Рјечник

sr Упознати   »   sk Zoznámenie

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tri]

Zoznámenie

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Здраво! Ah-j! A____ A-o-! ----- Ahoj! 0
Добар дан! Dob-ý deň! D____ d___ D-b-ý d-ň- ---------- Dobrý deň! 0
Како сте? / Како си? A-o-sa--arí? A__ s_ d____ A-o s- d-r-? ------------ Ako sa darí? 0
Јесте ли Ви из Европе? P--há-z--- z-Eu--p-? P_________ z E______ P-c-á-z-t- z E-r-p-? -------------------- Pochádzate z Európy? 0
Јесте ли Ви из Америке? P-chá-z-te z A-e----? P_________ z A_______ P-c-á-z-t- z A-e-i-y- --------------------- Pochádzate z Ameriky? 0
Јесте ли Ви из Азије? P-c--d---- z-Á---? P_________ z Á____ P-c-á-z-t- z Á-i-? ------------------ Pochádzate z Ázie? 0
У којем хотелу сте смештени? V-k--r-- h-te-- -ý--t-? V k_____ h_____ b______ V k-o-o- h-t-l- b-v-t-? ----------------------- V ktorom hoteli bývate? 0
Колико дуго сте већ овде? Ako-dl-----e--- t-? A__ d___ s__ u_ t__ A-o d-h- s-e u- t-? ------------------- Ako dlho ste už tu? 0
Колико дуго остајете? Ak- dl---zost--et-? A__ d___ z_________ A-o d-h- z-s-a-e-e- ------------------- Ako dlho zostanete? 0
Допада ли Вам се овде? P-č-------m t-? P___ s_ v__ t__ P-č- s- v-m t-? --------------- Páči sa vám tu? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? S----- -a do---en--? S__ t_ n_ d_________ S-e t- n- d-v-l-n-e- -------------------- Ste tu na dovolenke? 0
Посетите ме једном! Navš-í--e-ma -ie-e-y! N________ m_ n_______ N-v-t-v-e m- n-e-e-y- --------------------- Navštívte ma niekedy! 0
Ово је моја адреса. Tu je ---- ---esa. T_ j_ m___ a______ T- j- m-j- a-r-s-. ------------------ Tu je moja adresa. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Uv----e -a--a-t--? U______ s_ z______ U-i-í-e s- z-j-r-? ------------------ Uvidíme sa zajtra? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. J--m- -ú--,-u---ieč- ---. J_ m_ ľ____ u_ n____ m___ J- m- ľ-t-, u- n-e-o m-m- ------------------------- Je mi ľúto, už niečo mám. 0
Ћао! / Збогом! Čau! Č___ Č-u- ---- Čau! 0
Довиђења! Do-i-e-ia! D_________ D-v-d-n-a- ---------- Dovidenia! 0
До ускоро! D- -k----o -ide---! D_ s______ v_______ D- s-o-é-o v-d-n-a- ------------------- Do skorého videnia! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!