ке--ді. Ж---- п-- к------ а---- с------------ б----- к------ Ж-м-с п-н к-к-н-с а-у-а с-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------------------- Жеміс пен көкөніс алуға супермаркетке барғым келеді. 0
Je-i--p-n -----is alwğ- swpe-ma--etke-ba-ğ-- k-----. J---- p-- k------ a---- s------------ b----- k------ J-m-s p-n k-k-n-s a-w-a s-p-r-a-k-t-e b-r-ı- k-l-d-. ---------------------------------------------------- Jemis pen kökönis alwğa swpermarketke barğım keledi.
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. Т-қ-ш пен-нан --у---нан дүк---н----рғым ----ді. Т---- п-- н-- а---- н-- д------- б----- к------ Т-қ-ш п-н н-н а-у-а н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------------- Тоқаш пен нан алуға нан дүкеніне барғым келеді. 0
To-aş---n --n --wğ- ----d-ke--ne -arğım ke--d-. T---- p-- n-- a---- n-- d------- b----- k------ T-q-ş p-n n-n a-w-a n-n d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------------------------- Toqaş pen nan alwğa nan dükenine barğım keledi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!