Рјечник

sr Упознати   »   ky таанышуу

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [үч]

3 [үч]

таанышуу

taanışuu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Здраво! С-л-м! С_____ С-л-м- ------ Салам! 0
Sal-m! S_____ S-l-m- ------ Salam!
Добар дан! К---ан----! К_____ к___ К-т-а- к-н- ----------- Кутман күн! 0
K---a- k--! K_____ k___ K-t-a- k-n- ----------- Kutman kün!
Како сте? / Како си? К--д--сыз? К_________ К-н-а-с-з- ---------- Кандайсыз? 0
Ka-da----? K_________ K-n-a-s-z- ---------- Kandaysız?
Јесте ли Ви из Европе? Сиз ---оп-да--ыз--? С__ Е______________ С-з Е-р-п-д-н-ы-б-? ------------------- Сиз Европадансызбы? 0
Si--Ev-o---an--z-ı? S__ E______________ S-z E-r-p-d-n-ı-b-? ------------------- Siz Evropadansızbı?
Јесте ли Ви из Америке? С-з -м--ик--ан---бы? С__ А_______________ С-з А-е-и-а-а-с-з-ы- -------------------- Сиз Америкадансызбы? 0
Si- -m-r--ada--ı-b-? S__ A_______________ S-z A-e-i-a-a-s-z-ı- -------------------- Siz Amerikadansızbı?
Јесте ли Ви из Азије? Сиз А--я---с-з-ы? С__ А____________ С-з А-и-д-н-ы-б-? ----------------- Сиз Азиядансызбы? 0
Siz-A-iya-a------? S__ A_____________ S-z A-i-a-a-s-z-ı- ------------------ Siz Aziyadansızbı?
У којем хотелу сте смештени? Си- к--с- м--м-нка-а-а--у--с-з? С__ к____ м___________ т_______ С-з к-й-ы м-й-а-к-н-д- т-р-с-з- ------------------------------- Сиз кайсы мейманканада турасыз? 0
Siz k-y---me-----anad--tur---z? S__ k____ m___________ t_______ S-z k-y-ı m-y-a-k-n-d- t-r-s-z- ------------------------------- Siz kaysı meymankanada turasız?
Колико дуго сте већ овде? С-- к---ндан -ер----- -------з? С__ к_______ б___ б__ ж________ С-з к-ч-н-а- б-р- б-л ж-р-е-и-? ------------------------------- Сиз качандан бери бул жердесиз? 0
Si-----an-a- b-ri--ul---rd-si-? S__ k_______ b___ b__ j________ S-z k-ç-n-a- b-r- b-l j-r-e-i-? ------------------------------- Siz kaçandan beri bul jerdesiz?
Колико дуго остајете? Сиз-----а---ак---т-р----? С__ к____ у_____ т_______ С-з к-н-а у-а-ы- т-р-с-з- ------------------------- Сиз канча убакыт турасыз? 0
S-z-k-nça--b-kıt --ra-ı-? S__ k____ u_____ t_______ S-z k-n-a u-a-ı- t-r-s-z- ------------------------- Siz kança ubakıt turasız?
Допада ли Вам се овде? Бул -ер -и-г- -а--п-жа--б-? Б__ ж__ с____ ж____ ж______ Б-л ж-р с-з-е ж-г-п ж-т-б-? --------------------------- Бул жер сизге жагып жатабы? 0
Bu- j-r-siz---j-g---jat-b-? B__ j__ s____ j____ j______ B-l j-r s-z-e j-g-p j-t-b-? --------------------------- Bul jer sizge jagıp jatabı?
Јесте ли овде на годишњем одмору? Сиз -- а-ууда-----? С__ э_ а___________ С-з э- а-у-д-с-з-ы- ------------------- Сиз эс алуудасызбы? 0
S-z -- -luudas-zbı? S__ e_ a___________ S-z e- a-u-d-s-z-ı- ------------------- Siz es aluudasızbı?
Посетите ме једном! М-г---онокк--к-линиз. М___ к______ к_______ М-г- к-н-к-о к-л-н-з- --------------------- Мага конокко келиниз. 0
M--a k-n-kk--ke-ini-. M___ k______ k_______ M-g- k-n-k-o k-l-n-z- --------------------- Maga konokko keliniz.
Ово је моја адреса. М-н- мен-н-д-----м. М___ м____ д_______ М-н- м-н-н д-р-г-м- ------------------- Мына менин дарегим. 0
Mına-m---n -a--g--. M___ m____ d_______ M-n- m-n-n d-r-g-m- ------------------- Mına menin daregim.
Хоћемо ли се сутра видети? Эрте- ---у-а--з--? Э____ ж___________ Э-т-ң ж-л-г-б-з-ы- ------------------ Эртең жолугабызбы? 0
Ert-ŋ-jo-ugab-zbı? E____ j___________ E-t-ŋ j-l-g-b-z-ı- ------------------ Erteŋ jolugabızbı?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. К--и------ м-н---пла--ары- бар-бо-чу. К_________ м____ п________ б__ б_____ К-ч-р-с-з- м-н-н п-а-д-р-м б-р б-л-у- ------------------------------------- Кечиресиз, менин пландарым бар болчу. 0
K-ç-r---z,-me--- pla-da--m ----b---u. K_________ m____ p________ b__ b_____ K-ç-r-s-z- m-n-n p-a-d-r-m b-r b-l-u- ------------------------------------- Keçiresiz, menin plandarım bar bolçu.
Ћао! / Збогом! К-ш--о-уңуз! К__ б_______ К-ш б-л-ң-з- ------------ Кош болуңуз! 0
Ko- b--uŋ-z! K__ b_______ K-ş b-l-ŋ-z- ------------ Koş boluŋuz!
Довиђења! Ка--а-к----к-нч-! К____ к__________ К-й-а к-р-ш-ө-ч-! ----------------- Кайра көрүшкөнчө! 0
Ka-----ö--ş--n--! K____ k__________ K-y-a k-r-ş-ö-ç-! ----------------- Kayra körüşkönçö!
До ускоро! Ж--ы--- -өр---ө--ө! Ж______ к__________ Ж-к-н-а к-р-ш-ө-ч-! ------------------- Жакында көрүшкөнчө! 0
J-kı-da --r--k-nçö! J______ k__________ J-k-n-a k-r-ş-ö-ç-! ------------------- Jakında körüşkönçö!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!