Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   bg Подготовка за пътуване

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [четирийсет и седем]

47 [chetiriyset i sedem]

Подготовка за пътуване

[Podgotovka za pytuvane]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! Тр-б---да---ег-еш-----ж-! Т----- д- с------ б------ Т-я-в- д- с-е-н-ш б-г-ж-! ------------------------- Трябва да стегнеш багажа! 0
Tryabv- -- -tegnesh-ba-a--a! T------ d- s------- b------- T-y-b-a d- s-e-n-s- b-g-z-a- ---------------------------- Tryabva da stegnesh bagazha!
Ne smiješ ništa zaboraviti! Вни--вай -а -е з-б-ави- --що! В------- д- н- з------- н---- В-и-а-а- д- н- з-б-а-и- н-щ-! ----------------------------- Внимавай да не забравиш нещо! 0
V---------a--e-z-b--v--- ---h-h-! V------- d- n- z-------- n------- V-i-a-a- d- n- z-b-a-i-h n-s-c-o- --------------------------------- Vnimavay da ne zabravish neshcho!
Treba ti veliki kofer! Т----а ---г---- --ф--! Т----- т- г---- к----- Т-я-в- т- г-л-м к-ф-р- ---------------------- Трябва ти голям куфар! 0
T-ya-v- ----o--a-------! T------ t- g----- k----- T-y-b-a t- g-l-a- k-f-r- ------------------------ Tryabva ti golyam kufar!
Ne zaboravi pasoš! Не з-бр--я- п-с-ор-а! Н- з------- п-------- Н- з-б-а-я- п-с-о-т-! --------------------- Не забравяй паспорта! 0
N- ---ra--a-----p--t-! N- z-------- p-------- N- z-b-a-y-y p-s-o-t-! ---------------------- Ne zabravyay pasporta!
Ne zaboravi avionsku kartu! Н- з---авя---а---етн-- -----! Н- з------- с--------- б----- Н- з-б-а-я- с-м-л-т-и- б-л-т- ----------------------------- Не забравяй самолетния билет! 0
Ne--ab-a-y-y s--ole--------l-t! N- z-------- s---------- b----- N- z-b-a-y-y s-m-l-t-i-a b-l-t- ------------------------------- Ne zabravyay samoletniya bilet!
Ne zaboravi putne čekove! Не---бра-я--пътн----ки-е-ч-ко-е! Н- з------- п----------- ч------ Н- з-б-а-я- п-т-и-е-к-т- ч-к-в-! -------------------------------- Не забравяй пътническите чекове! 0
Ne---br--ya----t-ic-e---te ch--ov-! N- z-------- p------------ c------- N- z-b-a-y-y p-t-i-h-s-i-e c-e-o-e- ----------------------------------- Ne zabravyay pytnicheskite chekove!
Ponesi kremu za sunčanje. Вз--и----- п--т---с--н--. В---- к--- п----- с------ В-е-и к-е- п-о-и- с-ъ-ц-. ------------------------- Вземи крем против слънце. 0
Vz--i---em----ti- s------. V---- k--- p----- s------- V-e-i k-e- p-o-i- s-y-t-e- -------------------------- Vzemi krem protiv slyntse.
Ponesi sunčane naočale. В--ми--л--че--те-очила. В---- с--------- о----- В-е-и с-ъ-ч-в-т- о-и-а- ----------------------- Вземи слънчевите очила. 0
Vzemi s-yn-h--i-- o-hil-. V---- s---------- o------ V-e-i s-y-c-e-i-e o-h-l-. ------------------------- Vzemi slynchevite ochila.
Ponesi šešir za sunce. Вз--и --ъ-ч---т--шап-а. В---- с--------- ш----- В-е-и с-ъ-ч-в-т- ш-п-а- ----------------------- Вземи слънчевата шапка. 0
V-e---sl-n-----ta-sha--a. V---- s---------- s------ V-e-i s-y-c-e-a-a s-a-k-. ------------------------- Vzemi slynchevata shapka.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Ис-аш-ли д- в--м---пъ-на к--т-? И---- л- д- в----- п---- к----- И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-а к-р-а- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътна карта? 0
Isk-sh-li da ---m-s--py-n----rta? I----- l- d- v------ p---- k----- I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-a k-r-a- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytna karta?
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? Иск-ш--и-д---зе--ш---те-од-те-? И---- л- д- в----- п----------- И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-в-д-т-л- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътеводител? 0
I-k--- l--d- vz--e-h --t---di-el? I----- l- d- v------ p----------- I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-v-d-t-l- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytevoditel?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Ис--ш л- д------е- ---ъ-? И---- л- д- в----- ч----- И-к-ш л- д- в-е-е- ч-д-р- ------------------------- Искаш ли да вземеш чадър? 0
Iskash l-----vz---s- c---yr? I----- l- d- v------ c------ I-k-s- l- d- v-e-e-h c-a-y-? ---------------------------- Iskash li da vzemesh chadyr?
Misli na hlače, košulje, čarape. Не --б--в---пан--л----е- -из-т----ора--т-. Н- з------- п----------- р------ ч-------- Н- з-б-а-я- п-н-а-о-и-е- р-з-т-, ч-р-п-т-. ------------------------------------------ Не забравяй панталоните, ризите, чорапите. 0
Ne-zabrav-ay -ant-l---t-,-r--ite,-cho---i-e. N- z-------- p----------- r------ c--------- N- z-b-a-y-y p-n-a-o-i-e- r-z-t-, c-o-a-i-e- -------------------------------------------- Ne zabravyay pantalonite, rizite, chorapite.
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. Не з-бр-в-й вр-т--ръз--т-,-кол-нит-,-сак-т-. Н- з------- в------------- к-------- с------ Н- з-б-а-я- в-а-о-р-з-и-е- к-л-н-т-, с-к-т-. -------------------------------------------- Не забравяй вратовръзките, коланите, саката. 0
N---a--av-a---rato----------ko-a--t-, sak---. N- z-------- v------------- k-------- s------ N- z-b-a-y-y v-a-o-r-z-i-e- k-l-n-t-, s-k-t-. --------------------------------------------- Ne zabravyay vratovryzkite, kolanite, sakata.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Не з-б--в-- пижа-ит----ощ-ицит- и ---иск---. Н- з------- п-------- н-------- и т--------- Н- з-б-а-я- п-ж-м-т-, н-щ-и-и-е и т-н-с-и-е- -------------------------------------------- Не забравяй пижамите, нощниците и тениските. 0
N--z-b-avya---i-h-----, n--h--n--si-- ------s-ite. N- z-------- p--------- n------------ i t--------- N- z-b-a-y-y p-z-a-i-e- n-s-c-n-t-i-e i t-n-s-i-e- -------------------------------------------------- Ne zabravyay pizhamite, noshchnitsite i teniskite.
Trebaš cipele, sandale i čizme. Т-ябват--- о---к-, с-н-али-и-б--у--. Т------ т- о------ с------ и б------ Т-я-в-т т- о-у-к-, с-н-а-и и б-т-ш-. ------------------------------------ Трябват ти обувки, сандали и ботуши. 0
T-ya-va- -----u-ki- -a-d-li-i -o--s--. T------- t- o------ s------ i b------- T-y-b-a- t- o-u-k-, s-n-a-i i b-t-s-i- -------------------------------------- Tryabvat ti obuvki, sandali i botushi.
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. Т-яб-а---- ---н---ърп---и- сапу----но-ичка. Т------ т- н---- к-------- с---- и н------- Т-я-в-т т- н-с-и к-р-и-к-, с-п-н и н-ж-ч-а- ------------------------------------------- Трябват ти носни кърпички, сапун и ножичка. 0
T--a-v-t-t- --s---k--p---k-- ---un --n-z-i--k-. T------- t- n---- k--------- s---- i n--------- T-y-b-a- t- n-s-i k-r-i-h-i- s-p-n i n-z-i-h-a- ----------------------------------------------- Tryabvat ti nosni kyrpichki, sapun i nozhichka.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Т---ва---- греб--- че-к--за-зъ-- и -ас-- з- --б-. Т------ т- г------ ч---- з- з--- и п---- з- з---- Т-я-в-т т- г-е-е-, ч-т-а з- з-б- и п-с-а з- з-б-. ------------------------------------------------- Трябват ти гребен, четка за зъби и паста за зъби. 0
Tr--bv-t -----e-e-,--hetka -a z-bi-i--a--a--a----i. T------- t- g------ c----- z- z--- i p---- z- z---- T-y-b-a- t- g-e-e-, c-e-k- z- z-b- i p-s-a z- z-b-. --------------------------------------------------- Tryabvat ti greben, chetka za zybi i pasta za zybi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.