Рјечник

sr Прошлост 3   »   kn ಭೂತಕಾಲ – ೩

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

೮೩ [ಎಂಬತ್ತಮೂರು]

83 [Embattamūru]

ಭೂತಕಾಲ – ೩

[bhūtakāla – 3.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
телефонирати ಟ---ಫ-ನ್---ಡುವು-ು. ಟ-ಲ-ಫ-ನ- ಮ-ಡ-ವ-ದ-. ಟ-ಲ-ಫ-ನ- ಮ-ಡ-ವ-ದ-. ------------------ ಟೆಲಿಫೋನ್ ಮಾಡುವುದು. 0
Ṭe--ph-n-m--u--du. Ṭeliphōn māḍuvudu. Ṭ-l-p-ō- m-ḍ-v-d-. ------------------ Ṭeliphōn māḍuvudu.
Ја сам телефонирао / телефонирала. ನ-ನು ಫೋನ್-ಮಾ--ದ-. ನ-ನ- ಫ-ನ- ಮ-ಡ-ದ-. ನ-ನ- ಫ-ನ- ಮ-ಡ-ದ-. ----------------- ನಾನು ಫೋನ್ ಮಾಡಿದೆ. 0
N--- p----m-ḍ-de. Nānu phōn māḍide. N-n- p-ō- m-ḍ-d-. ----------------- Nānu phōn māḍide.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ನಾ-- -ೂರ----ಮ--ಫೋನ- --್-- ಮ-ತ--ಡು--------. ನ-ನ- ಪ-ರ-ತ-ಸಮಯ ಫ-ನ- ನಲ-ಲ- ಮ-ತನ-ಡ-ತ-ತ-ದ-ದ-. ನ-ನ- ಪ-ರ-ತ-ಸ-ಯ ಫ-ನ- ನ-್-ಿ ಮ-ತ-ಾ-ು-್-ಿ-್-ೆ- ------------------------------------------ ನಾನು ಪೂರ್ತಿಸಮಯ ಫೋನ್ ನಲ್ಲಿ ಮಾತನಾಡುತ್ತಿದ್ದೆ. 0
N-n--p---is---ya p-ōn --l-- m---nāḍ-tt--de. Nānu pūrtisamaya phōn nalli mātanāḍuttidde. N-n- p-r-i-a-a-a p-ō- n-l-i m-t-n-ḍ-t-i-d-. ------------------------------------------- Nānu pūrtisamaya phōn nalli mātanāḍuttidde.
питати ಪ್-ಶ್ನಿ--ವು-ು. ಪ-ರಶ-ನ-ಸ-ವ-ದ-. ಪ-ರ-್-ಿ-ು-ು-ು- -------------- ಪ್ರಶ್ನಿಸುವುದು. 0
Pr--ni-uvud-. Praśnisuvudu. P-a-n-s-v-d-. ------------- Praśnisuvudu.
Ја сам питао / питала. ನ--ು -್-ಶ-ನ----ಳಿ-ೆ. ನ-ನ- ಪ-ರಶ-ನ- ಕ-ಳ-ದ-. ನ-ನ- ಪ-ರ-್-ೆ ಕ-ಳ-ದ-. -------------------- ನಾನು ಪ್ರಶ್ನೆ ಕೇಳಿದೆ. 0
Nā-- ---ś--------e. Nānu praśne kēḷide. N-n- p-a-n- k-ḷ-d-. ------------------- Nānu praśne kēḷide.
Ја сам увек питао / питала. ನಾನು-ಯ-ವಾ--ು---ರ-್-ೆ--ೇ-ು-್-ಿದ್-ೆ. ನ-ನ- ಯ-ವ-ಗಲ- ಪ-ರಶ-ನ- ಕ-ಳ-ತ-ತ-ದ-ದ-. ನ-ನ- ಯ-ವ-ಗ-ು ಪ-ರ-್-ೆ ಕ-ಳ-ತ-ತ-ದ-ದ-. ---------------------------------- ನಾನು ಯಾವಾಗಲು ಪ್ರಶ್ನೆ ಕೇಳುತ್ತಿದ್ದೆ. 0
Nā-u-y--ā---- p-a--e k--u-----e. Nānu yāvāgalu praśne kēḷuttidde. N-n- y-v-g-l- p-a-n- k-ḷ-t-i-d-. -------------------------------- Nānu yāvāgalu praśne kēḷuttidde.
испричати ಹೇಳುವ--ು ಹ-ಳ-ವ-ದ- ಹ-ಳ-ವ-ದ- -------- ಹೇಳುವುದು 0
H-ḷuvudu Hēḷuvudu H-ḷ-v-d- -------- Hēḷuvudu
Ја сам испричао / испричала. ನ-ನು -ೇ-ಿದ-. ನ-ನ- ಹ-ಳ-ದ-. ನ-ನ- ಹ-ಳ-ದ-. ------------ ನಾನು ಹೇಳಿದೆ. 0
nā-u h----e. nānu hēḷide. n-n- h-ḷ-d-. ------------ nānu hēḷide.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ನಾನು--ಂ--ರ-ಣ-ಕಥ- ಹ-ಳ---. ನ-ನ- ಸ-ಪ-ರ-ಣ ಕಥ- ಹ-ಳ-ದ-. ನ-ನ- ಸ-ಪ-ರ-ಣ ಕ-ೆ ಹ-ಳ-ದ-. ------------------------ ನಾನು ಸಂಪೂರ್ಣ ಕಥೆ ಹೇಳಿದೆ. 0
Nān- -am--rṇ- -at-e hē-id-. Nānu sampūrṇa kathe hēḷide. N-n- s-m-ū-ṇ- k-t-e h-ḷ-d-. --------------------------- Nānu sampūrṇa kathe hēḷide.
учити ಕಲ--ುವುದು ಕಲ-ಯ-ವ-ದ- ಕ-ಿ-ು-ು-ು --------- ಕಲಿಯುವುದು 0
Ka--y----u Kaliyuvudu K-l-y-v-d- ---------- Kaliyuvudu
Ја сам учио / учила. ನಾನ- ಕ----. ನ-ನ- ಕಲ-ತ-. ನ-ನ- ಕ-ಿ-ೆ- ----------- ನಾನು ಕಲಿತೆ. 0
n-n--k-l--e. nānu kalite. n-n- k-l-t-. ------------ nānu kalite.
Ја сам учио / учила цело вече. ನ--ು---ೀ---ಯ-ಕಾಲ -ಲ---. ನ-ನ- ಇಡ- ಸ-ಯ-ಕ-ಲ ಕಲ-ತ-. ನ-ನ- ಇ-ೀ ಸ-ಯ-ಕ-ಲ ಕ-ಿ-ೆ- ----------------------- ನಾನು ಇಡೀ ಸಾಯಂಕಾಲ ಕಲಿತೆ. 0
Nān--iḍī -āyaṅ---a ka--te. Nānu iḍī sāyaṅkāla kalite. N-n- i-ī s-y-ṅ-ā-a k-l-t-. -------------------------- Nānu iḍī sāyaṅkāla kalite.
радити ಕೆಲಸ-----ವುದು. ಕ-ಲಸ ಮ-ಡ-ವ-ದ-. ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ವ-ದ-. -------------- ಕೆಲಸ ಮಾಡುವುದು. 0
K-las-------u-u. Kelasa māḍuvudu. K-l-s- m-ḍ-v-d-. ---------------- Kelasa māḍuvudu.
Ја сам радио / радила. ನ-ನ- -ೆಲಸ -ಾಡ-ದ-. ನ-ನ- ಕ-ಲಸ ಮ-ಡ-ದ-. ನ-ನ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ದ-. ----------------- ನಾನು ಕೆಲಸ ಮಾಡಿದೆ. 0
Nā------as- ------. Nānu kelasa māḍide. N-n- k-l-s- m-ḍ-d-. ------------------- Nānu kelasa māḍide.
Ја сам радио / радила цели дан. ನ--ು-ಇಡೀ ದಿ--------ಮಾ-ಿ-ೆ. ನ-ನ- ಇಡ- ದ-ವಸ ಕ-ಲಸ ಮ-ಡ-ದ-. ನ-ನ- ಇ-ೀ ದ-ವ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ದ-. -------------------------- ನಾನು ಇಡೀ ದಿವಸ ಕೆಲಸ ಮಾಡಿದೆ. 0
Nā-u -ḍī----a-- --l-sa -ā-i-e. Nānu iḍī divasa kelasa māḍide. N-n- i-ī d-v-s- k-l-s- m-ḍ-d-. ------------------------------ Nānu iḍī divasa kelasa māḍide.
јести ತ-ನ-ನುವ--ು. ತ-ನ-ನ-ವ-ದ-. ತ-ನ-ನ-ವ-ದ-. ----------- ತಿನ್ನುವುದು. 0
T--n-v--u. Tinnuvudu. T-n-u-u-u- ---------- Tinnuvudu.
Ја сам јео / јела. ನಾ-----ಂ--. ನ-ನ- ತ--ದ-. ನ-ನ- ತ-ಂ-ೆ- ----------- ನಾನು ತಿಂದೆ. 0
N--u -i-d-. Nānu tinde. N-n- t-n-e- ----------- Nānu tinde.
Ја сам појео / појела сву храну. ನಾ-ು-ಊಟವ---- -ೂರ್-ಿಯ-ಗಿ-ತ-ಂ--. ನ-ನ- ಊಟವನ-ನ- ಪ-ರ-ತ-ಯ-ಗ- ತ--ದ-. ನ-ನ- ಊ-ವ-್-ು ಪ-ರ-ತ-ಯ-ಗ- ತ-ಂ-ೆ- ------------------------------ ನಾನು ಊಟವನ್ನು ಪೂರ್ತಿಯಾಗಿ ತಿಂದೆ. 0
N--u --a--n-- ---ti--g- t-n-e. Nānu ūṭavannu pūrtiyāgi tinde. N-n- ū-a-a-n- p-r-i-ā-i t-n-e- ------------------------------ Nānu ūṭavannu pūrtiyāgi tinde.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.