Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   kn ನಿನ್ನೆ- ಇಂದು - ನಾಳೆ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

೧೦ [ಹತ್ತು]

10 [Hattu]

ನಿನ್ನೆ- ಇಂದು - ನಾಳೆ

[ninne- indu - nāḷe.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Јуче је била субота. ನಿ------ನಿವಾರ (ವಾಗ---ತ-) ನ----- ಶ----- (--------- ನ-ನ-ನ- ಶ-ಿ-ಾ- (-ಾ-ಿ-್-ು- ------------------------ ನಿನ್ನೆ ಶನಿವಾರ (ವಾಗಿತ್ತು) 0
Ni----ś-n-v-ra (-----t-) N---- ś------- (-------- N-n-e ś-n-v-r- (-ā-i-t-) ------------------------ Ninne śanivāra (vāgittu)
Јуче сам био / била у биоскопу. ನಾ---ನ-ನ್-ೆ ಚ-ತ--ಮಂದಿ--ಲ್ಲಿದ--ೆ. ನ--- ನ----- ಚ------------------- ನ-ನ- ನ-ನ-ನ- ಚ-ತ-ರ-ಂ-ಿ-ದ-್-ಿ-್-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ನಿನ್ನೆ ಚಿತ್ರಮಂದಿರದಲ್ಲಿದ್ದೆ. 0
nān- ---n--c-t-a---dir--a-l-dd-. n--- n---- c-------------------- n-n- n-n-e c-t-a-a-d-r-d-l-i-d-. -------------------------------- nānu ninne citramandiradallidde.
Филм је био интересантан. ಚ-ತ್ರ-ಸ--ಾರಸ--ಕ-ವಾಗಿತ್ತು. ಚ---- ಸ------------------ ಚ-ತ-ರ ಸ-ವ-ರ-್-ಕ-ವ-ಗ-ತ-ತ-. ------------------------- ಚಿತ್ರ ಸ್ವಾರಸ್ಯಕರವಾಗಿತ್ತು. 0
C---a-s--ra------a-ā----u. C---- s------------------- C-t-a s-ā-a-y-k-r-v-g-t-u- -------------------------- Citra svārasyakaravāgittu.
Данас је недеља. ಇ------ನ-ವ--. ಇ--- ಭ------- ಇ-ದ- ಭ-ನ-ವ-ರ- ------------- ಇಂದು ಭಾನುವಾರ. 0
Ind- bhā--vā-a. I--- b--------- I-d- b-ā-u-ā-a- --------------- Indu bhānuvāra.
Данас не радим. ಇಂ-- ನಾನು ಕೆ-------ವ--ಿಲ-ಲ. ಇ--- ನ--- ಕ--- ಮ----------- ಇ-ದ- ನ-ನ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ವ-ದ-ಲ-ಲ- --------------------------- ಇಂದು ನಾನು ಕೆಲಸ ಮಾಡುವುದಿಲ್ಲ. 0
I-du -ān- -e--sa -----u-il-a. I--- n--- k----- m----------- I-d- n-n- k-l-s- m-ḍ-v-d-l-a- ----------------------------- Indu nānu kelasa māḍuvudilla.
Остајем код куће. ನ--ು-ಮ--ಯ--ಲ--ಇ-ು-್-ೇನೆ. ನ--- ಮ------- ಇ--------- ನ-ನ- ಮ-ೆ-ಲ-ಲ- ಇ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------ ನಾನು ಮನೆಯಲ್ಲಿ ಇರುತ್ತೇನೆ. 0
N--- -an-y-lli -r--t-ne. N--- m-------- i-------- N-n- m-n-y-l-i i-u-t-n-. ------------------------ Nānu maneyalli iruttēne.
Сутра је понедељак. ನಾಳೆ--ೋಮವಾರ. ನ--- ಸ------ ನ-ಳ- ಸ-ಮ-ಾ-. ------------ ನಾಳೆ ಸೋಮವಾರ. 0
N-ḷe -ō-a-ār-. N--- s-------- N-ḷ- s-m-v-r-. -------------- Nāḷe sōmavāra.
Сутра поново радим. ನ-ಳೆ ಪ--ಃ---ಲ---ಾ--ತ್-ೇ-ೆ. ನ--- ಪ--- ಕ--- ಮ---------- ನ-ಳ- ಪ-ನ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ತ-ತ-ನ-. -------------------------- ನಾಳೆ ಪುನಃ ಕೆಲಸ ಮಾಡುತ್ತೇನೆ. 0
N-----u-a----l-sa--ā---tē-e. N--- p---- k----- m--------- N-ḷ- p-n-ḥ k-l-s- m-ḍ-t-ē-e- ---------------------------- Nāḷe punaḥ kelasa māḍuttēne.
Ја радим у бироу. ನ--ು --ೇರ-ಯ-್ಲ-----ಸ ಮಾಡುತ--ೇನ-. ನ--- ಕ--------- ಕ--- ಮ---------- ನ-ನ- ಕ-ೇ-ಿ-ಲ-ಲ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ತ-ತ-ನ-. -------------------------------- ನಾನು ಕಛೇರಿಯಲ್ಲಿ ಕೆಲಸ ಮಾಡುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-u--achē--y--l- k-l-s--m--uttē-e. N--- k----------- k----- m--------- N-n- k-c-ē-i-a-l- k-l-s- m-ḍ-t-ē-e- ----------------------------------- Nānu kachēriyalli kelasa māḍuttēne.
Ко је то? ಅ-ರು-ಯಾರು? ಅ--- ಯ---- ಅ-ರ- ಯ-ರ-? ---------- ಅವರು ಯಾರು? 0
Av-ru--ā-u? A---- y---- A-a-u y-r-? ----------- Avaru yāru?
То је Петaр. ಅ-ರು -ೀಟರ್. ಅ--- ಪ----- ಅ-ರ- ಪ-ಟ-್- ----------- ಅವರು ಪೀಟರ್. 0
Av--u--ī-a-. A---- p----- A-a-u p-ṭ-r- ------------ Avaru pīṭar.
Петар је студент. ಪೀ----ಒ-್ಬ--ಿದ್ಯಾರ---. ಪ---- ಒ--- ವ---------- ಪ-ಟ-್ ಒ-್- ವ-ದ-ಯ-ರ-ಥ-. ---------------------- ಪೀಟರ್ ಒಬ್ಬ ವಿದ್ಯಾರ್ಥಿ. 0
P-ṭ-r------v-dy----i. P---- o--- v--------- P-ṭ-r o-b- v-d-ā-t-i- --------------------- Pīṭar obba vidyārthi.
Ко је то? ಅ--ು-----? ಅ--- ಯ---- ಅ-ರ- ಯ-ರ-? ---------- ಅವರು ಯಾರು? 0
A-----yār-? A---- y---- A-a-u y-r-? ----------- Avaru yāru?
То је Марта. ಅವರ- --ರ್-. ಅ--- ಮ----- ಅ-ರ- ಮ-ರ-ಥ- ----------- ಅವರು ಮಾರ್ಥ. 0
Avar- -ār---. A---- m------ A-a-u m-r-h-. ------------- Avaru mārtha.
Марта је секретарица. ಅ-ರ----ರ--ದರ್--. ಅ--- ಕ---------- ಅ-ರ- ಕ-ರ-ಯ-ರ-ಶ-. ---------------- ಅವರು ಕಾರ್ಯದರ್ಶಿ. 0
Ava-- -ār-a-ar-i. A---- k---------- A-a-u k-r-a-a-ś-. ----------------- Avaru kāryadarśi.
Петар и Марта су пријатељи. ಪ---್--ತ--ು -ಾ-್ಥ-ಸ್ನ-ಹ-ತ-ು. ಪ---- ಮ---- ಮ---- ಸ--------- ಪ-ಟ-್ ಮ-್-ು ಮ-ರ-ಥ ಸ-ನ-ಹ-ತ-ು- ---------------------------- ಪೀಟರ್ ಮತ್ತು ಮಾರ್ಥ ಸ್ನೇಹಿತರು. 0
Pī-ar -a-tu m---h--sn---tar-. P---- m---- m----- s--------- P-ṭ-r m-t-u m-r-h- s-ē-i-a-u- ----------------------------- Pīṭar mattu mārtha snēhitaru.
Петар је Мартин пријатељ. ಪೀಟರ್-ಮಾ-್- -ವರ --ನ--ಿ-. ಪ---- ಮ---- ಅ-- ಸ------- ಪ-ಟ-್ ಮ-ರ-ಥ ಅ-ರ ಸ-ನ-ಹ-ತ- ------------------------ ಪೀಟರ್ ಮಾರ್ಥ ಅವರ ಸ್ನೇಹಿತ. 0
Pīṭ-r-----------ra-s-ē---a. P---- m----- a---- s------- P-ṭ-r m-r-h- a-a-a s-ē-i-a- --------------------------- Pīṭar mārtha avara snēhita.
Марта је Петрова пријатељица. ಮ-ರ್-----ರ- ------ನ--ಿ--. ಮ---- ಪ---- ಅ-- ಸ-------- ಮ-ರ-ಥ ಪ-ಟ-್ ಅ-ರ ಸ-ನ-ಹ-ತ-. ------------------------- ಮಾರ್ಥ ಪೀಟರ್ ಅವರ ಸ್ನೇಹಿತೆ. 0
Mā-t---pīṭ-r-a-ar- s---i-e. M----- p---- a---- s------- M-r-h- p-ṭ-r a-a-a s-ē-i-e- --------------------------- Mārtha pīṭar avara snēhite.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!