Рјечник

sr Бројеви   »   el Αριθμοί

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [επτά]

7 [eptá]

Αριθμοί

[Arithmoí]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Ја бројим: (Ε--)--ε---ω: (____ Μ______ (-γ-) Μ-τ-ά-: ------------- (Εγώ) Μετράω: 0
(E-ṓ) Metráō: (____ M______ (-g-) M-t-á-: ------------- (Egṓ) Metráō:
један, два, три έ--, --ο-----α έ___ δ___ τ___ έ-α- δ-ο- τ-ί- -------------- ένα, δύο, τρία 0
én-, d--- tr-a é___ d___ t___ é-a- d-o- t-í- -------------- éna, dýo, tría
Ја бројим до три. (--ώ--Μετράω--ς το τ---. (____ Μ_____ ω_ τ_ τ____ (-γ-) Μ-τ-ά- ω- τ- τ-ί-. ------------------------ (Εγώ) Μετράω ως το τρία. 0
(E--- M--ráō ōs -o t-í-. (____ M_____ ō_ t_ t____ (-g-) M-t-á- ō- t- t-í-. ------------------------ (Egṓ) Metráō ōs to tría.
Ја бројим даље: (--ώ)--υ-εχί-- ν----τρ-ω: (____ Σ_______ ν_ μ______ (-γ-) Σ-ν-χ-ζ- ν- μ-τ-ά-: ------------------------- (Εγώ) Συνεχίζω να μετράω: 0
(Eg----ynec--z--na-me-ráō: (____ S________ n_ m______ (-g-) S-n-c-í-ō n- m-t-á-: -------------------------- (Egṓ) Synechízō na metráō:
четири, пет, шест, τέ--ε-α,--έ--ε,-έ-ι, τ_______ π_____ έ___ τ-σ-ε-α- π-ν-ε- έ-ι- -------------------- τέσσερα, πέντε, έξι, 0
té--e-a,---n----é-i, t_______ p_____ é___ t-s-e-a- p-n-e- é-i- -------------------- téssera, pénte, éxi,
седам, осам, девет επ-ά, -κτώ, -νν-α ε____ ο____ ε____ ε-τ-, ο-τ-, ε-ν-α ----------------- επτά, οκτώ, εννέα 0
e-t---o-tṓ, en--a e____ o____ e____ e-t-, o-t-, e-n-a ----------------- eptá, oktṓ, ennéa
Ја бројим. (Εγώ----τρ--. (____ Μ______ (-γ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εγώ) Μετράω. 0
(E--- -e-r-ō. (____ M______ (-g-) M-t-á-. ------------- (Egṓ) Metráō.
Ти бројиш. (--ύ- --τρά-. (____ Μ______ (-σ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εσύ) Μετράς. 0
(Es-)-M--rá-. (____ M______ (-s-) M-t-á-. ------------- (Esý) Metrás.
Он броји. (Α-τ----Μ-τ--ε-. (______ Μ_______ (-υ-ό-) Μ-τ-ά-ι- ---------------- (Αυτός) Μετράει. 0
(A-tós------á-i. (______ M_______ (-u-ó-) M-t-á-i- ---------------- (Autós) Metráei.
Један. Први. Έ--.-Ο πρ-το-. Έ___ Ο π______ Έ-α- Ο π-ώ-ο-. -------------- Ένα. Ο πρώτος. 0
É-a- O prṓt--. É___ O p______ É-a- O p-ṓ-o-. -------------- Éna. O prṓtos.
Два. Други. Δ--.-- δ-ύ--ρο-. Δ___ Ο δ________ Δ-ο- Ο δ-ύ-ε-ο-. ---------------- Δύο. Ο δεύτερος. 0
D-o. O-d-ú-e---. D___ O d________ D-o- O d-ú-e-o-. ---------------- Dýo. O deúteros.
Три. Трећи. Τ-ία- Ο-τ-ί-ος. Τ____ Ο τ______ Τ-ί-. Ο τ-ί-ο-. --------------- Τρία. Ο τρίτος. 0
T-í-. O--rí---. T____ O t______ T-í-. O t-í-o-. --------------- Tría. O trítos.
Четири. Четврти. Τ---ε--- Ο τέ-αρτος. Τ_______ Ο τ________ Τ-σ-ε-α- Ο τ-τ-ρ-ο-. -------------------- Τέσσερα. Ο τέταρτος. 0
T---e-a--O--ét-rt-s. T_______ O t________ T-s-e-a- O t-t-r-o-. -------------------- Téssera. O tétartos.
Пет. Пети. Π----.-Ο---μ----. Π_____ Ο π_______ Π-ν-ε- Ο π-μ-τ-ς- ----------------- Πέντε. Ο πέμπτος. 0
Pé-te.-- pém--os. P_____ O p_______ P-n-e- O p-m-t-s- ----------------- Pénte. O pémptos.
Шест. Шести. Έξι.-Ο---το-. Έ___ Ο έ_____ Έ-ι- Ο έ-τ-ς- ------------- Έξι. Ο έκτος. 0
Éx-- - é-to-. É___ O é_____ É-i- O é-t-s- ------------- Éxi. O éktos.
Седам. Седми. Επ-ά-----β--μ--. Ε____ Ο έ_______ Ε-τ-. Ο έ-δ-μ-ς- ---------------- Επτά. Ο έβδομος. 0
Ep--- O é-d--o-. E____ O é_______ E-t-. O é-d-m-s- ---------------- Eptá. O ébdomos.
Осам. Осми. Ο------ -γ-οος. Ο____ Ο ό______ Ο-τ-. Ο ό-δ-ο-. --------------- Οκτώ. Ο όγδοος. 0
O-t-- O -g----. O____ O ó______ O-t-. O ó-d-o-. --------------- Oktṓ. O ógdoos.
Девет. Девети. Εννέα- ----ατος. Ε_____ Ο έ______ Ε-ν-α- Ο έ-α-ο-. ---------------- Εννέα. Ο ένατος. 0
E-néa. ---n--o-. E_____ O é______ E-n-a- O é-a-o-. ---------------- Ennéa. O énatos.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...