Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   kn ನಿನ್ನೆ- ಇಂದು - ನಾಳೆ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

೧೦ [ಹತ್ತು]

10 [Hattu]

ನಿನ್ನೆ- ಇಂದು - ನಾಳೆ

ninne- indu - nāḷe.

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Јуче је била субота. ನಿ---ೆ --ಿ-ಾ---ವಾಗಿ---ು] ನಿ__ ಶ___ (_____ ನ-ನ-ನ- ಶ-ಿ-ಾ- (-ಾ-ಿ-್-ು- ------------------------ ನಿನ್ನೆ ಶನಿವಾರ (ವಾಗಿತ್ತು] 0
Ni-n- śan---r- -v-g--tu) N____ ś_______ (________ N-n-e ś-n-v-r- (-ā-i-t-) ------------------------ Ninne śanivāra (vāgittu)
Јуче сам био / била у биоскопу. ನಾ-ು ನ-ನ--------ರಮ-ದಿರದಲ್ಲ-ದ್-ೆ. ನಾ_ ನಿ__ ಚಿ___________ ನ-ನ- ನ-ನ-ನ- ಚ-ತ-ರ-ಂ-ಿ-ದ-್-ಿ-್-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ನಿನ್ನೆ ಚಿತ್ರಮಂದಿರದಲ್ಲಿದ್ದೆ. 0
nān--n--n- -i-r---ndi-adal-i-de. n___ n____ c____________________ n-n- n-n-e c-t-a-a-d-r-d-l-i-d-. -------------------------------- nānu ninne citramandiradallidde.
Филм је био интересантан. ಚಿ----ಸ್ವಾ--್--ರವ----್ತ-. ಚಿ__ ಸ್___________ ಚ-ತ-ರ ಸ-ವ-ರ-್-ಕ-ವ-ಗ-ತ-ತ-. ------------------------- ಚಿತ್ರ ಸ್ವಾರಸ್ಯಕರವಾಗಿತ್ತು. 0
Cit-- --------ka--v-gi-tu. C____ s___________________ C-t-a s-ā-a-y-k-r-v-g-t-u- -------------------------- Citra svārasyakaravāgittu.
Данас је недеља. ಇಂ----ಾ-----. ಇಂ_ ಭಾ____ ಇ-ದ- ಭ-ನ-ವ-ರ- ------------- ಇಂದು ಭಾನುವಾರ. 0
In-- ----uv-ra. I___ b_________ I-d- b-ā-u-ā-a- --------------- Indu bhānuvāra.
Данас не радим. ಇ--ು-ನಾ-- ---- ----ವುದ-ಲ-ಲ. ಇಂ_ ನಾ_ ಕೆ__ ಮಾ______ ಇ-ದ- ನ-ನ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ವ-ದ-ಲ-ಲ- --------------------------- ಇಂದು ನಾನು ಕೆಲಸ ಮಾಡುವುದಿಲ್ಲ. 0
Indu-nānu---lasa-m--u-----l-. I___ n___ k_____ m___________ I-d- n-n- k-l-s- m-ḍ-v-d-l-a- ----------------------------- Indu nānu kelasa māḍuvudilla.
Остајем код куће. ನ-ನ- ಮನ--ಲ-ಲಿ-ಇರ--್--ನೆ. ನಾ_ ಮ____ ಇ_____ ನ-ನ- ಮ-ೆ-ಲ-ಲ- ಇ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------ ನಾನು ಮನೆಯಲ್ಲಿ ಇರುತ್ತೇನೆ. 0
Nān--m----a--i iru-tēne. N___ m________ i________ N-n- m-n-y-l-i i-u-t-n-. ------------------------ Nānu maneyalli iruttēne.
Сутра је понедељак. ನಾ-- --ಮವಾರ. ನಾ_ ಸೋ____ ನ-ಳ- ಸ-ಮ-ಾ-. ------------ ನಾಳೆ ಸೋಮವಾರ. 0
Nā-e--ōm-v--a. N___ s________ N-ḷ- s-m-v-r-. -------------- Nāḷe sōmavāra.
Сутра поново радим. ನ--ೆ -ುನಃ--ೆ------ುತ-----. ನಾ_ ಪು_ ಕೆ__ ಮಾ_____ ನ-ಳ- ಪ-ನ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ತ-ತ-ನ-. -------------------------- ನಾಳೆ ಪುನಃ ಕೆಲಸ ಮಾಡುತ್ತೇನೆ. 0
N-ḷe p--aḥ---l-s- mā-u-tē--. N___ p____ k_____ m_________ N-ḷ- p-n-ḥ k-l-s- m-ḍ-t-ē-e- ---------------------------- Nāḷe punaḥ kelasa māḍuttēne.
Ја радим у бироу. ನ--ು ಕಛೇ--ಯ--ಲಿ -ೆಲ--ಮಾಡ-ತ--ೇನ-. ನಾ_ ಕ_____ ಕೆ__ ಮಾ_____ ನ-ನ- ಕ-ೇ-ಿ-ಲ-ಲ- ಕ-ಲ- ಮ-ಡ-ತ-ತ-ನ-. -------------------------------- ನಾನು ಕಛೇರಿಯಲ್ಲಿ ಕೆಲಸ ಮಾಡುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-u---ch---ya--- ---asa---ḍutt---. N___ k___________ k_____ m_________ N-n- k-c-ē-i-a-l- k-l-s- m-ḍ-t-ē-e- ----------------------------------- Nānu kachēriyalli kelasa māḍuttēne.
Ко је то? ಅವ-- ಯ---? ಅ__ ಯಾ__ ಅ-ರ- ಯ-ರ-? ---------- ಅವರು ಯಾರು? 0
Avaru -āru? A____ y____ A-a-u y-r-? ----------- Avaru yāru?
То је Петaр. ಅವರು -ೀ-ರ್. ಅ__ ಪೀ___ ಅ-ರ- ಪ-ಟ-್- ----------- ಅವರು ಪೀಟರ್. 0
A-a----ī-a-. A____ p_____ A-a-u p-ṭ-r- ------------ Avaru pīṭar.
Петар је студент. ಪ-ಟ-್ -ಬ್ಬ ವಿ-್-ಾರ--ಿ. ಪೀ__ ಒ__ ವಿ_____ ಪ-ಟ-್ ಒ-್- ವ-ದ-ಯ-ರ-ಥ-. ---------------------- ಪೀಟರ್ ಒಬ್ಬ ವಿದ್ಯಾರ್ಥಿ. 0
P-ṭa--obb---idyā-th-. P____ o___ v_________ P-ṭ-r o-b- v-d-ā-t-i- --------------------- Pīṭar obba vidyārthi.
Ко је то? ಅ-ರು--ಾರು? ಅ__ ಯಾ__ ಅ-ರ- ಯ-ರ-? ---------- ಅವರು ಯಾರು? 0
Av----y--u? A____ y____ A-a-u y-r-? ----------- Avaru yāru?
То је Марта. ಅ-ರು---ರ್ಥ. ಅ__ ಮಾ___ ಅ-ರ- ಮ-ರ-ಥ- ----------- ಅವರು ಮಾರ್ಥ. 0
A-a----ārth-. A____ m______ A-a-u m-r-h-. ------------- Avaru mārtha.
Марта је секретарица. ಅವರು ಕಾ-್ಯ-ರ್ಶಿ. ಅ__ ಕಾ______ ಅ-ರ- ಕ-ರ-ಯ-ರ-ಶ-. ---------------- ಅವರು ಕಾರ್ಯದರ್ಶಿ. 0
Avaru ----ad-r-i. A____ k__________ A-a-u k-r-a-a-ś-. ----------------- Avaru kāryadarśi.
Петар и Марта су пријатељи. ಪ-ಟರ--ಮತ----ಮ---ಥ -್ನೇಹಿ--ು. ಪೀ__ ಮ__ ಮಾ__ ಸ್_____ ಪ-ಟ-್ ಮ-್-ು ಮ-ರ-ಥ ಸ-ನ-ಹ-ತ-ು- ---------------------------- ಪೀಟರ್ ಮತ್ತು ಮಾರ್ಥ ಸ್ನೇಹಿತರು. 0
Pī--- -attu -----------it-r-. P____ m____ m_____ s_________ P-ṭ-r m-t-u m-r-h- s-ē-i-a-u- ----------------------------- Pīṭar mattu mārtha snēhitaru.
Петар је Мартин пријатељ. ಪೀ-ರ್--ಾ--- --ರ-ಸ-ನ----. ಪೀ__ ಮಾ__ ಅ__ ಸ್____ ಪ-ಟ-್ ಮ-ರ-ಥ ಅ-ರ ಸ-ನ-ಹ-ತ- ------------------------ ಪೀಟರ್ ಮಾರ್ಥ ಅವರ ಸ್ನೇಹಿತ. 0
P-ṭar ---t-a--v----s---i-a. P____ m_____ a____ s_______ P-ṭ-r m-r-h- a-a-a s-ē-i-a- --------------------------- Pīṭar mārtha avara snēhita.
Марта је Петрова пријатељица. ಮ--್--ಪ-ಟ-----ರ -್-ೇಹ--ೆ. ಮಾ__ ಪೀ__ ಅ__ ಸ್____ ಮ-ರ-ಥ ಪ-ಟ-್ ಅ-ರ ಸ-ನ-ಹ-ತ-. ------------------------- ಮಾರ್ಥ ಪೀಟರ್ ಅವರ ಸ್ನೇಹಿತೆ. 0
M------pīṭ------r- s-ē----. M_____ p____ a____ s_______ M-r-h- p-ṭ-r a-a-a s-ē-i-e- --------------------------- Mārtha pīṭar avara snēhite.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!