Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   sl Nakupovati

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [enainpetdeset]

Nakupovati

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Hoću u knjižnicu. Hoč-m-v-k-j----c-. H____ v k_________ H-č-m v k-j-ž-i-o- ------------------ Hočem v knjižnico. 0
Hoću u knjižaru. H---- v-k--iga-n-. H____ v k_________ H-č-m v k-j-g-r-o- ------------------ Hočem v knjigarno. 0
Hoću do kioska. H--e- n-k-j k-p--- v-kios--. H____ n____ k_____ v k______ H-č-m n-k-j k-p-t- v k-o-k-. ---------------------------- Hočem nekaj kupiti v kiosku. 0
Hoću posuditi knjigu. R-d(-) bi-s- ---o-o------ e-o kn--o. R_____ b_ s_ i___________ e__ k_____ R-d-a- b- s- i-p-s-d-l-a- e-o k-i-o- ------------------------------------ Rad(a) bi si izposodil(a) eno knigo. 0
Hoću kupiti knjigu. Rad(a- -i ku-il(-) -no-knjigo. R_____ b_ k_______ e__ k______ R-d-a- b- k-p-l-a- e-o k-j-g-. ------------------------------ Rad(a) bi kupil(a) eno knjigo. 0
Hoću kupiti novine. Ra---- bi-kup---a) e- č--o--s. R_____ b_ k_______ e_ č_______ R-d-a- b- k-p-l-a- e- č-s-p-s- ------------------------------ Rad(a) bi kupil(a) en časopis. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. Ra--a) ---bi-še--š----v-kn--ž-ico izpo-odit -------i--. R_____ s_ b_ š_______ v k________ i________ e__ k______ R-d-a- s- b- š-l-š-a- v k-j-ž-i-o i-p-s-d-t e-o k-j-g-. ------------------------------------------------------- Rad(a) si bi šel(šla) v knjižnico izposodit eno knjigo. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. R----) bi ----š--)---k-------o-k-----e-o---j-g-. R_____ b_ š_______ v k________ k____ e__ k______ R-d-a- b- š-l-š-a- v k-j-g-r-o k-p-t e-o k-j-g-. ------------------------------------------------ Rad(a) bi šel(šla) v knjigarno kupit eno knjigo. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. Hočem - -i-sk--k-pit------s--i-. H____ v k_____ k____ e_ č_______ H-č-m v k-o-k- k-p-t e- č-s-p-s- -------------------------------- Hočem v kiosku kupit en časopis. 0
Hoću kod optičara. Hoč-- k --ti-u. H____ k o______ H-č-m k o-t-k-. --------------- Hočem k optiku. 0
Hoću u supermarket. H-če- v -amopo---ež--co. H____ v s_______________ H-č-m v s-m-p-s-r-ž-i-o- ------------------------ Hočem v samopostrežnico. 0
Hoću kod pekara. H-č-- v -ekari--. H____ v p________ H-č-m v p-k-r-j-. ----------------- Hočem v pekarijo. 0
Hoću kupiti naočale. Hoč--------- o-a--. H____ k_____ o_____ H-č-m k-p-t- o-a-a- ------------------- Hočem kupiti očala. 0
Hoću kupiti voće i povrće. H-č-m --piti ----e--n-z-l-n-a-o. H____ k_____ s____ i_ z_________ H-č-m k-p-t- s-d-e i- z-l-n-a-o- -------------------------------- Hočem kupiti sadje in zelenjavo. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. H-č-m ----t--ž-m-j--in -r-h. H____ k_____ ž_____ i_ k____ H-č-m k-p-t- ž-m-j- i- k-u-. ---------------------------- Hočem kupiti žemlje in kruh. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. H-č---- ----k-- da-k-p-m e-a oč---. H____ k o______ d_ k____ e__ o_____ H-č-m k o-t-k-, d- k-p-m e-a o-a-a- ----------------------------------- Hočem k optiku, da kupim ena očala. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. H---- v-s-mo-o-tr----co-p- sa-je-in zel-n-avo. H____ v s______________ p_ s____ i_ z_________ H-č-m v s-m-p-s-r-ž-i-o p- s-d-e i- z-l-n-a-o- ---------------------------------------------- Hočem v samopostrežnico po sadje in zelenjavo. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. Hoč-m------arno p--ž--l-e-in-kru-. H____ v p______ p_ ž_____ i_ k____ H-č-m v p-k-r-o p- ž-m-j- i- k-u-. ---------------------------------- Hočem v pekarno po žemlje in kruh. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + slovenski (1-100) MP3 slovenski (1-100)
Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!