Рјечник

sr Упознати   »   fa ‫آشنا شدن‬

3 [три]

Упознати

Упознати

‫3 [سه]‬

3 [se]

‫آشنا شدن‬

‫aashnaa shodan‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Здраво! ‫سلا-‬ ‫_____ ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
‫s--a-m--‬ ‫_________ ‫-a-a-m-‬- ---------- ‫salaam‬‬‬
Добар дан! ‫-وز----ر!‬ ‫___ ب_____ ‫-و- ب-ی-!- ----------- ‫روز بخیر!‬ 0
‫r-oz-bek---r!--‬ ‫____ b__________ ‫-o-z b-k-e-r-‬-‬ ----------------- ‫rooz bekheyr!‬‬‬
Како сте? / Како си? ‫ح--ت -ط--ه؟ --چط---‬ ‫____ چ_____ / چ_____ ‫-ا-ت چ-و-ه- / چ-و-ی- --------------------- ‫حالت چطوره؟ / چطوری‬ 0
‫--a-at -he-o--h----chetori‬‬‬ ‫______ c________ / c_________ ‫-a-l-t c-e-o-e-? / c-e-o-i-‬- ------------------------------ ‫haalat chetoreh? / chetori‬‬‬
Јесте ли Ви из Европе? D--y----om- --o--E-r---? D_ y__ c___ f___ E______ D- y-u c-m- f-o- E-r-p-? ------------------------ Do you come from Europe? 0
‫----aa--z --mri----m---a-ed-‬-‬ ‫______ a_ a_______ m___________ ‫-h-m-a a- a-m-i-a- m---a-e-?-‬- -------------------------------- ‫shomaa az aamrikaa mi-aaeed?‬‬‬
Јесте ли Ви из Америке? ‫ش------امریکا م--آی-د؟‬ ‫___ ا_ ا_____ م_______ ‫-م- ا- ا-ر-ک- م-‌-ی-د-‬ ------------------------ ‫شما از امریکا می‌آیید؟‬ 0
‫-h--aa--z a--i- -i-a-eed-‬‬‬ ‫______ a_ a____ m___________ ‫-h-m-a a- a-s-a m---a-e-?-‬- ----------------------------- ‫shomaa az aasia mi-aaeed?‬‬‬
Јесте ли Ви из Азије? ‫--ا-ا--آسیا --‌آی---‬ ‫___ ا_ آ___ م_______ ‫-م- ا- آ-ی- م-‌-ی-د-‬ ---------------------- ‫شما از آسیا می‌آیید؟‬ 0
‫-a--kodaam h-t----ghaa--- -aar-----‬ ‫___ k_____ h____ e_______ d_________ ‫-a- k-d-a- h-t-l e-h-a-a- d-a-i-?-‬- ------------------------------------- ‫dar kodaam hotel eghaamat daarid?‬‬‬
У којем хотелу сте смештени? ‫-ر-ک-ا--هت- ا---- ---ی-؟‬ ‫__ ک___ ه__ ا____ د______ ‫-ر ک-ا- ه-ل ا-ا-ت د-ر-د-‬ -------------------------- ‫در کدام هتل اقامت دارید؟‬ 0
‫-he--a-- -z -g----a--ta-n-----ee-j-a--i--oz-rad--‬‬ ‫________ a_ e____________ d__ e_____ m_____________ ‫-h-g-a-r a- e-h-a-a-e-a-n d-r e-n-a- m---o-a-a-?-‬- ---------------------------------------------------- ‫cheghadr az eghaamatetaan dar eenjaa mi-gozarad?‬‬‬
Колико дуго сте већ овде? ‫چ--ر-از ا---ت--- ------جا-م-‌-ذرد-‬ ‫____ ا_ ا_______ د_ ا____ م_______ ‫-ق-ر ا- ا-ا-ت-ا- د- ا-ن-ا م-‌-ذ-د-‬ ------------------------------------ ‫چقدر از اقامتتان در اینجا می‌گذرد؟‬ 0
‫c--ghad--ee-----mi--aan-d-‬-‬ ‫________ e_____ m____________ ‫-h-g-a-r e-n-a- m---a-n-d-‬-‬ ------------------------------ ‫cheghadr eenjaa mi-maanid?‬‬‬
Колико дуго остајете? ‫چق----ی--ا-می--انید-‬ ‫____ ا____ م________ ‫-ق-ر ا-ن-ا م-‌-ا-ی-؟- ---------------------- ‫چقدر اینجا می‌مانید؟‬ 0
‫az-e--j-a--h--he-aa--mi--e-d-‬‬‬ ‫__ e_____ k_________ m__________ ‫-z e-n-a- k-o-h-t-a- m---e-d-‬-‬ --------------------------------- ‫az eenjaa khoshetaan mi-aeid?‬‬‬
Допада ли Вам се овде? ‫-- -ینج--خ--------‌آ-د-‬ ‫__ ا____ خ_____ م______ ‫-ز ا-ن-ا خ-ش-ا- م-‌-ی-؟- ------------------------- ‫از اینجا خوشتان می‌آید؟‬ 0
‫s--- be--a- beza-i----‬ ‫____ b_ m__ b__________ ‫-a-i b- m-n b-z-n-d-‬-‬ ------------------------ ‫sari be man bezanid!‬‬‬
Јесте ли овде на годишњем одмору? A-e---- -er--on -----i--? A__ y__ h___ o_ v________ A-e y-u h-r- o- v-c-t-o-? ------------------------- Are you here on vacation? 0
‫-n aadr-s--an---t-‬‬‬ ‫__ a_____ m__ a______ ‫-n a-d-e- m-n a-t-‬-‬ ---------------------- ‫in aadres man ast.‬‬‬
Посетите ме једном! ‫-ر--ب---ن -----!‬ ‫___ ب_ م_ ب______ ‫-ر- ب- م- ب-ن-د-‬ ------------------ ‫سری به من بزنید!‬ 0
‫--rda- --md--ar-r---i----i-?-‬‬ ‫______ h_______ r_ m___________ ‫-a-d-a h-m-i-a- r- m---i-i-?-‬- -------------------------------- ‫fardaa hamdigar ra mi-binim?‬‬‬
Ово је моја адреса. ‫ا---آ--س -ن--س-.‬ ‫___ آ___ م_ ا____ ‫-ی- آ-ر- م- ا-ت-‬ ------------------ ‫این آدرس من است.‬ 0
‫--ta--ef--- ------ar -aar-m.‬-‬ ‫___________ m__ k___ d_________ ‫-o-a-s-f-m- m-n k-a- d-a-a-.-‬- -------------------------------- ‫motaasefam, man kaar daaram.‬‬‬
Хоћемо ли се сутра видети? ‫-رد- --دیگ---- می‌بینی--‬ ‫____ ه_____ ر_ م________ ‫-ر-ا ه-د-گ- ر- م-‌-ی-ی-؟- -------------------------- ‫فردا همدیگر را می‌بینیم؟‬ 0
‫-ho--aha--e-!‬-‬ ‫________________ ‫-h-d-a-a-f-z-‬-‬ ----------------- ‫khodaahaafez!‬‬‬
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ‫متاسف-،--ن-ک-ر--ا-م.‬ ‫_______ م_ ک__ د_____ ‫-ت-س-م- م- ک-ر د-ر-.- ---------------------- ‫متاسفم، من کار دارم.‬ 0
‫---da--n--ah-------‬ ‫______ n____________ ‫-h-d-a n-g-h-a-r-‬-‬ --------------------- ‫khodaa negahdaar!‬‬‬
Ћао! / Збогом! ‫خدا----!‬ ‫_________ ‫-د-ح-ف-!- ---------- ‫خداحافظ!‬ 0
Довиђења! ‫-------دا--‬ ‫___ ن_______ ‫-د- ن-ه-ا-!- ------------- ‫خدا نگهدار!‬ 0
До ускоро! S-e--o---o-n! S__ y__ s____ S-e y-u s-o-! ------------- See you soon! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + персијски (1-100) МП3 персијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!