Рјечник

sr У таксију   »   hy տաքսիում

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [երեսունութ]

38 [yeresunut’]

տաքսիում

tak’sium

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Տ---ի-կկա--ե՞ -: Տ____ կ______ ք_ Տ-ք-ի կ-ա-չ-՞ ք- ---------------- Տաքսի կկանչե՞ ք: 0
Ta-’s------ch--e՞-k’ T_____ k_________ k_ T-k-s- k-a-c-’-e- k- -------------------- Tak’si kkanch’ye՞ k’
Колико кошта до железничке станице? Ի---- ա--- -ինչ----յ-ր-ն: Ի_ ն_ ա___ մ____ կ_______ Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և կ-յ-ր-ն- ------------------------- Ի՞ նչ արժե մինչև կայարան: 0
I՞--c-’-a---------h’y---k-ya-an I_ n___ a____ m________ k______ I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v k-y-r-n ------------------------------- I՞ nch’ arzhe minch’yev kayaran
Колико кошта до аеродрома? Ի--ն--արժե-մինչև-օդա-ա------ն: Ի_ ն_ ա___ մ____ օ____________ Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և օ-ա-ա-ա-ա-ա-: ------------------------------ Ի՞ նչ արժե մինչև օդանավակայան: 0
I--n--’--rz-e--inch-----oda---a--y-n I_ n___ a____ m________ o___________ I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v o-a-a-a-a-a- ------------------------------------ I՞ nch’ arzhe minch’yev odanavakayan
Право, молим. Խն---ւ--ե- ուղ-- գ--ց-ք: Խ______ ե_ ո____ գ______ Խ-դ-ո-մ ե- ո-ղ-ղ գ-ա-ե-: ------------------------ Խնդրում եմ ուղիղ գնացեք: 0
K-ndr------ u----h--na--’ye-’ K______ y__ u_____ g_________ K-n-r-m y-m u-h-g- g-a-s-y-k- ----------------------------- Khndrum yem ughigh gnats’yek’
Овде десно, молим. Ա-ստեղ-ց-խն-ր--մ--մ դեպ- ա-: Ա_______ խ______ ե_ դ___ ա__ Ա-ս-ե-ի- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ա-: ---------------------------- Այստեղից խնդրում եմ դեպի աջ: 0
A--t-g---s’ ---d-u---e---e-i--j A__________ k______ y__ d___ a_ A-s-e-h-t-’ k-n-r-m y-m d-p- a- ------------------------------- Aysteghits’ khndrum yem depi aj
Тамо на углу лево, молим. Այ---նկյ-ւ--ւմ-խ---ում -մ -ե----ախ: Ա__ ա_________ խ______ ե_ դ___ ձ___ Ա-ն ա-կ-ո-ն-ւ- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ձ-խ- ----------------------------------- Այն անկյունում խնդրում եմ դեպի ձախ: 0
A-- an-yu-um-kh---um-y---de-i-dz-kh A__ a_______ k______ y__ d___ d____ A-n a-k-u-u- k-n-r-m y-m d-p- d-a-h ----------------------------------- Ayn ankyunum khndrum yem depi dzakh
Мени се жури. Ես շ--պում--մ: Ե_ շ______ ե__ Ե- շ-ա-ո-մ ե-: -------------- Ես շտապում եմ: 0
Y-- shtap-- --m Y__ s______ y__ Y-s s-t-p-m y-m --------------- Yes shtapum yem
Ја имам времена. Ե- ժա-ան-կ -ւ-եմ: Ե_ ժ______ ո_____ Ե- ժ-մ-ն-կ ո-ն-մ- ----------------- Ես ժամանակ ունեմ: 0
Y-s-zha--nak --em Y__ z_______ u___ Y-s z-a-a-a- u-e- ----------------- Yes zhamanak unem
Молим Вас, возите спорије. Խն----- -մ դանդա- քշեք: Խ______ ե_ դ_____ ք____ Խ-դ-ո-մ ե- դ-ն-ա- ք-ե-: ----------------------- Խնդրում եմ դանդաղ քշեք: 0
Khndrum-yem da---g- k-shek’ K______ y__ d______ k______ K-n-r-m y-m d-n-a-h k-s-e-’ --------------------------- Khndrum yem dandagh k’shek’
Станите овде, молим. Կ-ն---- --ստ-ղ----դ--ւ--եմ: Կ______ ա______ խ______ ե__ Կ-ն-ն-ք ա-ս-ե-, խ-դ-ո-մ ե-: --------------------------- Կանգնեք այստեղ, խնդրում եմ: 0
Ka---e-- ay-te-----h-dr---y-m K_______ a_______ k______ y__ K-n-n-k- a-s-e-h- k-n-r-m y-m ----------------------------- Kangnek’ aystegh, khndrum yem
Сачекајте моменат, молим Вас. Խ-դ---- -- մ- ա--թ-ր---պ-ս--: Խ______ ե_ մ_ ա______ ս______ Խ-դ-ո-մ ե- մ- ա-ն-ա-թ ս-ա-ե-: ----------------------------- Խնդրում եմ մի ակնթարթ սպասեք: 0
K-nd--m--em mi -knt’-rt- -p-sek’ K______ y__ m_ a________ s______ K-n-r-m y-m m- a-n-’-r-’ s-a-e-’ -------------------------------- Khndrum yem mi aknt’art’ spasek’
Одмах се враћам. Ե- շ--------երադ--նամ: Ե_ շ_____ կ___________ Ե- շ-ւ-ո- կ-ե-ա-ա-ն-մ- ---------------------- Ես շուտով կվերադառնամ: 0
Yes-s-uto- k-erada-rnam Y__ s_____ k___________ Y-s s-u-o- k-e-a-a-r-a- ----------------------- Yes shutov kveradarrnam
Дајте ми рачун молим. Խնդրո-մ-եմ կ--ո--տվեք: Խ______ ե_ կ____ տ____ Խ-դ-ո-մ ե- կ-ր-ն տ-ե-: ---------------------- Խնդրում եմ կտրոն տվեք: 0
K--drum---m---r---t-ek’ K______ y__ k____ t____ K-n-r-m y-m k-r-n t-e-’ ----------------------- Khndrum yem ktron tvek’
Немам ситно. Ե- մա-- --- -ո-նեմ: Ե_ մ___ փ__ չ______ Ե- մ-ն- փ-ղ չ-ւ-ե-: ------------------- Ես մանր փող չունեմ: 0
Y-s-manr ---o-h--h’--em Y__ m___ p_____ c______ Y-s m-n- p-v-g- c-’-n-m ----------------------- Yes manr p’vogh ch’unem
У реду је, остатак је за Вас. Ա--պ-ս -ի-տ-է- --աց--ը Ձեզ-հ-մ-ր--: Ա_____ ճ___ է_ մ______ Ձ__ հ____ է_ Ա-ս-ե- ճ-շ- է- մ-ա-ա-ը Ձ-զ հ-մ-ր է- ----------------------------------- Այսպես ճիշտ է, մնացածը Ձեզ համար է: 0
Ay------his-t e,-m---s--tsy--z-------r-e A_____ c_____ e_ m_________ D___ h____ e A-s-e- c-i-h- e- m-a-s-a-s- D-e- h-m-r e ---------------------------------------- Ayspes chisht e, mnats’atsy Dzez hamar e
Одвезите ме до ове адресе. Տ-ր-ք-------ս --ս---վ: Տ____ ի__ ա__ հ_______ Տ-ր-ք ի-ձ ա-ս հ-ս-ե-վ- ---------------------- Տարեք ինձ այս հասցեով: 0
T--ek’------ays --st-’-eov T_____ i___ a__ h_________ T-r-k- i-d- a-s h-s-s-y-o- -------------------------- Tarek’ indz ays hasts’yeov
Одвезите ме до мог хотела. Տա----ինձ ի- հ-ո-րա---: Տ____ ի__ ի_ հ_________ Տ-ր-ք ի-ձ ի- հ-ո-ր-ն-ց- ----------------------- Տարեք ինձ իմ հյուրանոց: 0
Tar------dz-i- hy-ra----’ T_____ i___ i_ h_________ T-r-k- i-d- i- h-u-a-o-s- ------------------------- Tarek’ indz im hyuranots’
Одвезите ме до плаже. Տար-ք---ձ----ափ: Տ____ ի__ ծ_____ Տ-ր-ք ի-ձ ծ-վ-փ- ---------------- Տարեք ինձ ծովափ: 0
T-re-’ -n-z--s---p’ T_____ i___ t______ T-r-k- i-d- t-o-a-’ ------------------- Tarek’ indz tsovap’

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?