Рјечник

sr Бројеви   »   hy Numbers

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [յոթ]

7 [yot’]

Numbers

[t’ver]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја бројим: Ես--աշ-----եմ: Ե- հ------ ե-- Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Y-s-ha--vu- --m Y-- h------ y-- Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
један, два, три մե-, ե-կո-, ---ք մ--- ե----- ե--- մ-կ- ե-կ-ւ- ե-ե- ---------------- մեկ, երկու, երեք 0
m-k----r-u- ye-e-’ m--- y----- y----- m-k- y-r-u- y-r-k- ------------------ mek, yerku, yerek’
Ја бројим до три. Ես-հաշվո-- -մ մի-չև-ե-ե--: Ե- հ------ ե- մ---- ե----- Ե- հ-շ-ո-մ ե- մ-ն-և ե-ե-ը- -------------------------- Ես հաշվում եմ մինչև երեքը: 0
Ye- -a---u----m m----’ye- --rek’y Y-- h------ y-- m-------- y------ Y-s h-s-v-m y-m m-n-h-y-v y-r-k-y --------------------------------- Yes hashvum yem minch’yev yerek’y
Ја бројим даље: Ես -ա-ունակում ե- -աշվել: Ե- շ---------- ե- հ------ Ե- շ-ր-ւ-ա-ո-մ ե- հ-շ-ե-: ------------------------- Ես շարունակում եմ հաշվել: 0
Ye- ----u-a-um yem h---vel Y-- s--------- y-- h------ Y-s s-a-u-a-u- y-m h-s-v-l -------------------------- Yes sharunakum yem hashvel
четири, пет, шест, չ-րս---ի-գ--վեց չ---- հ---- վ-- չ-ր-, հ-ն-, վ-ց --------------- չորս, հինգ, վեց 0
c-’v-r-, hi-g,-v-t-’ c------- h---- v---- c-’-o-s- h-n-, v-t-’ -------------------- ch’vors, hing, vets’
седам, осам, девет յո-, ութ,-ինը յ--- ո--- ի-- յ-թ- ո-թ- ի-ը ------------- յոթ, ութ, ինը 0
y-t’, --’,-i-y y---- u--- i-- y-t-, u-’- i-y -------------- yot’, ut’, iny
Ја бројим. Ե--հ-շ--ւ- --: Ե- հ------ ե-- Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Y-s hash-um --m Y-- h------ y-- Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
Ти бројиш. Դ-- -ա--ո-մ-ե-: Դ-- հ------ ե-- Դ-ւ հ-շ-ո-մ ե-: --------------- Դու հաշվում ես: 0
Du-h-s-v-m yes D- h------ y-- D- h-s-v-m y-s -------------- Du hashvum yes
Он броји. Նա-հ---ու- -: Ն- հ------ է- Ն- հ-շ-ո-մ է- ------------- Նա հաշվում է: 0
Na h-s--u- e N- h------ e N- h-s-v-m e ------------ Na hashvum e
Један. Први. մ-կ--առաջ--ը մ--- ա------ մ-կ- ա-ա-ի-ը ------------ մեկ- առաջինը 0
m--- ---a--ny m--- a------- m-k- a-r-j-n- ------------- mek- arrajiny
Два. Други. ե---ւ------րորդը ե---- - ե------- ե-կ-ւ - ե-կ-ո-դ- ---------------- երկու - երկրորդը 0
yer---- --r--o-dy y---- - y-------- y-r-u - y-r-r-r-y ----------------- yerku - yerkrordy
Три. Трећи. ե-եք-- --րո--ը ե--- - ե------ ե-ե- - ե-ր-ր-ը -------------- երեք - երրորդը 0
ye-ek--- ye---rdy y----- - y------- y-r-k- - y-r-o-d- ----------------- yerek’ - yerrordy
Четири. Четврти. չ--ս - չ--րորդը չ--- - չ------- չ-ր- - չ-ր-ո-դ- --------------- չորս - չորրորդը 0
c-’--rs-- -h’--r-or-y c------ - c---------- c-’-o-s - c-’-o-r-r-y --------------------- ch’vors - ch’vorrordy
Пет. Пети. հին---------րո--ը հ--- - հ--------- հ-ն- - հ-ն-ե-ո-դ- ----------------- հինգ - հինգերորդը 0
h-n--------e-ordy h--- - h--------- h-n- - h-n-e-o-d- ----------------- hing - hingerordy
Шест. Шести. վ-- --վ-ցե----ը վ-- - վ-------- վ-ց - վ-ց-ր-ր-ը --------------- վեց - վեցերորդը 0
vet---- --ts’y-ror-y v---- - v----------- v-t-’ - v-t-’-e-o-d- -------------------- vets’ - vets’yerordy
Седам. Седми. յո- ---ոթե-որդը յ-- - յ-------- յ-թ - յ-թ-ր-ր-ը --------------- յոթ - յոթերորդը 0
yot--- --t’-e--rdy y--- - y---------- y-t- - y-t-y-r-r-y ------------------ yot’ - yot’yerordy
Осам. Осми. ո-- --ու----ր-ը ո-- - ո-------- ո-թ - ո-թ-ր-ր-ը --------------- ութ - ութերորդը 0
u---- ut-yeror-y u-- - u--------- u-’ - u-’-e-o-d- ---------------- ut’ - ut’yerordy
Девет. Девети. ինը- -ն-ր-ր-ը ի--- ի------- ի-ը- ի-ե-ո-դ- ------------- ինը- իներորդը 0
in----ne--r-y i--- i------- i-y- i-e-o-d- ------------- iny- inerordy

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...