Рјечник

sr Упознати   »   fa ‫آشنا شدن‬

3 [три]

Упознати

Упознати

‫3 [سه]‬

3 [se]

‫آشنا شدن‬

[âshenâ shodan]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Здраво! ‫-لا-‬ ‫----- ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
sa-âm! s----- s-l-m- ------ salâm!
Добар дан! ‫روز --یر!‬ ‫--- ب----- ‫-و- ب-ی-!- ----------- ‫روز بخیر!‬ 0
ruz be kha-r! r-- b- k----- r-z b- k-a-r- ------------- ruz be khair!
Како сте? / Како си? ‫---ت--ط-ر-؟ ---ط-ر-‬ ‫---- چ----- / چ----- ‫-ا-ت چ-و-ه- / چ-و-ی- --------------------- ‫حالت چطوره؟ / چطوری‬ 0
h-----c---or-? h---- c------- h-l-t c-e-o-e- -------------- hâlet chetore?
Јесте ли Ви из Европе? ‫ش-ا از -رو-- می‌---د؟ ‬ ‫--- ا- ا---- م------- ‬ ‫-م- ا- ا-و-ا م-‌-ی-د- ‬ ------------------------ ‫شما از اروپا می‌آیید؟ ‬ 0
s---- -z---u-- mi-ây--? s---- a- o---- m------- s-o-â a- o-u-â m---y-d- ----------------------- shomâ az orupâ mi-âyid?
Јесте ли Ви из Америке? ‫--ا-از-امر--ا---‌--ی-؟‬ ‫--- ا- ا----- م-------- ‫-م- ا- ا-ر-ک- م-‌-ی-د-‬ ------------------------ ‫شما از امریکا می‌آیید؟‬ 0
s---- a---------m--âyi-? s---- a- â----- m------- s-o-â a- â-r-k- m---y-d- ------------------------ shomâ az âmrikâ mi-âyid?
Јесте ли Ви из Азије? ‫شما-ا--آ----می---ید-‬ ‫--- ا- آ--- م-------- ‫-م- ا- آ-ی- م-‌-ی-د-‬ ---------------------- ‫شما از آسیا می‌آیید؟‬ 0
s-omâ az ---- m--â-id? s---- a- â--- m------- s-o-â a- â-i- m---y-d- ---------------------- shomâ az âsiâ mi-âyid?
У којем хотелу сте смештени? ‫-- کدام هت------- د----؟‬ ‫-- ک--- ه-- ا---- د------ ‫-ر ک-ا- ه-ل ا-ا-ت د-ر-د-‬ -------------------------- ‫در کدام هتل اقامت دارید؟‬ 0
dar -od---h-tel e---ma----rid? d-- k---- h---- e------ d----- d-r k-d-m h-t-l e-h-m-t d-r-d- ------------------------------ dar kodâm hotel eghâmat dârid?
Колико дуго сте већ овде? ‫چقدر-----قام---ن--- ای--ا می‌-ذرد-‬ ‫---- ا- ا------- د- ا---- م-------- ‫-ق-ر ا- ا-ا-ت-ا- د- ا-ن-ا م-‌-ذ-د-‬ ------------------------------------ ‫چقدر از اقامتتان در اینجا می‌گذرد؟‬ 0
ch--mo--a--az e--âmat----n-d----nj- migo-----? c-- m----- a- e----------- d-- i--- m--------- c-e m-d-a- a- e-h-m-t---â- d-r i-j- m-g-z-r-d- ---------------------------------------------- che moddat az eghâmate-tân dar injâ migozarad?
Колико дуго остајете? ‫--در-ا--جا می--ا--د-‬ ‫---- ا---- م--------- ‫-ق-ر ا-ن-ا م-‌-ا-ی-؟- ---------------------- ‫چقدر اینجا می‌مانید؟‬ 0
c-e-m--da- ---â ---â-i-? c-- m----- i--- m------- c-e m-d-a- i-j- m-m-n-d- ------------------------ che moddat injâ mimânid?
Допада ли Вам се овде? ‫ا- ---ج- -و--ا- -ی‌-ی-؟‬ ‫-- ا---- خ----- م------- ‫-ز ا-ن-ا خ-ش-ا- م-‌-ی-؟- ------------------------- ‫از اینجا خوشتان می‌آید؟‬ 0
a- i--â --os-e-ân-mi-â--ya-? a- i--- k-------- m--------- a- i-j- k-o-h-t-n m---y-y-d- ---------------------------- az injâ khoshetân mi-ây-yad?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ‫بر-ی --------ین-- ه-ت-د؟-/-در تع-ی-ا----تی-؟‬ ‫---- م----- ا---- ه----- / د- ت------ ه------ ‫-ر-ی م-ا-ر- ا-ن-ا ه-ت-د- / د- ت-ط-ل-ت ه-ت-د-‬ ---------------------------------------------- ‫برای مسافرت اینجا هستید؟ / در تعطیلات هستید؟‬ 0
b---y- -osâf---- -n-â-ha-t--? b----- m-------- i--- h------ b-r-y- m-s-f-r-t i-j- h-s-i-? ----------------------------- barâye mosâferat injâ hastid?
Посетите ме једном! ‫س---ب--م- ب-ن---‬ ‫--- ب- م- ب------ ‫-ر- ب- م- ب-ن-د-‬ ------------------ ‫سری به من بزنید!‬ 0
s--i------- be-anid s--- b- m-- b------ s-r- b- m-n b-z-n-d ------------------- sari be man bezanid
Ово је моја адреса. ‫--- ---س-م--ا-ت.‬ ‫--- آ--- م- ا---- ‫-ی- آ-ر- م- ا-ت-‬ ------------------ ‫این آدرس من است.‬ 0
i- -d-e-e-m-n a-t. i- â----- m-- a--- i- â-r-s- m-n a-t- ------------------ in âdrese man ast.
Хоћемо ли се сутра видети? ‫-ر-ا -م--گر ---م--ب-ن-م-‬ ‫---- ه----- ر- م--------- ‫-ر-ا ه-د-گ- ر- م-‌-ی-ی-؟- -------------------------- ‫فردا همدیگر را می‌بینیم؟‬ 0
f-r-â h-m di-a- r- -i---i-? f---- h-- d---- r- m------- f-r-â h-m d-g-r r- m-b-n-m- --------------------------- fardâ ham digar râ mibinim?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ‫-تاس-م- م---ار --رم.‬ ‫------- م- ک-- د----- ‫-ت-س-م- م- ک-ر د-ر-.- ---------------------- ‫متاسفم، من کار دارم.‬ 0
m--a--se-am--m-n-k-r --ra-. m----------- m-- k-- d----- m-t---s-f-m- m-n k-r d-r-m- --------------------------- mota-asefam, man kâr dâram.
Ћао! / Збогом! ‫-داحافظ!‬ ‫--------- ‫-د-ح-ف-!- ---------- ‫خداحافظ!‬ 0
k---â -â-e-! k---- h----- k-o-â h-f-z- ------------ khodâ hâfez!
Довиђења! ‫خدا ن-هد--!‬ ‫--- ن------- ‫-د- ن-ه-ا-!- ------------- ‫خدا نگهدار!‬ 0
k-o-â -e-ahd--! k---- n-------- k-o-â n-g-h-â-! --------------- khodâ negahdâr!
До ускоро! ‫ت----د-‬ ‫-- ب---- ‫-ا ب-د-‬ --------- ‫تا بعد!‬ 0
tâ----ad! t- b----- t- b---d- --------- tâ ba-ad!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!