Рјечник

sr Бројеви   »   be Лічбы

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [сем]

7 [sem]

Лічбы

Lіchby

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ја бројим: Я---чу: Я л____ Я л-ч-: ------- Я лічу: 0
Ya--і---: Y_ l_____ Y- l-c-u- --------- Ya lіchu:
један, два, три ад--н--д------ы а_____ д___ т__ а-з-н- д-а- т-ы --------------- адзін, два, тры 0
adzіn,-d-a- try a_____ d___ t__ a-z-n- d-a- t-y --------------- adzіn, dva, try
Ја бројим до три. Я --чу----тр--. Я л___ д_ т____ Я л-ч- д- т-о-. --------------- Я лічу да трох. 0
Y- -і-hu -a -ro-h. Y_ l____ d_ t_____ Y- l-c-u d- t-o-h- ------------------ Ya lіchu da trokh.
Ја бројим даље: Я---чу-дал-й: Я л___ д_____ Я л-ч- д-л-й- ------------- Я лічу далей: 0
Y- ---hu--a-ey: Y_ l____ d_____ Y- l-c-u d-l-y- --------------- Ya lіchu daley:
четири, пет, шест, ча-ы--, -яц-, ----ь, ч______ п____ ш_____ ч-т-р-, п-ц-, ш-с-ь- -------------------- чатыры, пяць, шэсць, 0
chat-r-, ---ts-- -he-ts-, c_______ p______ s_______ c-a-y-y- p-a-s-, s-e-t-’- ------------------------- chatyry, pyats’, shests’,
седам, осам, девет с----во-ем,-----яць с___ в_____ д______ с-м- в-с-м- д-е-я-ь ------------------- сем, восем, дзевяць 0
s-m, vo-----dzev-at-’ s___ v_____ d________ s-m- v-s-m- d-e-y-t-’ --------------------- sem, vosem, dzevyats’
Ја бројим. Я ліч-. Я л____ Я л-ч-. ------- Я лічу. 0
Y- -і-h-. Y_ l_____ Y- l-c-u- --------- Ya lіchu.
Ти бројиш. Ты--ічыш. Т_ л_____ Т- л-ч-ш- --------- Ты лічыш. 0
Ty l-c--s-. T_ l_______ T- l-c-y-h- ----------- Ty lіchysh.
Он броји. Ё---ічы-ь. Ё_ л______ Ё- л-ч-ц-. ---------- Ён лічыць. 0
E---іchyts’. E_ l________ E- l-c-y-s-. ------------ En lіchyts’.
Један. Први. Ад-ін- -ершы. А_____ П_____ А-з-н- П-р-ы- ------------- Адзін. Першы. 0
A-------ers--. A_____ P______ A-z-n- P-r-h-. -------------- Adzіn. Pershy.
Два. Други. Два- -ру-і. Д___ Д_____ Д-а- Д-у-і- ----------- Два. Другі. 0
D-a.-----і. D___ D_____ D-a- D-u-і- ----------- Dva. Drugі.
Три. Трећи. Тр-. Тр-ці. Т___ Т_____ Т-ы- Т-э-і- ----------- Тры. Трэці. 0
Tr-. T---sі. T___ T______ T-y- T-e-s-. ------------ Try. Tretsі.
Четири. Четврти. Ч-тыр-. Ч-----ты. Ч______ Ч________ Ч-т-р-. Ч-ц-ё-т-. ----------------- Чатыры. Чацвёрты. 0
Cha-yr-.---a--v-rt-. C_______ C__________ C-a-y-y- C-a-s-e-t-. -------------------- Chatyry. Chatsverty.
Пет. Пети. Пяць---ят-. П____ П____ П-ц-. П-т-. ----------- Пяць. Пяты. 0
P-at-’---y-ty. P______ P_____ P-a-s-. P-a-y- -------------- Pyats’. Pyaty.
Шест. Шести. Ш----- --с-ы. Ш_____ Ш_____ Ш-с-ь- Ш-с-ы- ------------- Шэсць. Шосты. 0
Shes--’.---ost-. S_______ S______ S-e-t-’- S-o-t-. ---------------- Shests’. Shosty.
Седам. Седми. С--.--ём-. С___ С____ С-м- С-м-. ---------- Сем. Сёмы. 0
S--.-Semy. S___ S____ S-m- S-m-. ---------- Sem. Semy.
Осам. Осми. В-се-.--ось--. В_____ В______ В-с-м- В-с-м-. -------------- Восем. Восьмы. 0
V-sem---os’--. V_____ V______ V-s-m- V-s-m-. -------------- Vosem. Vos’my.
Девет. Девети. Дзе------Дзев---. Д_______ Д_______ Д-е-я-ь- Д-е-я-ы- ----------------- Дзевяць. Дзевяты. 0
Dz-----s-----ev---y. D_________ D________ D-e-y-t-’- D-e-y-t-. -------------------- Dzevyats’. Dzevyaty.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...