Рјечник

sr Земље и језици   »   hy Countries and Languages

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [հինգ]

5 [hing]

Countries and Languages

[yerkrner yev mardik]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Џон је из Лондона. Ջ--ը Լո-դոնից-է: Ջ--- Լ------- է- Ջ-ն- Լ-ն-ո-ի- է- ---------------- Ջոնը Լոնդոնից է: 0
J-ny L-n--n-t-’-e J--- L--------- e J-n- L-n-o-i-s- e ----------------- Jony Londonits’ e
Лондон је у Великој Британији. Լ-նդո-ը գտնվո-մ---Մ-- -ր--անիայ-ւ-: Լ------ գ------ է Մ-- Բ------------ Լ-ն-ո-ը գ-ն-ո-մ է Մ-ծ Բ-ի-ա-ի-յ-ւ-: ----------------------------------- Լոնդոնը գտնվում է Մեծ Բրիտանիայում: 0
Lon--ny ----u- e -e---Brit--i-yum L------ g----- e M--- B---------- L-n-o-y g-n-u- e M-t- B-i-a-i-y-m --------------------------------- Londony gtnvum e Mets Britaniayum
Он говори енглески. Նա-խո-ո---է---գլեր-ն: Ն- խ----- է ա-------- Ն- խ-ս-ւ- է ա-գ-ե-ե-: --------------------- Նա խոսում է անգլերեն: 0
Na k-os-m - a-gl---n N- k----- e a------- N- k-o-u- e a-g-e-e- -------------------- Na khosum e angleren
Марија је из Мадрида. Մ-ր--- --դ----- է: Մ----- Մ------- է- Մ-ր-ա- Մ-դ-ի-ի- է- ------------------ Մարիան Մադրիդից է: 0
M----n----r--its’-e M----- M--------- e M-r-a- M-d-i-i-s- e ------------------- Marian Madridits’ e
Мадрид је у Шпанији. Մա---դը-----ում-է Ի-պ--իա--ւմ: Մ------ գ------ է Ի----------- Մ-դ-ի-ը գ-ն-ո-մ է Ի-պ-ն-ա-ո-մ- ------------------------------ Մադրիդը գտնվում է Իսպանիայում: 0
M--r----gt-v---e Isp--i-yum M------ g----- e I--------- M-d-i-y g-n-u- e I-p-n-a-u- --------------------------- Madridy gtnvum e Ispaniayum
Она говори шпански. Նա-խ-ս-ւմ-է ----ն-րե-: Ն- խ----- է ի--------- Ն- խ-ս-ւ- է ի-պ-ն-ր-ն- ---------------------- Նա խոսում է իսպաներեն: 0
Na -ho--- - ispa--ren N- k----- e i-------- N- k-o-u- e i-p-n-r-n --------------------- Na khosum e ispaneren
Петер и Марта су из Берлина. Պ-տե-ն-ու-Մա-թ-----ռ-ին-- են: Պ----- ո- Մ----- Բ------- ե-- Պ-տ-ր- ո- Մ-ր-ա- Բ-ռ-ի-ի- ե-: ----------------------------- Պետերն ու Մարթան Բեռլինից են: 0
P---rn --Mart’an -e-r-i-i--- -en P----- u M------ B---------- y-- P-t-r- u M-r-’-n B-r-l-n-t-’ y-n -------------------------------- Petern u Mart’an Berrlinits’ yen
Берлин је у Немачкој. Բեռ-ի-- -տնվ--մ-է--ե-մ-նի-յո--: Բ------ գ------ է Գ------------ Բ-ռ-ի-ը գ-ն-ո-մ է Գ-ր-ա-ի-յ-ւ-: ------------------------------- Բեռլինը գտնվում է Գերմանիայում: 0
B---li-- g-n-u--e-Ger-a---y-m B------- g----- e G---------- B-r-l-n- g-n-u- e G-r-a-i-y-m ----------------------------- Berrliny gtnvum e Germaniayum
Говорите ли обоје немачки? Խո-ու՞մ -ք-եր-ո-սդ-էլ գե---ն-ր-ն: Խ------ ե- ե------ է- գ---------- Խ-ս-ւ-մ ե- ե-կ-ւ-դ է- գ-ր-ա-ե-ե-: --------------------------------- Խոսու՞մ եք երկուսդ էլ գերմաներեն: 0
Kh----- y-k’ y-r--sd ---g--------n K------ y--- y------ e- g--------- K-o-u-m y-k- y-r-u-d e- g-r-a-e-e- ---------------------------------- Khosu՞m yek’ yerkusd el germaneren
Лондон је главни град. Լոն-ոնը-մայ---ա-աք-է: Լ------ մ--------- է- Լ-ն-ո-ը մ-յ-ա-ա-ա- է- --------------------- Լոնդոնը մայրաքաղաք է: 0
London---a-rak-a-h-k- e L------ m------------ e L-n-o-y m-y-a-’-g-a-’ e ----------------------- Londony mayrak’aghak’ e
Мадрид и Берлин су такође главни градови. Մ-դր--ն--ւ Բ-ռլ-----ույնպ-ս-մ--րա-աղա-ներ -ն: Մ------ ո- Բ------ ն------- մ------------ ե-- Մ-դ-ի-ն ո- Բ-ռ-ի-ը ն-ւ-ն-ե- մ-յ-ա-ա-ա-ն-ր ե-: --------------------------------------------- Մադրիդն ու Բեռլինը նույնպես մայրաքաղաքներ են: 0
Madrid- u--e-rli-- ----pe- m-yrak--gha----r --n M------ u B------- n------ m--------------- y-- M-d-i-n u B-r-l-n- n-y-p-s m-y-a-’-g-a-’-e- y-n ----------------------------------------------- Madridn u Berrliny nuynpes mayrak’aghak’ner yen
Главни градови су велики и бучни. Մ--րա--ղաք---ը -եծ ե--ու--ղմ--տ: Մ------------- մ-- ե- ո- ա------ Մ-յ-ա-ա-ա-ն-ր- մ-ծ ե- ո- ա-մ-ո-: -------------------------------- Մայրաքաղաքները մեծ են ու աղմկոտ: 0
M-y-a-’---a----r---e-- ------agh-k-t M---------------- m--- y-- u a------ M-y-a-’-g-a-’-e-y m-t- y-n u a-h-k-t ------------------------------------ Mayrak’aghak’nery mets yen u aghmkot
Француска је у Европи. Ֆր-նս-ան գ-ն-ում ---վր-պ--ո--: Ֆ------- գ------ է Ե---------- Ֆ-ա-ս-ա- գ-ն-ո-մ է Ե-ր-պ-յ-ւ-: ------------------------------ Ֆրանսիան գտնվում է Եվրոպայում: 0
F-a--ian-g-n-um------r-pay-m F------- g----- e Y--------- F-a-s-a- g-n-u- e Y-v-o-a-u- ---------------------------- Fransian gtnvum e Yevropayum
Египат је у Африци. Ե-իպտ--ը--տն-----է Աֆրիկ-----: Ե------- գ------ է Ա---------- Ե-ի-տ-ս- գ-ն-ո-մ է Ա-ր-կ-յ-ւ-: ------------------------------ Եգիպտոսը գտնվում է Աֆրիկայում: 0
Yegi-------t-vu- - ----k---m Y-------- g----- e A-------- Y-g-p-o-y g-n-u- e A-r-k-y-m ---------------------------- Yegiptosy gtnvum e Afrikayum
Јапан је у Азији. Ճապ-նիան գտնվու- --Ա--այ--մ: Ճ------- գ------ է Ա-------- Ճ-պ-ն-ա- գ-ն-ո-մ է Ա-ի-յ-ւ-: ---------------------------- Ճապոնիան գտնվում է Ասիայում: 0
C--po-i-n-gtnvu- --Asi-y-m C-------- g----- e A------ C-a-o-i-n g-n-u- e A-i-y-m -------------------------- Chaponian gtnvum e Asiayum
Канада је у Северној Америци. Կ---դան-գտ--ո---է-Հյո-ս--այ-- Ամե-ի--յո-մ: Կ------ գ------ է Հ---------- Ա----------- Կ-ն-դ-ն գ-ն-ո-մ է Հ-ո-ս-ս-յ-ն Ա-ե-ի-ա-ո-մ- ------------------------------------------ Կանադան գտնվում է Հյուսիսային Ամերիկայում: 0
K------ --n-um-- ------ay-n -meri--yum K------ g----- e H--------- A--------- K-n-d-n g-n-u- e H-u-i-a-i- A-e-i-a-u- -------------------------------------- Kanadan gtnvum e Hyusisayin Amerikayum
Панама је у Средњој Америци. Պ-ն-մա-----վում-է Կե-տ-ո-ա-ա--Ա-ե----յո--: Պ------ գ------ է Կ---------- Ա----------- Պ-ն-մ-ն գ-ն-ո-մ է Կ-ն-ր-ն-կ-ն Ա-ե-ի-ա-ո-մ- ------------------------------------------ Պանաման գտնվում է Կենտրոնական Ամերիկայում: 0
P-n---n g-nvum e--e--r--a-a--Ame--k-y-m P------ g----- e K---------- A--------- P-n-m-n g-n-u- e K-n-r-n-k-n A-e-i-a-u- --------------------------------------- Panaman gtnvum e Kentronakan Amerikayum
Бразил је у Јужној Америци. Բր--ի-ի-ն գ-նվո-մ-է -արավ-յին--մերիկայում: Բ-------- գ------ է Հ-------- Ա----------- Բ-ա-ի-ի-ն գ-ն-ո-մ է Հ-ր-վ-յ-ն Ա-ե-ի-ա-ո-մ- ------------------------------------------ Բրազիլիան գտնվում է Հարավային Ամերիկայում: 0
Br-zilia- ---v-m----ar-v-yin-A-er-k-yum B-------- g----- e H-------- A--------- B-a-i-i-n g-n-u- e H-r-v-y-n A-e-i-a-u- --------------------------------------- Brazilian gtnvum e Haravayin Amerikayum

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!