Рјечник

sr Упознати   »   ms Getting to know others

3 [три]

Упознати

Упознати

3 tiga]

Getting to know others

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајски Игра Више
Здраво! He-o! Helo! H-l-! ----- Helo! 0
Добар дан! Sel-m--------t-r-! Selamat sejahtera! S-l-m-t s-j-h-e-a- ------------------ Selamat sejahtera! 0
Како сте? / Како си? A-a --abar? Apa khabar? A-a k-a-a-? ----------- Apa khabar? 0
Јесте ли Ви из Европе? A-a--- a-da ---asal ---- E-opa-? Adakah anda berasal dari Eropah? A-a-a- a-d- b-r-s-l d-r- E-o-a-? -------------------------------- Adakah anda berasal dari Eropah? 0
Јесте ли Ви из Америке? A-akah-and---e----l----- -meri-a? Adakah anda berasal dari Amerika? A-a-a- a-d- b-r-s-l d-r- A-e-i-a- --------------------------------- Adakah anda berasal dari Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? A-akah--nd--be-a-al---ri-A-i-? Adakah anda berasal dari Asia? A-a-a- a-d- b-r-s-l d-r- A-i-? ------------------------------ Adakah anda berasal dari Asia? 0
У којем хотелу сте смештени? Di h-t-l-manaka- --da --ng-na-? Di hotel manakah anda menginap? D- h-t-l m-n-k-h a-d- m-n-i-a-? ------------------------------- Di hotel manakah anda menginap? 0
Колико дуго сте већ овде? Sud-h ------ -am-ka---nd- -erad- -i s---? Sudah berapa lamakah anda berada di sini? S-d-h b-r-p- l-m-k-h a-d- b-r-d- d- s-n-? ----------------------------------------- Sudah berapa lamakah anda berada di sini? 0
Колико дуго остајете? Be-ap- ---akah-a--- ti-g-a- -i----i? Berapa lamakah anda tinggal di sini? B-r-p- l-m-k-h a-d- t-n-g-l d- s-n-? ------------------------------------ Berapa lamakah anda tinggal di sini? 0
Допада ли Вам се овде? A--ka--a-ak -uka d----n-? Adakah awak suka di sini? A-a-a- a-a- s-k- d- s-n-? ------------------------- Adakah awak suka di sini? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Adaka---n-- s--ang-ber----? Adakah anda sedang bercuti? A-a-a- a-d- s-d-n- b-r-u-i- --------------------------- Adakah anda sedang bercuti? 0
Посетите ме једном! L-w-t- s-y--s---li-s--al-! Lawati saya sekali-sekala! L-w-t- s-y- s-k-l---e-a-a- -------------------------- Lawati saya sekali-sekala! 0
Ово је моја адреса. Ini---a--t s-y-. Ini alamat saya. I-i a-a-a- s-y-. ---------------- Ini alamat saya. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Kit- -u----es-k? Kita jumpa esok? K-t- j-m-a e-o-? ---------------- Kita jumpa esok? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Ma-f- ------da-r---a-gan. Maaf, saya ada rancangan. M-a-, s-y- a-a r-n-a-g-n- ------------------------- Maaf, saya ada rancangan. 0
Ћао! / Збогом! Sel---t--i--g-l! Selamat tinggal! S-l-m-t t-n-g-l- ---------------- Selamat tinggal! 0
Довиђења! S-la--t--i-ggal! Selamat tinggal! S-l-m-t t-n-g-l- ---------------- Selamat tinggal! 0
До ускоро! Ju--a -ag-! Jumpa lagi! J-m-a l-g-! ----------- Jumpa lagi! 0

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!