Рјечник

sr Бројеви   »   ky Numbers

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [жети]

7 [jeti]

Numbers

[Sandar]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ја бројим: М---э-епте--ж------: Мен эсептеп жатамын: М-н э-е-т-п ж-т-м-н- -------------------- Мен эсептеп жатамын: 0
M-n-es-p-e- ---a-ın: Men eseptep jatamın: M-n e-e-t-p j-t-m-n- -------------------- Men eseptep jatamın:
један, два, три бир, --и, -ч бир, эки, үч б-р- э-и- ү- ------------ бир, эки, үч 0
bi----k-, üç bir, eki, üç b-r- e-i- ü- ------------ bir, eki, üç
Ја бројим до три. Ме- ү-кө-----н-са---м. Мен үчкө чейин санайм. М-н ү-к- ч-й-н с-н-й-. ---------------------- Мен үчкө чейин санайм. 0
M-n---k- -eyin ---ay-. Men üçkö çeyin sanaym. M-n ü-k- ç-y-n s-n-y-. ---------------------- Men üçkö çeyin sanaym.
Ја бројим даље: Мен са--й-б--ем: Мен санай берем: М-н с-н-й б-р-м- ---------------- Мен санай берем: 0
M-- -a--y b-r--: Men sanay berem: M-n s-n-y b-r-m- ---------------- Men sanay berem:
четири, пет, шест, тө-т---е-- -л--, төрт, беш, алты, т-р-, б-ш- а-т-, ---------------- төрт, беш, алты, 0
t---, --ş, -l--, tört, beş, altı, t-r-, b-ş- a-t-, ---------------- tört, beş, altı,
седам, осам, девет жет---се-из, -огуз жети, сегиз, тогуз ж-т-, с-г-з- т-г-з ------------------ жети, сегиз, тогуз 0
jet---seg--,-to-uz jeti, segiz, toguz j-t-, s-g-z- t-g-z ------------------ jeti, segiz, toguz
Ја бројим. М-н ------- -ат---н. Мен эсептеп жатамын. М-н э-е-т-п ж-т-м-н- -------------------- Мен эсептеп жатамын. 0
M-n-e-ept---ja----n. Men eseptep jatamın. M-n e-e-t-p j-t-m-n- -------------------- Men eseptep jatamın.
Ти бројиш. Се--э-ептеп ж-т--ың. Сен эсептеп жатасың. С-н э-е-т-п ж-т-с-ң- -------------------- Сен эсептеп жатасың. 0
S-n-e-e-t---j-ta-ıŋ. Sen eseptep jatasıŋ. S-n e-e-t-p j-t-s-ŋ- -------------------- Sen eseptep jatasıŋ.
Он броји. А- (ба--- эсе-те---а---. Ал (бала) эсептеп жатат. А- (-а-а- э-е-т-п ж-т-т- ------------------------ Ал (бала) эсептеп жатат. 0
A- (-al-) e-e---- jat--. Al (bala) eseptep jatat. A- (-a-a- e-e-t-p j-t-t- ------------------------ Al (bala) eseptep jatat.
Један. Први. Би-.-Би-и-чи. Бир. Биринчи. Б-р- Б-р-н-и- ------------- Бир. Биринчи. 0
B--- Biri---. Bir. Birinçi. B-r- B-r-n-i- ------------- Bir. Birinçi.
Два. Други. Э--. -кин--. Эки. Экинчи. Э-и- Э-и-ч-. ------------ Эки. Экинчи. 0
E-i--Ek---i. Eki. Ekinçi. E-i- E-i-ç-. ------------ Eki. Ekinçi.
Три. Трећи. Үч--Үчүнчү. Үч. Үчүнчү. Ү-. Ү-ү-ч-. ----------- Үч. Үчүнчү. 0
Ü---Ü-ü-çü. Üç. Üçünçü. Ü-. Ü-ü-ç-. ----------- Üç. Üçünçü.
Четири. Четврти. Т-рт.--ө--үн-ү. Төрт. Төртүнчү. Т-р-. Т-р-ү-ч-. --------------- Төрт. Төртүнчү. 0
Tör-.-Tö-t-n-ü. Tört. Törtünçü. T-r-. T-r-ü-ç-. --------------- Tört. Törtünçü.
Пет. Пети. Б-ш.---ши---. Беш. Бешинчи. Б-ш- Б-ш-н-и- ------------- Беш. Бешинчи. 0
B-ş.-B------. Beş. Beşinçi. B-ş- B-ş-n-i- ------------- Beş. Beşinçi.
Шест. Шести. А--ы.-А--ы-чы. Алты. Алтынчы. А-т-. А-т-н-ы- -------------- Алты. Алтынчы. 0
Al--.---tın--. Altı. Altınçı. A-t-. A-t-n-ı- -------------- Altı. Altınçı.
Седам. Седми. Ж-т-. Ж--и-ч-. Жети. Жетинчи. Ж-т-. Ж-т-н-и- -------------- Жети. Жетинчи. 0
Je--- ------i. Jeti. Jetinçi. J-t-. J-t-n-i- -------------- Jeti. Jetinçi.
Осам. Осми. С---------------. Сегиз. сегизинчи. С-г-з- с-г-з-н-и- ----------------- Сегиз. сегизинчи. 0
Se-i-----gi-i-çi. Segiz. segizinçi. S-g-z- s-g-z-n-i- ----------------- Segiz. segizinçi.
Девет. Девети. То-у-- -о-у-у---. Тогуз. тогузунчу. Т-г-з- т-г-з-н-у- ----------------- Тогуз. тогузунчу. 0
Togu-- -og--unç-. Toguz. toguzunçu. T-g-z- t-g-z-n-u- ----------------- Toguz. toguzunçu.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...