Knjiga fraza

bs U taksiju   »   bg В таксито

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [трийсет и осем]

38 [triyset i osem]

В таксито

[V taksito]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. М---, -з-ик-йт- -акс-. М---- и-------- т----- М-л-, и-в-к-й-е т-к-и- ---------------------- Моля, извикайте такси. 0
Mo---- i-v---y---ta-s-. M----- i-------- t----- M-l-a- i-v-k-y-e t-k-i- ----------------------- Molya, izvikayte taksi.
Koliko košta do željezničke stanice? Колко----ува-до-гарата? К---- с----- д- г------ К-л-о с-р-в- д- г-р-т-? ----------------------- Колко струва до гарата? 0
K-l-- -truv- d--gar---? K---- s----- d- g------ K-l-o s-r-v- d- g-r-t-? ----------------------- Kolko struva do garata?
Koliko košta do aerodroma? К-----ст-ув- -о -е-и-е--? К---- с----- д- л-------- К-л-о с-р-в- д- л-т-щ-т-? ------------------------- Колко струва до летището? 0
Kolk--s---v- d--l--ishche--? K---- s----- d- l----------- K-l-o s-r-v- d- l-t-s-c-e-o- ---------------------------- Kolko struva do letishcheto?
Pravo, molim. М---,-на-рав-. М---- н------- М-л-, н-п-а-о- -------------- Моля, направо. 0
M-lya- ----av-. M----- n------- M-l-a- n-p-a-o- --------------- Molya, napravo.
Ovdje desno, molim. М---- --к над-с--. М---- т-- н------- М-л-, т-к н-д-с-о- ------------------ Моля, тук надясно. 0
Mol--- tuk-nad---n-. M----- t-- n-------- M-l-a- t-k n-d-a-n-. -------------------- Molya, tuk nadyasno.
Tamo na uglu lijevo, molim. Мол----а--н- -гъла-н--я--. М---- т-- н- ъ---- н------ М-л-, т-м н- ъ-ъ-а н-л-в-. -------------------------- Моля, там на ъгъла наляво. 0
M-lya,--am -- ----a--alyav-. M----- t-- n- y---- n------- M-l-a- t-m n- y-y-a n-l-a-o- ---------------------------- Molya, tam na ygyla nalyavo.
Meni se žuri. Бър--м. Б------ Б-р-а-. ------- Бързам. 0
By---m. B------ B-r-a-. ------- Byrzam.
Ja imam vremena. И-а------е. И--- в----- И-а- в-е-е- ----------- Имам време. 0
Im-- -reme. I--- v----- I-a- v-e-e- ----------- Imam vreme.
Molim Vas vozite sporije. К-райте-по-ба-н-- мо-я. К------ п-------- м---- К-р-й-е п---а-н-, м-л-. ----------------------- Карайте по-бавно, моля. 0
Karayte-po---vn-, mo-y-. K------ p-------- m----- K-r-y-e p---a-n-, m-l-a- ------------------------ Karayte po-bavno, molya.
Stanite ovdje, molim. Сп-е----ук---о--. С----- т--- м---- С-р-т- т-к- м-л-. ----------------- Спрете тук, моля. 0
S--et- -uk----l--. S----- t--- m----- S-r-t- t-k- m-l-a- ------------------ Sprete tuk, molya.
Sačekajte momenat, molim Vas. И-ч--ай---е-ин-м--ент,-м-ля. И-------- е--- м------ м---- И-ч-к-й-е е-и- м-м-н-, м-л-. ---------------------------- Изчакайте един момент, моля. 0
I---a----e--ed-n m--ent--m--ya. I--------- y---- m------ m----- I-c-a-a-t- y-d-n m-m-n-, m-l-a- ------------------------------- Izchakayte yedin moment, molya.
Odmah se vraćam. В--нага ----ръщ--. В------ с- в------ В-д-а-а с- в-ъ-а-. ------------------ Веднага се връщам. 0
Vedna-a--e --y---h--. V------ s- v--------- V-d-a-a s- v-y-h-h-m- --------------------- Vednaga se vryshcham.
Dajte mi račun molim. М---, да-------квита-ц-я. М---- д---- м- к--------- М-л-, д-й-е м- к-и-а-ц-я- ------------------------- Моля, дайте ми квитанция. 0
M-lya,---y-e-mi--v---n-s---. M----- d---- m- k----------- M-l-a- d-y-e m- k-i-a-t-i-a- ---------------------------- Molya, dayte mi kvitantsiya.
Nemam sitno. Ням-м д---ни--а-и. Н---- д----- п---- Н-м-м д-е-н- п-р-. ------------------ Нямам дребни пари. 0
N---a--d-eb-i-pa--. N----- d----- p---- N-a-a- d-e-n- p-r-. ------------------- Nyamam drebni pari.
U redu je, ostatak je za Vas. Така - --б--, рест-то-- за --с. Т--- е д----- р------ е з- В--- Т-к- е д-б-е- р-с-о-о е з- В-с- ------------------------------- Така е добре, рестото е за Вас. 0
T----y- -obr---rest-to ye-z- -a-. T--- y- d----- r------ y- z- V--- T-k- y- d-b-e- r-s-o-o y- z- V-s- --------------------------------- Taka ye dobre, restoto ye za Vas.
Odvezite me do ove adrese. З---р-йт--ме на -о------е-. З-------- м- н- т--- а----- З-к-р-й-е м- н- т-з- а-р-с- --------------------------- Закарайте ме на този адрес. 0
Z-ka--yt- m- na toz- -d-e-. Z-------- m- n- t--- a----- Z-k-r-y-e m- n- t-z- a-r-s- --------------------------- Zakarayte me na tozi adres.
Odvezite me do mog hotela. З-кар-й----е-д- м-я-хоте-. З-------- м- д- м-- х----- З-к-р-й-е м- д- м-я х-т-л- -------------------------- Закарайте ме до моя хотел. 0
Za----yte -e-d---oya kh-t-l. Z-------- m- d- m--- k------ Z-k-r-y-e m- d- m-y- k-o-e-. ---------------------------- Zakarayte me do moya khotel.
Odvezite me do plaže. З-ка----- ----а-п---а. З-------- м- н- п----- З-к-р-й-е м- н- п-а-а- ---------------------- Закарайте ме на плажа. 0
Z--ar-y-e--e -a-p-a---. Z-------- m- n- p------ Z-k-r-y-e m- n- p-a-h-. ----------------------- Zakarayte me na plazha.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?