Рјечник

sr Упознати   »   ur ‫جان پہچان کرنا‬

3 [три]

Упознати

Упознати

‫3 [تین]‬

teen

‫جان پہچان کرنا‬

[jaan pehchan karna]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Здраво! ‫-ی-و‬ ‫----- ‫-ی-و- ------ ‫ہیلو‬ 0
h-l-o h---- h-l-o ----- hello
Добар дан! ‫-ل-م‬ ‫----- ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
s-lam s---- s-l-m ----- salam
Како сте? / Како си? ‫ک----ا----؟‬ ‫--- ح-- ہ--- ‫-ی- ح-ل ہ-؟- ------------- ‫کیا حال ہے؟‬ 0
ky----a- --i? k-- h--- h--- k-a h-a- h-i- ------------- kya haal hai?
Јесте ли Ви из Европе? ‫ک-ا -پ-ی--پ-ک- ر-ن----ل--ہیں؟‬ ‫--- آ- ی--- ک- ر--- و--- ہ---- ‫-ی- آ- ی-ر- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ ------------------------------- ‫کیا آپ یورپ کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
k-- --- E----e k--r------a--- -a-n? k-- a-- E----- k- r---- w---- h---- k-a a-p E-r-p- k- r-h-e w-l-y h-i-? ----------------------------------- kya aap Europe ke rehne walay hain?
Јесте ли Ви из Америке? ‫ک-ا -- -م--ک--کے-ر-نے والے-ہ-ں؟‬ ‫--- آ- ا----- ک- ر--- و--- ہ---- ‫-ی- آ- ا-ر-ک- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ --------------------------------- ‫کیا آپ امریکا کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
kya a-p -m-r-c- k- r--n-----ay--ain? k-- a-- A------ k- r---- w---- h---- k-a a-p A-e-i-a k- r-h-e w-l-y h-i-? ------------------------------------ kya aap America ke rehne walay hain?
Јесте ли Ви из Азије? ‫-یا-آ- ---یا--ے ہیں؟‬ ‫--- آ- ا---- س- ہ---- ‫-ی- آ- ا-ش-ا س- ہ-ں-‬ ---------------------- ‫کیا آپ ایشیا سے ہیں؟‬ 0
k-- -a- --i- -e --i-? k-- a-- a--- s- h---- k-a a-p a-i- s- h-i-? --------------------- kya aap asia se hain?
У којем хотелу сте смештени? ‫آ--------ل---ں ر-تے -یں-‬ ‫-- ک- ہ--- م-- ر--- ہ---- ‫-پ ک- ہ-ٹ- م-ں ر-ت- ہ-ں-‬ -------------------------- ‫آپ کس ہوٹل میں رہتے ہیں؟‬ 0
aa- --- -o-el---i- re--a----i-? a-- k-- h---- m--- r----- h---- a-p k-s h-t-l m-i- r-h-a- h-i-? ------------------------------- aap kis hotel mein rehtay hain?
Колико дуго сте већ овде? ‫آ----اں-کب--ے ---؟‬ ‫-- ی--- ک- س- ہ---- ‫-پ ی-ا- ک- س- ہ-ں-‬ -------------------- ‫آپ یہاں کب سے ہیں؟‬ 0
aap-----n --b-s- h-i-? a-- y---- k-- s- h---- a-p y-h-n k-b s- h-i-? ---------------------- aap yahan kab se hain?
Колико дуго остајете? ‫آ- ک--ت- رک----ے؟‬ ‫-- ک- ت- ر--- گ--- ‫-پ ک- ت- ر-ی- گ-؟- ------------------- ‫آپ کب تک رکیں گے؟‬ 0
aap--a--t-q rk-n---? a-- k-- t-- r--- g-- a-p k-b t-q r-i- g-? -------------------- aap kab taq rkin ge?
Допада ли Вам се овде? ‫-ی- آ---و--ہاں----- -- --ا-ہ--‬ ‫--- آ- ک- ی--- ا--- ل- ر-- ہ--- ‫-ی- آ- ک- ی-ا- ا-ھ- ل- ر-ا ہ-؟- -------------------------------- ‫کیا آپ کو یہاں اچھا لگ رہا ہے؟‬ 0
k-- aa- k----han-ac-a--l----aha--a-? k-- a-- k- y---- a---- l-- r--- h--- k-a a-p k- y-h-n a-h-a l-g r-h- h-i- ------------------------------------ kya aap ko yahan achaa lag raha hai?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ‫--------ہا--چ-ٹیو- پ- ہی--‬ ‫--- آ- ی--- چ----- پ- ہ---- ‫-ی- آ- ی-ا- چ-ٹ-و- پ- ہ-ں-‬ ---------------------------- ‫کیا آپ یہاں چھٹیوں پر ہیں؟‬ 0
k---a-- -aha- ----iy---p-r ----? k-- a-- y---- c------- p-- h---- k-a a-p y-h-n c-u-i-o- p-r h-i-? -------------------------------- kya aap yahan chudiyon par hain?
Посетите ме једном! ‫-بھی-م-ھ-س--مل-- -‬ ‫---- م-- س- م--- -- ‫-ب-ی م-ھ س- م-ی- -- -------------------- ‫کبھی مجھ سے ملیے -‬ 0
k-------l--e----h ---- k---- m----- m--- s- - k-b-i m-l-y- m-j- s- - ---------------------- kabhi maliye mujh se -
Ово је моја адреса. ‫----یر- -ت- -ے-‬ ‫-- م--- پ-- ہ--- ‫-ہ م-ر- پ-ہ ہ--- ----------------- ‫یہ میرا پتہ ہے-‬ 0
y-- me-a pa-----i-- y-- m--- p--- h-- - y-h m-r- p-t- h-i - ------------------- yeh mera pata hai -
Хоћемо ли се сутра видети? ‫--- ہ-----م----گے؟‬ ‫--- ہ- ک- م--- گ--- ‫-ی- ہ- ک- م-ی- گ-؟- -------------------- ‫کیا ہم کل ملیں گے؟‬ 0
ky----m -a----l--- g-? k-- h-- k-- m----- g-- k-a h-m k-l m-l-i- g-? ---------------------- kya hum kal milein ge?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ‫م-- - کیجے گ--مجھے --ھ-کا---ے-‬ ‫--- ف ک--- گ- م--- ک-- ک-- ہ--- ‫-ع- ف ک-ج- گ- م-ھ- ک-ھ ک-م ہ--- -------------------------------- ‫معا ف کیجے گا مجھے کچھ کام ہے-‬ 0
Muan----i-e g- -ujh- ku---kaam-ha--- M--- f k--- g- m---- k--- k--- h-- - M-a- f k-j- g- m-j-e k-c- k-a- h-i - ------------------------------------ Muan f kije ga mujhe kuch kaam hai -
Ћао! / Збогом! ‫-د- حا-ظ‬ ‫--- ح---- ‫-د- ح-ف-‬ ---------- ‫خدا حافظ‬ 0
khu-a Hafiz k---- H---- k-u-a H-f-z ----------- khuda Hafiz
Довиђења! ‫--ر م--ں گ----خد----ف-‬ ‫--- م--- گ- / خ-- ح---- ‫-ھ- م-ی- گ- / خ-ا ح-ف-‬ ------------------------ ‫پھر ملیں گے / خدا حافظ‬ 0
p--- m-l-in-ge p--- m----- g- p-i- m-l-i- g- -------------- phir milein ge
До ускоро! ‫-لد م-یں--ے‬ ‫--- م--- گ-- ‫-ل- م-ی- گ-‬ ------------- ‫جلد ملیں گے‬ 0
j--- -ile-n ge j--- m----- g- j-l- m-l-i- g- -------------- jald milein ge

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!