Рјечник

sr Упознати   »   nn Getting to know others

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tre]

Getting to know others

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Здраво! H--! H--- H-i- ---- Hei! 0
Добар дан! Go- d-g! G-- d--- G-d d-g- -------- God dag! 0
Како сте? / Како си? K----is -år d--? K------ g-- d--- K-r-e-s g-r d-t- ---------------- Korleis går det? 0
Јесте ли Ви из Европе? Kjem du f-- E--opa? K--- d- f-- E------ K-e- d- f-å E-r-p-? ------------------- Kjem du frå Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? Kj---du-frå--m---k-? K--- d- f-- A------- K-e- d- f-å A-e-i-a- -------------------- Kjem du frå Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? Kj---d------A---? K--- d- f-- A---- K-e- d- f-å A-i-? ----------------- Kjem du frå Asia? 0
У којем хотелу сте смештени? Kva h---ll-bu--d---å? K-- h----- b-- d- p-- K-a h-t-l- b-r d- p-? --------------------- Kva hotell bur du på? 0
Колико дуго сте већ овде? Ko- le--- har du-v--e --r? K-- l---- h-- d- v--- h--- K-r l-n-e h-r d- v-r- h-r- -------------------------- Kor lenge har du vore her? 0
Колико дуго остајете? Kor-lenge s--l du-ve-e h-r? K-- l---- s--- d- v--- h--- K-r l-n-e s-a- d- v-r- h-r- --------------------------- Kor lenge skal du vere her? 0
Допада ли Вам се овде? L--ar d- d-g--e-? L---- d- d-- h--- L-k-r d- d-g h-r- ----------------- Likar du deg her? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Er du------r-- her? E- d- p- f---- h--- E- d- p- f-r-e h-r- ------------------- Er du på ferie her? 0
Посетите ме једном! Du -----sø--e-meg --n-go-g! D- m- b------ m-- e-- g---- D- m- b-s-k-e m-g e-n g-n-! --------------------------- Du må besøkje meg ein gong! 0
Ово је моја адреса. He- e--adr-s----i. H-- e- a------ m-- H-r e- a-r-s-a m-. ------------------ Her er adressa mi. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Sjåa-- vi-- -o--o-? S----- v- i m------ S-å-s- v- i m-r-o-? ------------------- Sjåast vi i morgon? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Orsak, -g --- nok- -nna-å g-er-. O----- e- h-- n--- a--- å g----- O-s-k- e- h-r n-k- a-n- å g-e-e- -------------------------------- Orsak, eg har noko anna å gjere. 0
Ћао! / Збогом! Ha-det! H- d--- H- d-t- ------- Ha det! 0
Довиђења! V- ---a-t! V- s------ V- s-å-s-! ---------- Vi sjåast! 0
До ускоро! H--d-t så l-n--! H- d-- s- l----- H- d-t s- l-n-e- ---------------- Ha det så lenge! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!