bosanski » bugarski   Dupli veznici


98 [devedeset i osam]

Dupli veznici

-

98 [деветдесет и осем]
98 [devetdeset i osem]

Сложни съюзи
Slozhni syyuzi

98 [devedeset i osam]

Dupli veznici

-

98 [деветдесет и осем]
98 [devetdeset i osem]

Сложни съюзи
Slozhni syyuzi

Click to see the text:   
bosanskiбългарски
Putovanje je bilo lijepo, ali previše naporno. Пъ-------- в------- б--- х------ н- д---- н---------.
P--------- v---------- b---- k------- n- d---- n---------.
Voz je bio tačan, ali prepun. Вл---- в------- д---- н------- н- д---- п----.
V----- v---------- d---- n------- n- d---- p----.
Hotel je bio ugodan, ali skup. Хо----- в------- б--- у----- н- д---- с---.
K------- v---------- b---- u------ n- d---- s---.
   
On uzima ili autobus ili voz. То- щ- в---- и-- а-------- и-- в----.
T-- s---- v---- i-- a-------- i-- v----.
On dolazi ili danas navečer ili sutra ujutro. То- щ- д---- и-- д--- в------- и-- у--- р---.
T-- s---- d---- i-- d--- v-------- i-- u--- r---.
On stanuje ili kod nas ili u hotelu. То- щ- о------ и-- п-- н--- и-- н- х----.
T-- s---- o------ i-- p-- n--- i-- n- k-----.
   
Ona govori i španski, i engleski. Тя г----- к---- и-------- т--- и а--------.
T-- g----- k---- i-------- t--- i a--------.
Ona je živjela i u Madridu i u Londonu. Тя е ж----- к---- в М------ т--- и в Л-----.
T-- y- z------- k---- v M------ t--- i v L-----.
Ona poznaje i Španiju i Englesku. Тя п------ к---- И------- т--- и А-----.
T-- p------ k---- I-------- t--- i A------.
   
On ne samo da je glup već je također i lijen. То- е н- с--- г------ н- и м-------.
T-- y- n- s--- g------ n- i m-------.
Ona ne samo da je ljepa već i inteligentna. Тя е н- с--- х------ н- и и-----------.
T-- y- n- s--- k------- n- i i-----------.
Ona ne samo da govori njemački već i francuski. Тя г----- н- с--- н------ н- и ф------.
T-- g----- n- s--- n------ n- i f------.
   
Ja ne znam svirati niti klavir niti gitaru. Аз н- м--- д- с---- н--- н- п----- н--- н- к-----.
A- n- m--- d- s----- n--- n- p----- n--- n- k-----.
Ja ne znam plesati niti valcer niti sambu. Аз н- м--- д- т------- н--- в---- н--- с----.
A- n- m--- d- t-------- n--- v---- n--- s----.
Ja ne volim niti operu niti balet. Аз н- о----- н--- о----- н--- б----.
A- n- o------ n--- o----- n--- b----.
   
Što brže radiš to si ranije gotov. Ко----- п------- р------- т------ п------ щ- с------.
K------ p------- r-------- t------ p------ s---- s--------.
Što ranije dođeš to ranije možeš ići. Ко----- п------ д------ т------ п------ м---- д- с- т------.
K------ p------ d------- t------ p------ m------ d- s- t-------.
Što je čovjek stariji, to više komotniji. Ко----- п------------ т------ п-------- с-----.
K------ p-------------- t------ p-------- s------.
   

Učenje jezika preko interneta

Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične nastave jezika. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Takođe mogu birati šta žele učiti. Takođe odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu.

Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Takođe je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Takođe mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni, mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki impuls. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje na miru učiti s knjigom u rukama. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak...
Odgonetnite jezik!
_______ spada u dravidske jezike. To je maternji jezik oko 70 miliona ljudi. Prvenstveno se govori u južnoj Indiji i na Šri Lanki. _______ ima najdužu tradiciju među svim savremenim indijskim jezicima. U Indiji se zato priznaje kao klasični jezik. To je takođe jedan od 22 službena jezika potkontinenta. Književni jezik se jako razlikuje od razgovornog jezika.

U zavisnosti ok kontekstne situacije bira se, znači, druga varijanta jezika. Ovo striktno razdvajanje je važno obilježje ******og jezika. Za jezik su tipični i mnogi dijalekti. Dijalekti koji se govore u Šri Lanki su uglavnom konzervativniji. _______ se piše vlastitom mješavinom abecede i slogovnog pisma. Ne zna se tačno kako je nastao _______. Međutim, sigurno je da je jezik stariji od 2000 godina. Ko uči _______, mnogo uči i o Indiji!