Рјечник

sr Бројеви   »   ta எண்கள்

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [ஏழு]

7 [Ēḻu]

எண்கள்

[eṇkaḷ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
Ја бројим: நா-் எ-்ண-க----். ந-ன- எண-ண-க-ற-ன-. ந-ன- எ-்-ு-ி-ே-்- ----------------- நான் எண்ணுகிறேன். 0
nāṉ eṇṇ-k---ṉ. nāṉ eṇṇukiṟēṉ. n-ṉ e-ṇ-k-ṟ-ṉ- -------------- nāṉ eṇṇukiṟēṉ.
један, два, три ஒ----,-ரண-டு----ன்-ு ஒன-ற-,இரண-ட-, ம-ன-ற- ஒ-்-ு-இ-ண-ட-, ம-ன-ற- -------------------- ஒன்று,இரண்டு, மூன்று 0
O---,-r-ṇ-u, -ū-ṟu Oṉṟu,iraṇṭu, mūṉṟu O-ṟ-,-r-ṇ-u- m-ṉ-u ------------------ Oṉṟu,iraṇṭu, mūṉṟu
Ја бројим до три. நான--ம---ற--ர- -ண்-ு--ற-ன-. ந-ன- ம-ன-ற-வர- எண-ண-க-ற-ன-. ந-ன- ம-ன-ற-வ-ை எ-்-ு-ி-ே-்- --------------------------- நான் மூன்றுவரை எண்ணுகிறேன். 0
nā- mūṉ-uv---i--ṇṇuk-ṟē-. nāṉ mūṉṟuvarai eṇṇukiṟēṉ. n-ṉ m-ṉ-u-a-a- e-ṇ-k-ṟ-ṉ- ------------------------- nāṉ mūṉṟuvarai eṇṇukiṟēṉ.
Ја бројим даље: ந-----த-்கு--ே---் எ-்-ுகி-ேன். ந-ன- அதற-க- ம-ல-ம- எண-ண-க-ற-ன-. ந-ன- அ-ற-க- ம-ல-ம- எ-்-ு-ி-ே-்- ------------------------------- நான் அதற்கு மேலும் எண்ணுகிறேன். 0
Nāṉ -taṟku--ēlu--eṇ--ki--ṉ. Nāṉ ataṟku mēlum eṇṇukiṟēṉ. N-ṉ a-a-k- m-l-m e-ṇ-k-ṟ-ṉ- --------------------------- Nāṉ ataṟku mēlum eṇṇukiṟēṉ.
четири, пет, шест, நா-்க--ஐ-்-ு,-று, ந-ன-க-,ஐந-த-,ஆற-, ந-ன-க-,-ந-த-,-ற-, ----------------- நான்கு,ஐந்து,ஆறு, 0
N----,a-ntu---u, Nāṉku,aintu,āṟu, N-ṉ-u-a-n-u-ā-u- ---------------- Nāṉku,aintu,āṟu,
седам, осам, девет ஏ-ு-எ---ு-ஒன்-து ஏழ-,எட-ட-,ஒன-பத- ஏ-ு-எ-்-ு-ஒ-்-த- ---------------- ஏழு,எட்டு,ஒன்பது 0
ēḻu---ṭu,oṉ--tu ēḻu,eṭṭu,oṉpatu ē-u-e-ṭ-,-ṉ-a-u --------------- ēḻu,eṭṭu,oṉpatu
Ја бројим. நா-----்ணுகிறேன-. ந-ன- எண-ண-க-ற-ன-. ந-ன- எ-்-ு-ி-ே-்- ----------------- நான் எண்ணுகிறேன். 0
nāṉ eṇ-uk--ēṉ. nāṉ eṇṇukiṟēṉ. n-ṉ e-ṇ-k-ṟ-ṉ- -------------- nāṉ eṇṇukiṟēṉ.
Ти бројиш. ந- --------ா-். ந- எண-ண-க-ற-ய-. ந- எ-்-ு-ி-ா-்- --------------- நீ எண்ணுகிறாய். 0
N- --ṇuk---y. Nī eṇṇukiṟāy. N- e-ṇ-k-ṟ-y- ------------- Nī eṇṇukiṟāy.
Он броји. அவ-- ---ண-க-ற-ன-. அவன- எண-ண-க-ற-ன-. அ-ன- எ-்-ு-ி-ா-்- ----------------- அவன் எண்ணுகிறான். 0
A-aṉ---ṇu-iṟā-. Avaṉ eṇṇukiṟāṉ. A-a- e-ṇ-k-ṟ-ṉ- --------------- Avaṉ eṇṇukiṟāṉ.
Један. Први. ஒன--ு. -ன்-ாவத-/--த--வத-. ஒன-ற-. ஒன-ற-வத-/ம-தல-வத-. ஒ-்-ு- ஒ-்-ா-த-/-ு-ல-வ-ு- ------------------------- ஒன்று. ஒன்றாவது/முதலாவது. 0
Oṉṟu--Oṉ----t-/----lā--tu. Oṉṟu. Oṉṟāvatu/mutalāvatu. O-ṟ-. O-ṟ-v-t-/-u-a-ā-a-u- -------------------------- Oṉṟu. Oṉṟāvatu/mutalāvatu.
Два. Други. இ-ண்ட-.----்டா---. இரண-ட-. இரண-ட-வத-. இ-ண-ட-. இ-ண-ட-வ-ு- ------------------ இரண்டு. இரண்டாவது. 0
I-aṇ--. ----ṭā--tu. Iraṇṭu. Iraṇṭāvatu. I-a-ṭ-. I-a-ṭ-v-t-. ------------------- Iraṇṭu. Iraṇṭāvatu.
Три. Трећи. ம-ன--ு. -ூ--றா-து. ம-ன-ற-. ம-ன-ற-வத-. ம-ன-ற-. ம-ன-ற-வ-ு- ------------------ மூன்று. மூன்றாவது. 0
M-ṉṟu. -ūṉṟ-v-tu. Mūṉṟu. Mūṉṟāvatu. M-ṉ-u- M-ṉ-ā-a-u- ----------------- Mūṉṟu. Mūṉṟāvatu.
Четири. Четврти. ந-ன்கு.நா-்-----. ந-ன-க-.ந-ன-க-வத-. ந-ன-க-.-ா-்-ா-த-. ----------------- நான்கு.நான்காவது. 0
N----.-āṉkā-atu. Nāṉku.Nāṉkāvatu. N-ṉ-u-N-ṉ-ā-a-u- ---------------- Nāṉku.Nāṉkāvatu.
Пет. Пети. ஐந்--.---த--து. ஐந-த-.ஐந-த-வத-. ஐ-்-ு-ஐ-்-ா-த-. --------------- ஐந்து.ஐந்தாவது. 0
Ai---.Ain-ā-at-. Aintu.Aintāvatu. A-n-u-A-n-ā-a-u- ---------------- Aintu.Aintāvatu.
Шест. Шести. ஆறு-ஆ--வ--. ஆற-.ஆற-வத-. ஆ-ு-ஆ-ா-த-. ----------- ஆறு.ஆறாவது. 0
Ā---Āṟāv---. Āṟu.Āṟāvatu. Ā-u-Ā-ā-a-u- ------------ Āṟu.Āṟāvatu.
Седам. Седми. ஏழு.ஏ---த-. ஏழ-.ஏழ-வத-. ஏ-ு-ஏ-ா-த-. ----------- ஏழு.ஏழாவது. 0
Ēḻu-Ē-āv-t-. Ēḻu.Ēḻāvatu. Ē-u-Ē-ā-a-u- ------------ Ēḻu.Ēḻāvatu.
Осам. Осми. எட்ட-.-எ--ட-வது. எட-ட-. எட-ட-வத-. எ-்-ு- எ-்-ா-த-. ---------------- எட்டு. எட்டாவது. 0
Eṭ--.----ā-atu. Eṭṭu. Eṭṭāvatu. E-ṭ-. E-ṭ-v-t-. --------------- Eṭṭu. Eṭṭāvatu.
Девет. Девети. ஒன-ப-ு-ஒ-்--ா-த-. ஒன-பத-.ஒன-பத-வத-. ஒ-்-த-.-ன-ப-ா-த-. ----------------- ஒன்பது.ஒன்பதாவது. 0
O---tu.--pa--va--. Oṉpatu.Oṉpatāvatu. O-p-t-.-ṉ-a-ā-a-u- ------------------ Oṉpatu.Oṉpatāvatu.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...