Рјечник

sr Упознати   »   am ሌሎችን ማወቅ

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [ሶስት]

3 [sositi]

ሌሎችን ማወቅ

[sewochini metewawek’i]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Здраво! ጤና-ይ-ጥልኝ！ ጤ- ይ----- ጤ- ይ-ጥ-ኝ- --------- ጤና ይስጥልኝ！ 0
t---- --s-t’i-in-i！ t---- y------------ t-ē-a y-s-t-i-i-y-！ ------------------- t’ēna yisit’ilinyi！
Добар дан! መልካ---ን！ መ--- ቀ-- መ-ካ- ቀ-！ -------- መልካም ቀን！ 0
me-ik-mi-k----！ m------- k----- m-l-k-m- k-e-i- --------------- melikami k’eni！
Како сте? / Како си? እን-----ህ/-ሽ? እ---- ነ----- እ-ደ-ን ነ-/-ሽ- ------------ እንደምን ነህ/ነሽ? 0
in-demini -eh-/ne--i? i-------- n---------- i-i-e-i-i n-h-/-e-h-? --------------------- inidemini nehi/neshi?
Јесте ли Ви из Европе? ከ-ው---ነው የመ-ት? ከ---- ነ- የ---- ከ-ው-ፓ ነ- የ-ጡ-? -------------- ከአውሮፓ ነው የመጡት? 0
ke’----opa-n-wi----et’--i? k--------- n--- y--------- k-’-w-r-p- n-w- y-m-t-u-i- -------------------------- ke’āwiropa newi yemet’uti?
Јесте ли Ви из Америке? ከ--ሪካ----የ-ጡት? ከ---- ነ- የ---- ከ-ሜ-ካ ነ- የ-ጡ-? -------------- ከአሜሪካ ነው የመጡት? 0
ke--m---k- -ewi --m-t--t-? k--------- n--- y--------- k-’-m-r-k- n-w- y-m-t-u-i- -------------------------- ke’āmērīka newi yemet’uti?
Јесте ли Ви из Азије? ከ-ስ--ነው--መጡ-? ከ--- ነ- የ---- ከ-ስ- ነ- የ-ጡ-? ------------- ከኤስያ ነው የመጡት? 0
k--ēs-ya-n--- -e-e--uti? k------- n--- y--------- k-’-s-y- n-w- y-m-t-u-i- ------------------------ ke’ēsiya newi yemet’uti?
У којем хотелу сте смештени? በየትኛ----ል ነው------የተቀ--ት？ በ---- ሆ-- ነ- ያ----------- በ-ት-ው ሆ-ል ነ- ያ-ፉ-/-ተ-መ-ት- ------------------------- በየትኛው ሆቴል ነው ያረፉት/የተቀመጡት？ 0
b-y-tin--wi --t-li -e-----r-fut-/y-t-k’eme-’-ti？ b---------- h----- n--- y----------------------- b-y-t-n-a-i h-t-l- n-w- y-r-f-t-/-e-e-’-m-t-u-i- ------------------------------------------------ beyetinyawi hotēli newi yarefuti/yetek’emet’uti？
Колико дуго сте већ овде? ምን ያክ-----ቆ- -ዚህ? ም- ያ-- ጊ- ቆ- እ--- ም- ያ-ል ጊ- ቆ- እ-ህ- ----------------- ምን ያክል ጊዜ ቆዩ እዚህ? 0
mi-- -a---i gī---k’-y- --īh-? m--- y----- g--- k---- i----- m-n- y-k-l- g-z- k-o-u i-ī-i- ----------------------------- mini yakili gīzē k’oyu izīhi?
Колико дуго остајете? ለ-ን---ል-----ቆ-ሉ? ለ-- ያ-- ጊ- ይ---- ለ-ን ያ-ል ጊ- ይ-ያ-? ---------------- ለምን ያክል ጊዜ ይቆያሉ? 0
l-m--i-yaki-i--īz- -ik---a-u? l----- y----- g--- y--------- l-m-n- y-k-l- g-z- y-k-o-a-u- ----------------------------- lemini yakili gīzē yik’oyalu?
Допада ли Вам се овде? እ-ዴት---ኙ---ዚ----ወ-ዉ-ል ---? እ--- አ--- አ---- ወ---- እ--- እ-ዴ- አ-ኙ- አ-ህ-/ ወ-ዉ-ል እ-ህ- -------------------------- እንዴት አገኙት አዚህ？/ ወደዉታል እዚህ? 0
i--dē-i-āg----t- ā-īh--- -e--wut-l- i-ī-i? i------ ā------- ā------ w--------- i----- i-i-ē-i ā-e-y-t- ā-ī-i-/ w-d-w-t-l- i-ī-i- ------------------------------------------ inidēti āgenyuti āzīhi？/ wedewutali izīhi?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ለእረ-ት-ለ--ና-ት -ው --- ያ--? ለ----------- ነ- እ-- ያ--- ለ-ረ-ት-ለ-ዝ-ና- ነ- እ-ህ ያ-ት- ------------------------ ለእረፍት/ለመዝናናት ነው እዚህ ያሉት? 0
le--r-fi----emezi-ana---new--iz-hi-yal---? l---------------------- n--- i---- y------ l-’-r-f-t-/-e-e-i-a-a-i n-w- i-ī-i y-l-t-? ------------------------------------------ le’irefiti/lemezinanati newi izīhi yaluti?
Посетите ме једном! እባክዎ-አን--- ይጎብኙኝ! እ--- አ---- ይ----- እ-ክ- አ-ዳ-ዴ ይ-ብ-ኝ- ----------------- እባክዎ አንዳንዴ ይጎብኙኝ! 0
ib-k--- āni-----ē---g--i--uny-! i------ ā-------- y------------ i-a-i-o ā-i-a-i-ē y-g-b-n-u-y-! ------------------------------- ibakiwo ānidanidē yigobinyunyi!
Ово је моја адреса. የ--አ-ራ--እዚ--ነ-። የ- አ--- እ-- ነ-- የ- አ-ራ- እ-ህ ነ-። --------------- የኔ አድራሻ እዚህ ነው። 0
y--- -d-ra----i---i ----. y--- ā------- i---- n---- y-n- ā-i-a-h- i-ī-i n-w-. ------------------------- yenē ādirasha izīhi newi.
Хоћемо ли се сутра видети? ነገ--ን-ናኛለን? ነ- እ------- ነ- እ-ገ-ኛ-ን- ----------- ነገ እንገናኛለን? 0
n--- ---ge-a-y--e-i? n--- i-------------- n-g- i-i-e-a-y-l-n-? -------------------- nege inigenanyaleni?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. አ-ና-ው- ሌ- --ይ አለ-። አ----- ሌ- ጉ-- አ--- አ-ና-ው- ሌ- ጉ-ይ አ-ኝ- ------------------ አዝናለው! ሌላ ጉዳይ አለኝ። 0
āz--al---!--ēla g---yi---en-i. ā--------- l--- g----- ā------ ā-i-a-e-i- l-l- g-d-y- ā-e-y-. ------------------------------ āzinalewi! lēla gudayi ālenyi.
Ћао! / Збогом! ቻ-! ቻ-- ቻ-! --- ቻው! 0
c-aw-! c----- c-a-i- ------ chawi!
Довиђења! ደ---ሁ- - -ኚ! ደ-- ሁ- / ሁ-- ደ-ና ሁ- / ሁ-! ------------ ደህና ሁን / ሁኚ! 0
de-i-a-huni /-h---ī! d----- h--- / h----- d-h-n- h-n- / h-n-ī- -------------------- dehina huni / hunyī!
До ускоро! በ--ቡ አይካ---አይሻለው! --ገ-ኛ-ን። በ--- አ----------- እ------- በ-ር- አ-ካ-ው-አ-ሻ-ው- እ-ገ-ኛ-ን- -------------------------- በቅርቡ አይካለው/አይሻለው! እንገናኛለን። 0
bek-iri-- ā----lewi--y--ha-ew-! i-i-en-ny----i. b-------- ā-------------------- i-------------- b-k-i-i-u ā-i-a-e-i-ā-i-h-l-w-! i-i-e-a-y-l-n-. ----------------------------------------------- bek’iribu āyikalewi/āyishalewi! inigenanyaleni.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!