Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   kn ಪ್ರಶ್ನೆಗಳು - ಭೂತಕಾಲ ೩

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

೮೬ [ಎಂಬತ್ತ ಆರು]

86 [Embatta āru]

ಪ್ರಶ್ನೆಗಳು - ಭೂತಕಾಲ ೩

[praśnegaḷu- bhūtakāla 3.]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ನ--- ಯ----- ಧ---ಿದ-? ನ--- ಯ-- ಟ- ಧ------- ನ-ನ- ಯ-ವ ಟ- ಧ-ಿ-ಿ-ೆ- -------------------- ನೀನು ಯಾವ ಟೈ ಧರಿಸಿದೆ? 0
Nīnu y----ṭa---h-ri--de? N--- y--- ṭ-- d--------- N-n- y-v- ṭ-i d-a-i-i-e- ------------------------ Nīnu yāva ṭai dhariside?
Који ауто си купио / купила? ನೀ-- --ವ--ಾರ- ಖರೀ--ಸಿದ-? ನ--- ಯ-- ಕ--- ಖ--------- ನ-ನ- ಯ-ವ ಕ-ರ- ಖ-ೀ-ಿ-ಿ-ೆ- ------------------------ ನೀನು ಯಾವ ಕಾರ್ ಖರೀದಿಸಿದೆ? 0
N------v---ār--ha--d--ide? N--- y--- k-- k----------- N-n- y-v- k-r k-a-ī-i-i-e- -------------------------- Nīnu yāva kār kharīdiside?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ನೀನು-ಯ-ವ-----ಿ--ಗೆ -------ನಾದ-? ನ--- ಯ-- ಪ-------- ಚ----------- ನ-ನ- ಯ-ವ ಪ-್-ಿ-ೆ-ೆ ಚ-ದ-ದ-ರ-ಾ-ೆ- ------------------------------- ನೀನು ಯಾವ ಪತ್ರಿಕೆಗೆ ಚಂದಾದಾರನಾದೆ? 0
Nīnu--āv----tri-e-e-c---ā-ā--n-de? N--- y--- p-------- c------------- N-n- y-v- p-t-i-e-e c-n-ā-ā-a-ā-e- ---------------------------------- Nīnu yāva patrikege candādāranāde?
Кога сте видели? ನ-ವು --ರನ್ನ--ನೋಡ-ದ-ರ-? ನ--- ಯ------ ನ-------- ನ-ವ- ಯ-ರ-್-ು ನ-ಡ-ದ-ರ-? ---------------------- ನೀವು ಯಾರನ್ನು ನೋಡಿದಿರಿ? 0
Nīvu-----n-u--ōḍ-d-r-? N--- y------ n-------- N-v- y-r-n-u n-ḍ-d-r-? ---------------------- Nīvu yārannu nōḍidiri?
Кога сте срели? ನ-ವು ಯಾರ--ನ- -ೇ-- -ಾ-ಿ-ಿ--? ನ--- ಯ------ ಭ--- ಮ-------- ನ-ವ- ಯ-ರ-್-ು ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ದ-ರ-? --------------------------- ನೀವು ಯಾರನ್ನು ಭೇಟಿ ಮಾಡಿದಿರಿ? 0
Nīv- y--an-u --ē-i -ā---i--? N--- y------ b---- m-------- N-v- y-r-n-u b-ē-i m-ḍ-d-r-? ---------------------------- Nīvu yārannu bhēṭi māḍidiri?
Кога сте препознали? ನೀ-- ಯ-ರನ್ನು ಗ---ತ--ಿದಿ-ಿ? ನ--- ಯ------ ಗ------------ ನ-ವ- ಯ-ರ-್-ು ಗ-ರ-ತ-ಸ-ದ-ರ-? -------------------------- ನೀವು ಯಾರನ್ನು ಗುರುತಿಸಿದಿರಿ? 0
Nīv- y-ra--u ---u-isi--ri? N--- y------ g------------ N-v- y-r-n-u g-r-t-s-d-r-? -------------------------- Nīvu yārannu gurutisidiri?
Када сте устали? ನ-ವ- ------ಹ--್ತಿಗ- ಎ-್-ಿರ-? ನ--- ಎ---- ಹ------- ಎ------- ನ-ವ- ಎ-್-ು ಹ-ತ-ತ-ಗ- ಎ-್-ಿ-ಿ- ---------------------------- ನೀವು ಎಷ್ಟು ಹೊತ್ತಿಗೆ ಎದ್ದಿರಿ? 0
N-------u---tt-g- -----i? N--- e--- h------ e------ N-v- e-ṭ- h-t-i-e e-d-r-? ------------------------- Nīvu eṣṭu hottige eddiri?
Када сте почели? ನ-ವ--ಎಷ್ಟ- ಹ----ಿ----್-ಾ--ಭಿಸಿದ--ಿ? ನ--- ಎ---- ಹ------- ಪ-------------- ನ-ವ- ಎ-್-ು ಹ-ತ-ತ-ಗ- ಪ-ರ-ರ-ಭ-ಸ-ದ-ರ-? ----------------------------------- ನೀವು ಎಷ್ಟು ಹೊತ್ತಿಗೆ ಪ್ರಾರಂಭಿಸಿದಿರಿ? 0
Nī-u---ṭ-----ti-- --ā----h------i? N--- e--- h------ p--------------- N-v- e-ṭ- h-t-i-e p-ā-a-b-i-i-i-i- ---------------------------------- Nīvu eṣṭu hottige prārambhisidiri?
Када сте престали? ನೀವು-ಎ--ಟು ಹೊತ---ಗ--ಮ-ಗಿ-ಿದ--ಿ? ನ--- ಎ---- ಹ------- ಮ---------- ನ-ವ- ಎ-್-ು ಹ-ತ-ತ-ಗ- ಮ-ಗ-ಸ-ದ-ರ-? ------------------------------- ನೀವು ಎಷ್ಟು ಹೊತ್ತಿಗೆ ಮುಗಿಸಿದಿರಿ? 0
Nīvu-eṣṭu---t--ge-mug-sid---? N--- e--- h------ m---------- N-v- e-ṭ- h-t-i-e m-g-s-d-r-? ----------------------------- Nīvu eṣṭu hottige mugisidiri?
Зашто сте се пробудили? ನಿ-ಗ--ಏಕ- -------ಯಿತ-? ನ---- ಏ-- ಎ----------- ನ-ಮ-ೆ ಏ-ೆ ಎ-್-ರ-ಾ-ಿ-ು- ---------------------- ನಿಮಗೆ ಏಕೆ ಎಚ್ಚರವಾಯಿತು? 0
N-mag- ēke--c-aravā-it-? N----- ē-- e------------ N-m-g- ē-e e-c-r-v-y-t-? ------------------------ Nimage ēke eccaravāyitu?
Зашто сте постали учитељ? ನೀವ--ಏಕೆ----ಯಾ-ಕ----ರಿ? ನ--- ಏ-- ಅ------------- ನ-ವ- ಏ-ೆ ಅ-್-ಾ-ಕ-ಾ-ಿ-ಿ- ----------------------- ನೀವು ಏಕೆ ಅಧ್ಯಾಪಕರಾದಿರಿ? 0
Nī---ē-e -dh-āpaka-ā--r-? N--- ē-- a--------------- N-v- ē-e a-h-ā-a-a-ā-i-i- ------------------------- Nīvu ēke adhyāpakarādiri?
Зашто сте узели такси? ನ-ವು -್-ಾಕ--ಿ--್---ಏಕ-----ೆದುಕ-ಂ---ಿ? ನ--- ಟ------------ ಏ-- ತ------------- ನ-ವ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ-ಯ-್-ು ಏ-ೆ ತ-ಗ-ದ-ಕ-ಂ-ಿ-ಿ- ------------------------------------- ನೀವು ಟ್ಯಾಕ್ಸಿಯನ್ನು ಏಕೆ ತೆಗೆದುಕೊಂಡಿರಿ? 0
Nīvu-ṭ-ā--iy--nu--k--t-----koṇ-i--? N--- ṭ---------- ē-- t------------- N-v- ṭ-ā-s-y-n-u ē-e t-g-d-k-ṇ-i-i- ----------------------------------- Nīvu ṭyāksiyannu ēke tegedukoṇḍiri?
Одакле сте дошли? ನ-ವ- -ಲ್-ಿಂದ ಬ---ದ್--ರ-? ನ--- ಎ------ ಬ---------- ನ-ವ- ಎ-್-ಿ-ದ ಬ-ದ-ದ-ದ-ರ-? ------------------------ ನೀವು ಎಲ್ಲಿಂದ ಬಂದಿದ್ದೀರಿ? 0
N-vu--lli----b-nd---ī-i? N--- e------ b---------- N-v- e-l-n-a b-n-i-d-r-? ------------------------ Nīvu ellinda bandiddīri?
Где сте ишли? ನೀವ- -----ಗೆ-ಹೋ-ಿ-್ದಿರಿ? ನ--- ಎ------ ಹ---------- ನ-ವ- ಎ-್-ಿ-ೆ ಹ-ಗ-ದ-ದ-ರ-? ------------------------ ನೀವು ಎಲ್ಲಿಗೆ ಹೋಗಿದ್ದಿರಿ? 0
Nī-u--l--ge-h-gidd-ri? N--- e----- h--------- N-v- e-l-g- h-g-d-i-i- ---------------------- Nīvu ellige hōgiddiri?
Где сте били? ನ-ವು -----ದ್-ಿ--? ನ--- ಎ----------- ನ-ವ- ಎ-್-ಿ-್-ಿ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಎಲ್ಲಿದ್ದಿರಿ? 0
N-vu -l--d-i-i? N--- e--------- N-v- e-l-d-i-i- --------------- Nīvu elliddiri?
Коме си помогао / помогла? ನ-ನು -ಾ--ಗೆ--ಹ----ಾಡ-ದೆ? ನ--- ಯ----- ಸ--- ಮ------ ನ-ನ- ಯ-ರ-ಗ- ಸ-ಾ- ಮ-ಡ-ದ-? ------------------------ ನೀನು ಯಾರಿಗೆ ಸಹಾಯ ಮಾಡಿದೆ? 0
N--u y-r-ge --h-y--mā-id-? N--- y----- s----- m------ N-n- y-r-g- s-h-y- m-ḍ-d-? -------------------------- Nīnu yārige sahāya māḍide?
Коме си писао / писала? ನ----ಯಾ-ಿಗೆ -ರ-ದ-? ನ--- ಯ----- ಬ----- ನ-ನ- ಯ-ರ-ಗ- ಬ-ೆ-ೆ- ------------------ ನೀನು ಯಾರಿಗೆ ಬರೆದೆ? 0
Nī-u--ā---- b-red-? N--- y----- b------ N-n- y-r-g- b-r-d-? ------------------- Nīnu yārige barede?
Коме си одговорио / одговорила? ನ--ು-ಯಾ-ಿ-- ಉ-್-ರ -ೊಟ್ಟೆ? ನ--- ಯ----- ಉ---- ಕ------ ನ-ನ- ಯ-ರ-ಗ- ಉ-್-ರ ಕ-ಟ-ಟ-? ------------------------- ನೀನು ಯಾರಿಗೆ ಉತ್ತರ ಕೊಟ್ಟೆ? 0
N----y--i-e--tt-ra----ṭe? N--- y----- u----- k----- N-n- y-r-g- u-t-r- k-ṭ-e- ------------------------- Nīnu yārige uttara koṭṭe?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...