Թ- ---ի--մասին--տած---մ -:
Թ_ ն_ ի_ մ____ մ_______ է_
Թ- ն- ի- մ-ս-ն մ-ա-ո-՞- է-
--------------------------
Թե նա իմ մասին մտածու՞մ է: 0 T’-e-na-im-ma--n---at-----eT___ n_ i_ m____ m_______ eT-y- n- i- m-s-n m-a-s-՞- e---------------------------T’ye na im masin mtatsu՞m e
Թ- ---ճշ-ա---ւթ--ւ՞նն-- ---ւ-:
Թ_ ն_ ճ______________ է ա_____
Թ- ն- ճ-մ-ր-ո-թ-ո-՞-ն է ա-ո-մ-
------------------------------
Թե նա ճշմարտությու՞նն է ասում: 0 T’ye -- ----ma----’--՞n--e----mT___ n_ c_______________ e a___T-y- n- c-s-m-r-u-’-u-n- e a-u--------------------------------T’ye na chshmartut’yu՞nn e asum
Ես -ասկա---մ --,-թե նա ----ձ -ր---:
Ե_ կ________ ե__ թ_ ն_ է ի__ գ_____
Ե- կ-ս-ա-ո-մ ե-, թ- ն- է ի-ձ գ-ո-մ-
-----------------------------------
Ես կասկածում եմ, թե նա է ինձ գրում: 0 Y-- k-s---s-m-y-m- ---e-------ndz -r-mY__ k________ y___ t___ n_ e i___ g___Y-s k-s-a-s-m y-m- t-y- n- e i-d- g-u---------------------------------------Yes kaskatsum yem, t’ye na e indz grum
Ե--կա--ածում-ե---թե նա է իմ--ետ կամուսն---:
Ե_ կ________ ե__ թ_ ն_ է ի_ հ__ կ__________
Ե- կ-ս-ա-ո-մ ե-, թ- ն- է ի- հ-տ կ-մ-ւ-ն-ն-:
-------------------------------------------
Ես կասկածում եմ, թե նա է իմ հետ կամուսնանա: 0 Ye--kas-a---- ------’ye -a - im he- k--usna-aY__ k________ y___ t___ n_ e i_ h__ k________Y-s k-s-a-s-m y-m- t-y- n- e i- h-t k-m-s-a-a---------------------------------------------Yes kaskatsum yem, t’ye na e im het kamusnana
Մ----ցե -- է-ի- հե- -ամո--ն-ն-՞:
Մ______ ն_ է ի_ հ__ կ___________
Մ-գ-ւ-ե ն- է ի- հ-տ կ-մ-ւ-ն-ն-՞-
--------------------------------
Միգուցե նա է իմ հետ կամուսնանա՞: 0 M--u--’-e -a-e im h-t---mus----՞M________ n_ e i_ h__ k_________M-g-t-’-e n- e i- h-t k-m-s-a-a---------------------------------Miguts’ye na e im het kamusnana՞
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...