Рјечник

sr Упознати   »   ky Getting to know others

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [үч]

3 [üç]

Getting to know others

[taanışuu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Здраво! Сал--! Салам! С-л-м- ------ Салам! 0
Sa-a-! Salam! S-l-m- ------ Salam!
Добар дан! К-т--н -үн! Кутман күн! К-т-а- к-н- ----------- Кутман күн! 0
K-t--- --n! Kutman kün! K-t-a- k-n- ----------- Kutman kün!
Како сте? / Како си? Канда--ы-? Кандайсыз? К-н-а-с-з- ---------- Кандайсыз? 0
K-n------? Kandaysız? K-n-a-s-z- ---------- Kandaysız?
Јесте ли Ви из Европе? Сиз---ро-а-ан-ы---? Сиз Европадансызбы? С-з Е-р-п-д-н-ы-б-? ------------------- Сиз Европадансызбы? 0
S-- Ev--padan-ızbı? Siz Evropadansızbı? S-z E-r-p-d-n-ı-b-? ------------------- Siz Evropadansızbı?
Јесте ли Ви из Америке? Сиз-А-ери--данс----? Сиз Америкадансызбы? С-з А-е-и-а-а-с-з-ы- -------------------- Сиз Америкадансызбы? 0
S-- --e-ikad--s----? Siz Amerikadansızbı? S-z A-e-i-a-a-s-z-ı- -------------------- Siz Amerikadansızbı?
Јесте ли Ви из Азије? Сиз ---ядан-ыз--? Сиз Азиядансызбы? С-з А-и-д-н-ы-б-? ----------------- Сиз Азиядансызбы? 0
S-z--z-ya--n---bı? Siz Aziyadansızbı? S-z A-i-a-a-s-z-ı- ------------------ Siz Aziyadansızbı?
У којем хотелу сте смештени? Си---а-сы --й--н-ан-да-тур--ы-? Сиз кайсы мейманканада турасыз? С-з к-й-ы м-й-а-к-н-д- т-р-с-з- ------------------------------- Сиз кайсы мейманканада турасыз? 0
Si- ---sı ---m-nk-n-d- turasız? Siz kaysı meymankanada turasız? S-z k-y-ı m-y-a-k-n-d- t-r-s-z- ------------------------------- Siz kaysı meymankanada turasız?
Колико дуго сте већ овде? Сиз -а--н-----ери ----жердес-з? Сиз качандан бери бул жердесиз? С-з к-ч-н-а- б-р- б-л ж-р-е-и-? ------------------------------- Сиз качандан бери бул жердесиз? 0
S-z-kaç---an----- b-- je-d--iz? Siz kaçandan beri bul jerdesiz? S-z k-ç-n-a- b-r- b-l j-r-e-i-? ------------------------------- Siz kaçandan beri bul jerdesiz?
Колико дуго остајете? С-з ка-ч--убакы--тур-с-з? Сиз канча убакыт турасыз? С-з к-н-а у-а-ы- т-р-с-з- ------------------------- Сиз канча убакыт турасыз? 0
S-z k-nç- u-akı- tur-sı-? Siz kança ubakıt turasız? S-z k-n-a u-a-ı- t-r-s-z- ------------------------- Siz kança ubakıt turasız?
Допада ли Вам се овде? Б-л ж-- с-з---жа-ы---а--бы? Бул жер сизге жагып жатабы? Б-л ж-р с-з-е ж-г-п ж-т-б-? --------------------------- Бул жер сизге жагып жатабы? 0
B-l--e----z-- ---ıp j----ı? Bul jer sizge jagıp jatabı? B-l j-r s-z-e j-g-p j-t-b-? --------------------------- Bul jer sizge jagıp jatabı?
Јесте ли овде на годишњем одмору? С----------д-с-з-ы? Сиз эс алуудасызбы? С-з э- а-у-д-с-з-ы- ------------------- Сиз эс алуудасызбы? 0
S-z--- aluu----zb-? Siz es aluudasızbı? S-z e- a-u-d-s-z-ı- ------------------- Siz es aluudasızbı?
Посетите ме једном! М-г---о-ок----е-ини-. Мага конокко келиниз. М-г- к-н-к-о к-л-н-з- --------------------- Мага конокко келиниз. 0
M--a --nokk--k-li--z. Maga konokko keliniz. M-g- k-n-k-o k-l-n-z- --------------------- Maga konokko keliniz.
Ово је моја адреса. М--- -енин--ар--и-. Мына менин дарегим. М-н- м-н-н д-р-г-м- ------------------- Мына менин дарегим. 0
Mı---m-n-n--aregim. Mına menin daregim. M-n- m-n-n d-r-g-m- ------------------- Mına menin daregim.
Хоћемо ли се сутра видети? Э---ң -ол--абызбы? Эртең жолугабызбы? Э-т-ң ж-л-г-б-з-ы- ------------------ Эртең жолугабызбы? 0
E---ŋ--ol-ga-----? Erteŋ jolugabızbı? E-t-ŋ j-l-g-b-z-ı- ------------------ Erteŋ jolugabızbı?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. К-ч--есиз- ме-ин пл-ндар-м бар------. Кечиресиз, менин пландарым бар болчу. К-ч-р-с-з- м-н-н п-а-д-р-м б-р б-л-у- ------------------------------------- Кечиресиз, менин пландарым бар болчу. 0
K-ç------, ----n-planda--m--a- -o---. Keçiresiz, menin plandarım bar bolçu. K-ç-r-s-z- m-n-n p-a-d-r-m b-r b-l-u- ------------------------------------- Keçiresiz, menin plandarım bar bolçu.
Ћао! / Збогом! Кош---л--уз! Кош болуңуз! К-ш б-л-ң-з- ------------ Кош болуңуз! 0
Koş b-lu--z! Koş boluŋuz! K-ş b-l-ŋ-z- ------------ Koş boluŋuz!
Довиђења! К-йра -өр----нчө! Кайра көрүшкөнчө! К-й-а к-р-ш-ө-ч-! ----------------- Кайра көрүшкөнчө! 0
Ka--a -ö-üşk--ç-! Kayra körüşkönçö! K-y-a k-r-ş-ö-ç-! ----------------- Kayra körüşkönçö!
До ускоро! Ж---нда -өр------ө! Жакында көрүшкөнчө! Ж-к-н-а к-р-ш-ө-ч-! ------------------- Жакында көрүшкөнчө! 0
J----da----üş---çö! Jakında körüşkönçö! J-k-n-a k-r-ş-ö-ç-! ------------------- Jakında körüşkönçö!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!