Рјечник

sr Упознати   »   kn ಪರಿಚಯಿಸಿ ಕೊಳ್ಳುವುದು

3 [три]

Упознати

Упознати

೩ [ಮೂರು]

3 [Mūru]

ಪರಿಚಯಿಸಿ ಕೊಳ್ಳುವುದು

[paricayisi koḷḷuvudu.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Здраво! ನಮ-್ಕಾ-. ನಮಸ-ಕ-ರ. ನ-ಸ-ಕ-ರ- -------- ನಮಸ್ಕಾರ. 0
N-ma-k--a. Namaskāra. N-m-s-ā-a- ---------- Namaskāra.
Добар дан! ನಮ-್-ಾ-. ನಮಸ-ಕ-ರ. ನ-ಸ-ಕ-ರ- -------- ನಮಸ್ಕಾರ. 0
Na--s-ā--. Namaskāra. N-m-s-ā-a- ---------- Namaskāra.
Како сте? / Како си? ಹೇ----ದೀ--? ಹ-ಗ-ದ-ದ-ರ-? ಹ-ಗ-ದ-ದ-ರ-? ----------- ಹೇಗಿದ್ದೀರಿ? 0
H-gi-dīri? Hēgiddīri? H-g-d-ī-i- ---------- Hēgiddīri?
Јесте ли Ви из Европе? ಯ-ರ--್ -ಿ-ದ -ಂ-ಿರು---ಾ? ಯ-ರ-ಪ- ನ--ದ ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ಯ-ರ-ಪ- ನ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ----------------------- ಯುರೋಪ್ ನಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Y-rō--ninda-b------v-rā? Yurōp ninda bandiruvirā? Y-r-p n-n-a b-n-i-u-i-ā- ------------------------ Yurōp ninda bandiruvirā?
Јесте ли Ви из Америке? ಅಮೇರಿ-ದಿ-ದ-ಬ-ದ-ರುವ-ರ-? ಅಮ-ರ-ಕದ--ದ ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ಅ-ೇ-ಿ-ದ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ---------------------- ಅಮೇರಿಕದಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Amē-ik--inda-b------vir-? Amērikadinda bandiruvirā? A-ē-i-a-i-d- b-n-i-u-i-ā- ------------------------- Amērikadinda bandiruvirā?
Јесте ли Ви из Азије? ಏ-ೀಯ-ಿ-ದ-ಬ--ಿರುವ-ರ-? ಏಶ-ಯದ--ದ ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ಏ-ೀ-ದ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? -------------------- ಏಶೀಯದಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Ē-ī--d---a --n-iru-i-ā? Ēśīyadinda bandiruvirā? Ē-ī-a-i-d- b-n-i-u-i-ā- ----------------------- Ēśīyadinda bandiruvirā?
У којем хотелу сте смештени? ಯಾವ -----್-ನ---- -ದ-ದೀ--? ಯ-ವ ಹ-ಟ-ಲ- ನಲ-ಲ- ಇದ-ದ-ರ-? ಯ-ವ ಹ-ಟ-ಲ- ನ-್-ಿ ಇ-್-ೀ-ಿ- ------------------------- ಯಾವ ಹೋಟೆಲ್ ನಲ್ಲಿ ಇದ್ದೀರಿ? 0
Yāv--h--e- -a-l---d-īri? Yāva hōṭel nalli iddīri? Y-v- h-ṭ-l n-l-i i-d-r-? ------------------------ Yāva hōṭel nalli iddīri?
Колико дуго сте већ овде? ಯಾ--ಗ---ಂದ-ಇ-----ೀರಿ? ಯ-ವ-ಗ-ನ--ದ ಇಲ-ಲ-ದ-ರ-? ಯ-ವ-ಗ-ನ-ಂ- ಇ-್-ಿ-ೀ-ಿ- --------------------- ಯಾವಾಗಿನಿಂದ ಇಲ್ಲಿದೀರಿ? 0
Y-vāgi--nda--------i? Yāvāgininda illidīri? Y-v-g-n-n-a i-l-d-r-? --------------------- Yāvāgininda illidīri?
Колико дуго остајете? ಏಷ--- --- -ಲ್ಲ----ು-್ತ--ಿ? ಏಷ-ಟ- ಸಮಯ ಇಲ-ಲ- ಇರ-ತ-ತ-ರ-? ಏ-್-ು ಸ-ಯ ಇ-್-ಿ ಇ-ು-್-ೀ-ಿ- -------------------------- ಏಷ್ಟು ಸಮಯ ಇಲ್ಲಿ ಇರುತ್ತೀರಿ? 0
Ē-ṭu--am-y- --li-----t--i? Ēṣṭu samaya illi iruttīri? Ē-ṭ- s-m-y- i-l- i-u-t-r-? -------------------------- Ēṣṭu samaya illi iruttīri?
Допада ли Вам се овде? ನಿ-ಗ- ಈ---ರದ---ಇ--ಟ--ಯ-ತ-? ನ-ಮಗ- ಈ ಪ-ರದ-ಶ ಇಷ-ಟವ-ಯ-ತ-? ನ-ಮ-ೆ ಈ ಪ-ರ-ೇ- ಇ-್-ವ-ಯ-ತ-? -------------------------- ನಿಮಗೆ ಈ ಪ್ರದೇಶ ಇಷ್ಟವಾಯಿತೆ? 0
Nimag- ---ra-ēś- iṣ---ā-i-e? Nimage ī pradēśa iṣṭavāyite? N-m-g- ī p-a-ē-a i-ṭ-v-y-t-? ---------------------------- Nimage ī pradēśa iṣṭavāyite?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ನ----ಇಲ್-ಿ ರ- ಕ-ೆ-----ಂ-ಿದ್--ರಾ? ನ-ವ- ಇಲ-ಲ- ರಜ ಕಳ-ಯಲ- ಬ-ದ-ದ-ದ-ರ-? ನ-ವ- ಇ-್-ಿ ರ- ಕ-ೆ-ಲ- ಬ-ದ-ದ-ದ-ರ-? -------------------------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿ ರಜ ಕಳೆಯಲು ಬಂದಿದ್ದೀರಾ? 0
Nīvu -l-- r-j- -a--y-l--b--d-d---ā? Nīvu illi raja kaḷeyalu bandiddīrā? N-v- i-l- r-j- k-ḷ-y-l- b-n-i-d-r-? ----------------------------------- Nīvu illi raja kaḷeyalu bandiddīrā?
Посетите ме једном! ನನ-ನನ--- -ಮ-ಮ- ಭ----ಮ---. ನನ-ನನ-ನ- ಒಮ-ಮ- ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-. ನ-್-ನ-ನ- ಒ-್-ೆ ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-. ------------------------- ನನ್ನನ್ನು ಒಮ್ಮೆ ಭೇಟಿ ಮಾಡಿ. 0
N-n---n--om-me-bh--- ----. Nannannu om'me bhēṭi māḍi. N-n-a-n- o-'-e b-ē-i m-ḍ-. -------------------------- Nannannu om'me bhēṭi māḍi.
Ово је моја адреса. ಇ-ು-ನ-್--ವಿ-ಾ-. ಇದ- ನನ-ನ ವ-ಳ-ಸ. ಇ-ು ನ-್- ವ-ಳ-ಸ- --------------- ಇದು ನನ್ನ ವಿಳಾಸ. 0
Id--nanna -iḷ--a. Idu nanna viḷāsa. I-u n-n-a v-ḷ-s-. ----------------- Idu nanna viḷāsa.
Хоћемо ли се сутра видети? ನಾಳ- -ಾವ---ೇ-ಿ---ಡೋ-ವೆ? ನ-ಳ- ನ-ವ- ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣವ-? ನ-ಳ- ನ-ವ- ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣ-ೆ- ----------------------- ನಾಳೆ ನಾವು ಭೇಟಿ ಮಾಡೋಣವೆ? 0
N-ḷe---v- --ēṭi ---ōṇ-v-? Nāḷe nāvu bhēṭi māḍōṇave? N-ḷ- n-v- b-ē-i m-ḍ-ṇ-v-? ------------------------- Nāḷe nāvu bhēṭi māḍōṇave?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ಕ್ಷಮ-ಸಿ--ನ--ೆ -ೇರೆ-ಕೆ---ಇದ-. ಕ-ಷಮ-ಸ-, ನನಗ- ಬ-ರ- ಕ-ಲಸ ಇದ-. ಕ-ಷ-ಿ-ಿ- ನ-ಗ- ಬ-ರ- ಕ-ಲ- ಇ-ೆ- ---------------------------- ಕ್ಷಮಿಸಿ, ನನಗೆ ಬೇರೆ ಕೆಲಸ ಇದೆ. 0
Kṣ---si,-na--ge -ēr- --l--- --e. Kṣamisi, nanage bēre kelasa ide. K-a-i-i- n-n-g- b-r- k-l-s- i-e- -------------------------------- Kṣamisi, nanage bēre kelasa ide.
Ћао! / Збогом! ಹೋ-- ಬರುತ್-ೇ--. ಹ-ಗ- ಬರ-ತ-ತ-ನ-. ಹ-ಗ- ಬ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------- ಹೋಗಿ ಬರುತ್ತೇನೆ. 0
H--i---ru-t-ne. Hōgi baruttēne. H-g- b-r-t-ē-e- --------------- Hōgi baruttēne.
Довиђења! ಮ--ತ--ಕಾಣ--. ಮತ-ತ- ಕ-ಣ-ವ. ಮ-್-ೆ ಕ-ಣ-ವ- ------------ ಮತ್ತೆ ಕಾಣುವ. 0
M-tt--k-ṇ---. Matte kāṇuva. M-t-e k-ṇ-v-. ------------- Matte kāṇuva.
До ускоро! ಇ--ಟರ-್----ೇ-ಿ-ಮಾ-ೋ-. ಇಷ-ಟರಲ-ಲ- ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣ. ಇ-್-ರ-್-ೇ ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣ- --------------------- ಇಷ್ಟರಲ್ಲೇ ಭೇಟಿ ಮಾಡೋಣ. 0
Iṣṭara--ē bhēṭi-m-----. Iṣṭarallē bhēṭi māḍōṇa. I-ṭ-r-l-ē b-ē-i m-ḍ-ṇ-. ----------------------- Iṣṭarallē bhēṭi māḍōṇa.

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!