Рјечник

sr Бројеви   »   el Αριθμοί

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [επτά]

7 [eptá]

Αριθμοί

[Arithmoí]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Ја бројим: (Ε--) Με-ράω: (---- Μ------ (-γ-) Μ-τ-ά-: ------------- (Εγώ) Μετράω: 0
(---) Met-áō: (---- M------ (-g-) M-t-á-: ------------- (Egṓ) Metráō:
један, два, три έ--, δ--, --ία έ--- δ--- τ--- έ-α- δ-ο- τ-ί- -------------- ένα, δύο, τρία 0
é-a, -ý-, tr-a é--- d--- t--- é-a- d-o- t-í- -------------- éna, dýo, tría
Ја бројим до три. (-γώ- -----ω ως--ο ----. (---- Μ----- ω- τ- τ---- (-γ-) Μ-τ-ά- ω- τ- τ-ί-. ------------------------ (Εγώ) Μετράω ως το τρία. 0
(------etr-- ōs -o t-ía. (---- M----- ō- t- t---- (-g-) M-t-á- ō- t- t-í-. ------------------------ (Egṓ) Metráō ōs to tría.
Ја бројим даље: (Εγώ- Συν-χ-ζ--ν- --τρ--: (---- Σ------- ν- μ------ (-γ-) Σ-ν-χ-ζ- ν- μ-τ-ά-: ------------------------- (Εγώ) Συνεχίζω να μετράω: 0
(E--) S-n----zō -a--et---: (---- S-------- n- m------ (-g-) S-n-c-í-ō n- m-t-á-: -------------------------- (Egṓ) Synechízō na metráō:
четири, пет, шест, τ--σ---, π-ντ-- έξι, τ------- π----- έ--- τ-σ-ε-α- π-ν-ε- έ-ι- -------------------- τέσσερα, πέντε, έξι, 0
t--se-a--p----,-é--, t------- p----- é--- t-s-e-a- p-n-e- é-i- -------------------- téssera, pénte, éxi,
седам, осам, девет επτ-- οκ-ώ, --νέα ε---- ο---- ε---- ε-τ-, ο-τ-, ε-ν-α ----------------- επτά, οκτώ, εννέα 0
ep-----kt---ennéa e---- o---- e---- e-t-, o-t-, e-n-a ----------------- eptá, oktṓ, ennéa
Ја бројим. (Εγ-) Μετ-ά-. (---- Μ------ (-γ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εγώ) Μετράω. 0
(--ṓ- --tráō. (---- M------ (-g-) M-t-á-. ------------- (Egṓ) Metráō.
Ти бројиш. (---- -ετρ-ς. (---- Μ------ (-σ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εσύ) Μετράς. 0
(E-ý- -et-ás. (---- M------ (-s-) M-t-á-. ------------- (Esý) Metrás.
Он броји. (--τό-) Με---ει. (------ Μ------- (-υ-ό-) Μ-τ-ά-ι- ---------------- (Αυτός) Μετράει. 0
(--tó-) -e--áe-. (------ M------- (-u-ó-) M-t-á-i- ---------------- (Autós) Metráei.
Један. Први. Έν-. Ο π-ώτο-. Έ--- Ο π------ Έ-α- Ο π-ώ-ο-. -------------- Ένα. Ο πρώτος. 0
Éna.-O-prṓ-os. É--- O p------ É-a- O p-ṓ-o-. -------------- Éna. O prṓtos.
Два. Други. Δ--. Ο -εύ-ερος. Δ--- Ο δ-------- Δ-ο- Ο δ-ύ-ε-ο-. ---------------- Δύο. Ο δεύτερος. 0
D--- - -eú-e--s. D--- O d-------- D-o- O d-ú-e-o-. ---------------- Dýo. O deúteros.
Три. Трећи. Τ---. Ο---ί--ς. Τ---- Ο τ------ Τ-ί-. Ο τ-ί-ο-. --------------- Τρία. Ο τρίτος. 0
Trí-----t-í-o-. T---- O t------ T-í-. O t-í-o-. --------------- Tría. O trítos.
Четири. Четврти. Τέ--ε--- - τέ-αρ--ς. Τ------- Ο τ-------- Τ-σ-ε-α- Ο τ-τ-ρ-ο-. -------------------- Τέσσερα. Ο τέταρτος. 0
Té-se--. ---é-ar-o-. T------- O t-------- T-s-e-a- O t-t-r-o-. -------------------- Téssera. O tétartos.
Пет. Пети. Π---ε. - -έ-π-ος. Π----- Ο π------- Π-ν-ε- Ο π-μ-τ-ς- ----------------- Πέντε. Ο πέμπτος. 0
Pé---- O pé---os. P----- O p------- P-n-e- O p-m-t-s- ----------------- Pénte. O pémptos.
Шест. Шести. Έ-ι- ---κτ-ς. Έ--- Ο έ----- Έ-ι- Ο έ-τ-ς- ------------- Έξι. Ο έκτος. 0
Éx-.-O ---o-. É--- O é----- É-i- O é-t-s- ------------- Éxi. O éktos.
Седам. Седми. Επτ---- --δο-ο-. Ε---- Ο έ------- Ε-τ-. Ο έ-δ-μ-ς- ---------------- Επτά. Ο έβδομος. 0
Ep--- - ---o-os. E---- O é------- E-t-. O é-d-m-s- ---------------- Eptá. O ébdomos.
Осам. Осми. Οκτ-- ----δοο-. Ο---- Ο ό------ Ο-τ-. Ο ό-δ-ο-. --------------- Οκτώ. Ο όγδοος. 0
Okt---- ó-d-o-. O---- O ó------ O-t-. O ó-d-o-. --------------- Oktṓ. O ógdoos.
Девет. Девети. Ε-νέ-.---έν---ς. Ε----- Ο έ------ Ε-ν-α- Ο έ-α-ο-. ---------------- Εννέα. Ο ένατος. 0
E--é---O én-t-s. E----- O é------ E-n-a- O é-a-o-. ---------------- Ennéa. O énatos.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...