Рјечник

sr Сати   »   kn ಸಮಯ

8 [осам]

Сати

Сати

೮ [ಎಂಟು]

8 [Eṇṭu]

ಸಮಯ

[samaya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Извините! ಕ-ಷಮಿಸಿ! ಕ------- ಕ-ಷ-ಿ-ಿ- -------- ಕ್ಷಮಿಸಿ! 0
k-ami--! k------- k-a-i-i- -------- kṣamisi!
Молим Вас, колико је сати? ಈ- ಎ--ಟ- ಸ-- -ಗ---? ಈ- ಎ---- ಸ-- ಆ----- ಈ- ಎ-್-ು ಸ-ಯ ಆ-ಿ-ೆ- ------------------- ಈಗ ಎಷ್ಟು ಸಮಯ ಆಗಿದೆ? 0
Īga -ṣṭu----a-- ā-i--? Ī-- e--- s----- ā----- Ī-a e-ṭ- s-m-y- ā-i-e- ---------------------- Īga eṣṭu samaya āgide?
Много хвала! ಧ-್ಯವ--ಗ-ು! ಧ---------- ಧ-್-ವ-ದ-ಳ-! ----------- ಧನ್ಯವಾದಗಳು! 0
D---'----d-----! D--------------- D-a-'-a-ā-a-a-u- ---------------- Dhan'yavādagaḷu!
Један је сат. ಈ---ಂ-- ಘಂಟ-. ಈ- ಒ--- ಘ---- ಈ- ಒ-ದ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಒಂದು ಘಂಟೆ. 0
Īga-o-du-g---ṭ-. Ī-- o--- g------ Ī-a o-d- g-a-ṭ-. ---------------- Īga ondu ghaṇṭe.
Два су сата. ಈಗ -ರಡ--ಘಂಟೆ. ಈ- ಎ--- ಘ---- ಈ- ಎ-ಡ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಎರಡು ಘಂಟೆ. 0
Ī-- e--ḍu----ṇ-e. Ī-- e---- g------ Ī-a e-a-u g-a-ṭ-. ----------------- Īga eraḍu ghaṇṭe.
Три су сата. ಈ- ಮ--ು --ಟ-. ಈ- ಮ--- ಘ---- ಈ- ಮ-ರ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಮೂರು ಘಂಟೆ. 0
Ī-- m--u gh-ṇṭ-. Ī-- m--- g------ Ī-a m-r- g-a-ṭ-. ---------------- Īga mūru ghaṇṭe.
Четири су сата. ಈಗ--ಾ--ಕು ಘ-ಟೆ. ಈ- ನ----- ಘ---- ಈ- ನ-ಲ-ಕ- ಘ-ಟ-. --------------- ಈಗ ನಾಲ್ಕು ಘಂಟೆ. 0
Īga-n-lku-gh-ṇ-e. Ī-- n---- g------ Ī-a n-l-u g-a-ṭ-. ----------------- Īga nālku ghaṇṭe.
Пет је сати. ಈಗ-ಐದ--ಘ-ಟೆ. ಈ- ಐ-- ಘ---- ಈ- ಐ-ು ಘ-ಟ-. ------------ ಈಗ ಐದು ಘಂಟೆ. 0
Ī-a --du--h--ṭe. Ī-- a--- g------ Ī-a a-d- g-a-ṭ-. ---------------- Īga aidu ghaṇṭe.
Шест је сати. ಈ----- ---ೆ. ಈ- ಆ-- ಘ---- ಈ- ಆ-ು ಘ-ಟ-. ------------ ಈಗ ಆರು ಘಂಟೆ. 0
Īga -r- g---ṭ-. Ī-- ā-- g------ Ī-a ā-u g-a-ṭ-. --------------- Īga āru ghaṇṭe.
Седам је сати. ಈಗ-ಏಳು ಘಂಟೆ. ಈ- ಏ-- ಘ---- ಈ- ಏ-ು ಘ-ಟ-. ------------ ಈಗ ಏಳು ಘಂಟೆ. 0
Ī-- --u gh--ṭe. Ī-- ē-- g------ Ī-a ē-u g-a-ṭ-. --------------- Īga ēḷu ghaṇṭe.
Осам је сати. ಈ--ಎಂಟ--ಘ-ಟ-. ಈ- ಎ--- ಘ---- ಈ- ಎ-ಟ- ಘ-ಟ-. ------------- ಈಗ ಎಂಟು ಘಂಟೆ. 0
Ī-a eṇṭ- gh--ṭ-. Ī-- e--- g------ Ī-a e-ṭ- g-a-ṭ-. ---------------- Īga eṇṭu ghaṇṭe.
Девет је сати . ಈ- -----ತು -ಂ-ೆ. ಈ- ಒ------ ಘ---- ಈ- ಒ-ಬ-್-ು ಘ-ಟ-. ---------------- ಈಗ ಒಂಬತ್ತು ಘಂಟೆ. 0
Īg- ---a-tu g-aṇṭe. Ī-- o------ g------ Ī-a o-b-t-u g-a-ṭ-. ------------------- Īga ombattu ghaṇṭe.
Десет је сати. ಈಗ -ತ--ು-ಘಂಟೆ. ಈ- ಹ---- ಘ---- ಈ- ಹ-್-ು ಘ-ಟ-. -------------- ಈಗ ಹತ್ತು ಘಂಟೆ. 0
Īg- -at-u ---ṇ--. Ī-- h---- g------ Ī-a h-t-u g-a-ṭ-. ----------------- Īga hattu ghaṇṭe.
Једанаест је сати. ಈಗ ಹ----ಂದು ಘಂಟ-. ಈ- ಹ------- ಘ---- ಈ- ಹ-್-ೂ-ದ- ಘ-ಟ-. ----------------- ಈಗ ಹನ್ನೂಂದು ಘಂಟೆ. 0
Ī---h-n-ū----g--ṇ-e. Ī-- h------- g------ Ī-a h-n-ū-d- g-a-ṭ-. -------------------- Īga hannūndu ghaṇṭe.
Дванаест је сати. ಈಗ ಹ-್-ೆ-ಡ---ಂ-ೆ. ಈ- ಹ------- ಘ---- ಈ- ಹ-್-ೆ-ಡ- ಘ-ಟ-. ----------------- ಈಗ ಹನ್ನೆರಡು ಘಂಟೆ. 0
Īga -a-n-raḍ- -haṇ-e. Ī-- h-------- g------ Ī-a h-n-e-a-u g-a-ṭ-. --------------------- Īga hanneraḍu ghaṇṭe.
Једна минута има шездесет секунди. ಒ--ು ---ಿ-ದ-್-- ಅರವ---ು-ಸ-ಕ-ಂ--ಗಳಿವೆ. ಒ--- ನ--------- ಅ------ ಸ------------ ಒ-ದ- ನ-ಮ-ಷ-ಲ-ಲ- ಅ-ವ-್-ು ಸ-ಕ-ಂ-ು-ಳ-ವ-. ------------------------------------- ಒಂದು ನಿಮಿಷದಲ್ಲಿ ಅರವತ್ತು ಸೆಕೆಂಡುಗಳಿವೆ. 0
On----im-ṣa--ll--ara--t-u seke-ḍ-ga-iv-. O--- n---------- a------- s------------- O-d- n-m-ṣ-d-l-i a-a-a-t- s-k-ṇ-u-a-i-e- ---------------------------------------- Ondu nimiṣadalli aravattu sekeṇḍugaḷive.
Један сат има шездесет минута. ಒ--ು----ೆಯಲ್---ಅ--ತ-ತ-----ಿಷ-ಳ---. ಒ--- ಘ-------- ಅ------ ನ---------- ಒ-ದ- ಘ-ಟ-ಯ-್-ಿ ಅ-ವ-್-ು ನ-ಮ-ಷ-ಳ-ವ-. ---------------------------------- ಒಂದು ಘಂಟೆಯಲ್ಲಿ ಅರವತ್ತು ನಿಮಿಷಗಳಿವೆ. 0
On-------ṭey-l-i--r--at-u---------ḷi-e. O--- g---------- a------- n------------ O-d- g-a-ṭ-y-l-i a-a-a-t- n-m-ṣ-g-ḷ-v-. --------------------------------------- Ondu ghaṇṭeyalli aravattu nimiṣagaḷive.
Један дан има двадесет и четири сата. ಒ--- -ಿವಸ-ಲ್-ಿ -ಪ್ಪತ್ನ-ಲ-ಕು ---ೆ--ಿವ-. ಒ--- ದ-------- ಇ----------- ಘ--------- ಒ-ದ- ದ-ವ-ದ-್-ಿ ಇ-್-ತ-ನ-ಲ-ಕ- ಘ-ಟ-ಗ-ಿ-ೆ- -------------------------------------- ಒಂದು ದಿವಸದಲ್ಲಿ ಇಪ್ಪತ್ನಾಲ್ಕು ಘಂಟೆಗಳಿವೆ. 0
Ond----va-a---li ip-a---lk- ghaṇ-e-aḷi--. O--- d---------- i--------- g------------ O-d- d-v-s-d-l-i i-p-t-ā-k- g-a-ṭ-g-ḷ-v-. ----------------------------------------- Ondu divasadalli ippatnālku ghaṇṭegaḷive.

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...