Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   hy Possessive pronouns 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [վաթսունյոթ]

67 [vat’sunyot’]

Possessive pronouns 2

[andznakan deranunner 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
наочале ա--ոց ա---- ա-ն-ց ----- ակնոց 0
ak----’ a------ a-n-t-’ ------- aknots’
Он је заборавио своје наочале. Նա իր-ա----ը---ռացե--է: Ն- ի- ա----- մ------ է- Ն- ի- ա-ն-ց- մ-ռ-ց-լ է- ----------------------- Նա իր ակնոցը մոռացել է: 0
N--i-----ot-’- ----a-s--el e N- i- a------- m---------- e N- i- a-n-t-’- m-r-a-s-y-l e ---------------------------- Na ir aknots’y morrats’yel e
Ма где су му наочале? Որ-ե-- ---րա --նոցը: Ո----- է ն-- ա------ Ո-տ-՞- է ն-ա ա-ն-ց-: -------------------- Որտե՞ղ է նրա ակնոցը: 0
V-----g--- -ra-a----s’y V------- e n-- a------- V-r-e-g- e n-a a-n-t-’- ----------------------- Vorte՞gh e nra aknots’y
сат ժ-մացույց ժ-------- ժ-մ-ց-ւ-ց --------- ժամացույց 0
zh-ma--’-y-s’ z------------ z-a-a-s-u-t-’ ------------- zhamats’uyts’
Његов сат је покварен. Ն-- ժ-մա--ւյց ----ել է: Ն-- ժ-------- փ----- է- Ն-ա ժ-մ-ց-ւ-ց փ-ա-ե- է- ----------------------- Նրա ժամացույց փչացել է: 0
Nra z---a-s’-yt----’c--a-s’-e--e N-- z------------ p----------- e N-a z-a-a-s-u-t-’ p-c-’-t-’-e- e -------------------------------- Nra zhamats’uyts’ p’ch’ats’yel e
Сат виси на зиду. Ժ-մաց-ւ-ց- կա---ծ-- պ--ի-: Ժ--------- կ----- է պ----- Ժ-մ-ց-ւ-ց- կ-խ-ա- է պ-տ-ց- -------------------------- Ժամացույցը կախված է պատից: 0
Zha--t-’-y--’y --kh--ts-- p--i--’ Z------------- k------- e p------ Z-a-a-s-u-t-’- k-k-v-t- e p-t-t-’ --------------------------------- Zhamats’uyts’y kakhvats e patits’
пасош անձ--գ-ր ա------- ա-ձ-ա-ի- -------- անձնագիր 0
and-n--ir a-------- a-d-n-g-r --------- andznagir
Он је изгубио свој пасош. Նա կո-ցրե- --ի--ա--նագ-րը: Ն- կ------ է ի- ա--------- Ն- կ-ր-ր-լ է ի- ա-ձ-ա-ի-ը- -------------------------- Նա կորցրել է իր անձնագիրը: 0
N----r----e--e-i- -----a-i-y N- k-------- e i- a--------- N- k-r-s-r-l e i- a-d-n-g-r- ---------------------------- Na korts’rel e ir andznagiry
Где је онда његов пасош? Ո--ե-ղ է--ր---ն-նա-իրը: Ո----- է ն-- ա--------- Ո-տ-՞- է ն-ա ա-ձ-ա-ի-ը- ----------------------- Որտե՞ղ է նրա անձնագիրը: 0
V-r-e-g--- nr- --dz-a-iry V------- e n-- a--------- V-r-e-g- e n-a a-d-n-g-r- ------------------------- Vorte՞gh e nra andznagiry
они – њихов / њихова / њихово նա-- -ր ն- - ի- ն- - ի- ------- նա - իր 0
na ---r n- - i- n- - i- ------- na - ir
Деца не могу наћи њихове родитеље. Եր--աներ- չեն--ար-ղ-նո-- գտն-լ ի--ն---ն-ղ-ե--ն: Ե-------- չ-- կ--------- գ---- ի---- ծ--------- Ե-ե-ա-ե-ը չ-ն կ-ր-ղ-ն-ւ- գ-ն-լ ի-ե-ց ծ-ո-ն-ր-ն- ----------------------------------------------- Երեխաները չեն կարողանում գտնել իրենց ծնողներին: 0
Y--e-ha-e---c-’y-- ka-og-a-u- gtnel-i--n----ts----n--in Y---------- c----- k--------- g---- i------ t---------- Y-r-k-a-e-y c-’-e- k-r-g-a-u- g-n-l i-e-t-’ t-n-g-n-r-n ------------------------------------------------------- Yerekhanery ch’yen karoghanum gtnel irents’ tsnoghnerin
Али ето долазе њихови родитељи! Ա-- ----ս--ն ---ն---ն-ղնե-ը: Ա-- գ---- ե- ն---- ծ-------- Ա-ա գ-լ-ս ե- ն-ա-ց ծ-ո-ն-ր-: ---------------------------- Ահա գալիս են նրանց ծնողները: 0
Ah----l-s-yen--ra-t-’ -s-og--ery A-- g---- y-- n------ t--------- A-a g-l-s y-n n-a-t-’ t-n-g-n-r- -------------------------------- Aha galis yen nrants’ tsnoghnery
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Դու- - -եր Դ--- - Ձ-- Դ-ւ- - Ձ-ր ---------- Դուք - Ձեր 0
Duk----D-er D--- - D--- D-k- - D-e- ----------- Duk’ - Dzer
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ին-պ-- -ր -----ա--որ-ութ--ւ-ը- -արոն Մ---լ--ր: Ի----- է- Ձ-- ճ--------------- պ---- Մ-------- Ի-չ-ե- է- Ձ-ր ճ-մ-ո-դ-ւ-յ-ւ-ը- պ-ր-ն Մ-ո-լ-ե-: ---------------------------------------------- Ինչպես էր Ձեր ճամբորդությունը, պարոն Մյուլլեր: 0
Inch-p-- er -z-- -ham--r--t-y-n-,--aro- Myu--er I------- e- D--- c--------------- p---- M------ I-c-’-e- e- D-e- c-a-b-r-u-’-u-y- p-r-n M-u-l-r ----------------------------------------------- Inch’pes er Dzer chambordut’yuny, paron Myuller
Где је Ваша жена, господине Милер? Որտե---է -----ի--- -ա----Մ---լ-եր: Ո----- է Ձ-- կ---- պ---- Մ-------- Ո-տ-՞- է Ձ-ր կ-ն-, պ-ր-ն Մ-ո-լ-ե-: ---------------------------------- Որտե՞ղ է Ձեր կինը, պարոն Մյուլլեր: 0
V--t-՞-- --D--r k---,-p--o- ---l--r V------- e D--- k---- p---- M------ V-r-e-g- e D-e- k-n-, p-r-n M-u-l-r ----------------------------------- Vorte՞gh e Dzer kiny, paron Myuller
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Դ-ւ- --Ձ-ր Դ--- - Ձ-- Դ-ւ- - Ձ-ր ---------- Դուք - Ձեր 0
D----- ---r D--- - D--- D-k- - D-e- ----------- Duk’ - Dzer
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ինչ--՞ս-է--Ձեր-ճ--բո--ո---ո---- ------Շ-իդ: Ի------ է- Ձ-- ճ--------------- տ---- Շ---- Ի-չ-ե-ս է- Ձ-ր ճ-մ-ո-դ-ւ-յ-ւ-ը- տ-կ-ն Շ-ի-: ------------------------------------------- Ինչպե՞ս էր Ձեր ճամբորդությունը, տիկին Շմիդ: 0
Inc-’-e՞s -r---e--ch-m--rd----u-y,-ti--n--hmid I-------- e- D--- c--------------- t---- S---- I-c-’-e-s e- D-e- c-a-b-r-u-’-u-y- t-k-n S-m-d ---------------------------------------------- Inch’pe՞s er Dzer chambordut’yuny, tikin Shmid
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Որ-ե-ղ - Ձ----մ--սի--- ---ին ---դ: Ո----- է Ձ-- ա-------- տ---- Շ---- Ո-տ-՞- է Ձ-ր ա-ո-ս-ն-, տ-կ-ն Շ-ի-: ---------------------------------- Որտե՞ղ է Ձեր ամուսինը, տիկին Շմիդ: 0
V-r-e--h - ---- a--s---,-t-k-n --m-d V------- e D--- a------- t---- S---- V-r-e-g- e D-e- a-u-i-y- t-k-n S-m-d ------------------------------------ Vorte՞gh e Dzer amusiny, tikin Shmid

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!