Рјечник

sr Читати и писати   »   kn ಓದುವುದು ಮತ್ತು ಬರೆಯುವುದು

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

೬ [ಆರು]

6 [Āru]

ಓದುವುದು ಮತ್ತು ಬರೆಯುವುದು

[ōduvudu mattu bareyuvudu.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Ja читам. ನಾನು-ಓದ----ೇನೆ. ನ--- ಓ--------- ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------- ನಾನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nānu-----t--e. N--- ō-------- N-n- ō-u-t-n-. -------------- Nānu ōduttēne.
Ја читам једно слово. ನಾನ--ಒಂದ- ಅಕ----ನ-ನ- ಓದ--್ತೇನೆ. ನ--- ಒ--- ಅ--------- ಓ--------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಅ-್-ರ-ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಅಕ್ಷರವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nān- -nd- -k-a-ava--- ōd--tē-e. N--- o--- a---------- ō-------- N-n- o-d- a-ṣ-r-v-n-u ō-u-t-n-. ------------------------------- Nānu ondu akṣaravannu ōduttēne.
Ја читам једну реч. ನ-ನ- -ಂದು --ವನ್-- --ು------. ನ--- ಒ--- ಪ------ ಓ--------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ವ-್-ು ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪದವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
N-n- ond- -ad-vannu--du-t-n-. N--- o--- p-------- ō-------- N-n- o-d- p-d-v-n-u ō-u-t-n-. ----------------------------- Nānu ondu padavannu ōduttēne.
Ја читам једну реченицу. ನಾನು-ಒಂ---ವ--್ಯ-ನ--ು ಓ-ುತ್-ೇ-ೆ. ನ--- ಒ--- ವ--------- ಓ--------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ವ-ಕ-ಯ-ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ವಾಕ್ಯವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
N--u-o--u-v-ky---nn- -dut-ēne. N--- o--- v--------- ō-------- N-n- o-d- v-k-a-a-n- ō-u-t-n-. ------------------------------ Nānu ondu vākyavannu ōduttēne.
Ја читам једно писмо. ನ--ು-ಒ--- ಪ--ರ-ನ್ನು-ಓ--ತ-ತ-ನೆ. ನ--- ಒ--- ಪ-------- ಓ--------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-್-ವ-್-ು ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------ ನಾನು ಒಂದು ಪತ್ರವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-u----- --t-ava----ō-u-tē--. N--- o--- p--------- ō-------- N-n- o-d- p-t-a-a-n- ō-u-t-n-. ------------------------------ Nānu ondu patravannu ōduttēne.
Ја читам једну књигу. ನಾನು-ಒ--ು-----ತಕವ---ು----ತ್ತ--ೆ. ನ--- ಒ--- ಪ---------- ಓ--------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ಸ-ತ-ವ-್-ು ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪುಸ್ತಕವನ್ನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
Nā---o--- pusta-ava--u---u-t---. N--- o--- p----------- ō-------- N-n- o-d- p-s-a-a-a-n- ō-u-t-n-. -------------------------------- Nānu ondu pustakavannu ōduttēne.
Ја читам. ನ-ನ- ಓದ----ೇನ-. ನ--- ಓ--------- ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------- ನಾನು ಓದುತ್ತೇನೆ. 0
N--u-ōd-ttēne. N--- ō-------- N-n- ō-u-t-n-. -------------- Nānu ōduttēne.
Ти читаш. ನೀ---ಓ-ುತ----. ನ--- ಓ-------- ನ-ನ- ಓ-ು-್-ೀ-. -------------- ನೀನು ಓದುತ್ತೀಯ. 0
Nīn- ----tī-a. N--- ō-------- N-n- ō-u-t-y-. -------------- Nīnu ōduttīya.
Он чита. ಅ-ನು---ುತ--ಾನ-. ಅ--- ಓ--------- ಅ-ನ- ಓ-ು-್-ಾ-ೆ- --------------- ಅವನು ಓದುತ್ತಾನೆ. 0
A--nu-ōd----n-. A---- ō-------- A-a-u ō-u-t-n-. --------------- Avanu ōduttāne.
Ја пишем. ನಾನ---ರೆ-----ೇ-ೆ. ನ--- ಬ----------- ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
Nānu b-r--u--ēne. N--- b----------- N-n- b-r-y-t-ē-e- ----------------- Nānu bareyuttēne.
Ја пишем једно слово. ನಾ-ು -ಂದ- ಅ--ಷರ-ನ-ನು -ರ---------. ನ--- ಒ--- ಅ--------- ಬ----------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಅ-್-ರ-ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಅಕ್ಷರವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
Nānu o--- -kṣarava--u-b-re--t-ē-e. N--- o--- a---------- b----------- N-n- o-d- a-ṣ-r-v-n-u b-r-y-t-ē-e- ---------------------------------- Nānu ondu akṣaravannu bareyuttēne.
Ја пишем једну реч. ನಾನು ಒಂ----ದ-ನ್ನ- ಬ----ತ-ತೇ-ೆ. ನ--- ಒ--- ಪ------ ಬ----------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ವ-್-ು ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------ ನಾನು ಒಂದು ಪದವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
N-nu-o--u pad--annu --re-uttē-e. N--- o--- p-------- b----------- N-n- o-d- p-d-v-n-u b-r-y-t-ē-e- -------------------------------- Nānu ondu padavannu bareyuttēne.
Ја пишем једну реченицу. ನ--ು ಒ-ದ- ವಾಕ್ಯವ-್-- ಬ-ೆಯು-್-ೇ-ೆ. ನ--- ಒ--- ವ--------- ಬ----------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ವ-ಕ-ಯ-ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ವಾಕ್ಯವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
Nā---o--u-vāky--a-n- ba---u--ē--. N--- o--- v--------- b----------- N-n- o-d- v-k-a-a-n- b-r-y-t-ē-e- --------------------------------- Nānu ondu vākyavannu bareyuttēne.
Ја пишем једно писмо. ನ--ು ಒಂದು -ತ್--ನ್ನ- ಬ-ೆ--ತ-ತ---. ನ--- ಒ--- ಪ-------- ಬ----------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-್-ವ-್-ು ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪತ್ರವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
Nā---o-du-p-t-a-a----b----u-tē--. N--- o--- p--------- b----------- N-n- o-d- p-t-a-a-n- b-r-y-t-ē-e- --------------------------------- Nānu ondu patravannu bareyuttēne.
Ја пишем једну књигу. ನಾನ- ಒಂದು-ಪುಸ್--ವನ್-- ಬರ-ಯ-ತ--ೇನೆ. ನ--- ಒ--- ಪ---------- ಬ----------- ನ-ನ- ಒ-ದ- ಪ-ಸ-ತ-ವ-್-ು ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ---------------------------------- ನಾನು ಒಂದು ಪುಸ್ತಕವನ್ನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
N-nu ondu--u--akav-nnu b--e-u-t---. N--- o--- p----------- b----------- N-n- o-d- p-s-a-a-a-n- b-r-y-t-ē-e- ----------------------------------- Nānu ondu pustakavannu bareyuttēne.
Ја пишем. ನ--- -----ತ--ೇನೆ. ನ--- ಬ----------- ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಬರೆಯುತ್ತೇನೆ. 0
N--- -ar---ttēne. N--- b----------- N-n- b-r-y-t-ē-e- ----------------- Nānu bareyuttēne.
Ти пишеш. ನೀ-ು-----ು-----. ನ--- ಬ---------- ನ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಬರೆಯುತ್ತೀಯ. 0
Nī-- ba-e---t--a. N--- b----------- N-n- b-r-y-t-ī-a- ----------------- Nīnu bareyuttīya.
Он пише. ಅ-ನು-ಬ--ಯುತ-ತ-ನೆ. ಅ--- ಬ----------- ಅ-ನ- ಬ-ೆ-ು-್-ಾ-ೆ- ----------------- ಅವನು ಬರೆಯುತ್ತಾನೆ. 0
A-a-- --------ā-e. A---- b----------- A-a-u b-r-y-t-ā-e- ------------------ Avanu bareyuttāne.

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!