Рјечник

sr Генитив   »   hy Genitive

99 [деведесет и девет]

Генитив

Генитив

99 [իննսունինը]

99 [innsuniny]

Genitive

[serrakan holov]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Мачка моје пријатељице ի- ընկե--ւհ-ւ կ----ն իմ ընկերուհու կատուն ի- ը-կ-ր-ւ-ո- կ-տ-ւ- -------------------- իմ ընկերուհու կատուն 0
im --k---h-----un im ynkeruhu katun i- y-k-r-h- k-t-n ----------------- im ynkeruhu katun
Пас мог пријатеља ի- ըն---ոջ -ու-ը իմ ընկերոջ շունը ի- ը-կ-ր-ջ շ-ւ-ը ---------------- իմ ընկերոջ շունը 0
im y-ke-o- ---ny im ynkeroj shuny i- y-k-r-j s-u-y ---------------- im ynkeroj shuny
Играчке моје деце իմ----խա---- խ-ղալ-ք-ե-ը իմ երեխաների խաղալիքները ի- ե-ե-ա-ե-ի խ-ղ-լ-ք-ե-ը ------------------------ իմ երեխաների խաղալիքները 0
im-ye-e-hane-- -hagh-l--’n-ry im yerekhaneri khaghalik’nery i- y-r-k-a-e-i k-a-h-l-k-n-r- ----------------------------- im yerekhaneri khaghalik’nery
Ово је мантил мог колеге. Ս- իմ---խատա------րար-ո---է: Սա իմ աշխատակցի վերարկուն է: Ս- ի- ա-խ-տ-կ-ի վ-ր-ր-ո-ն է- ---------------------------- Սա իմ աշխատակցի վերարկուն է: 0
S- im a-h-------s’--v-rarku--e Sa im ashkhatakts’i verarkun e S- i- a-h-h-t-k-s-i v-r-r-u- e ------------------------------ Sa im ashkhatakts’i verarkun e
Ово је ауто моје колегинице. Ս- ի--աշխատ-կց--հ---մեքեն-ն -: Սա իմ աշխատակցուհու մեքենան է: Ս- ի- ա-խ-տ-կ-ո-հ-ւ մ-ք-ն-ն է- ------------------------------ Սա իմ աշխատակցուհու մեքենան է: 0
S--i--ashkhat-k--’-h--m--’-ena--e Sa im ashkhatakts’uhu mek’yenan e S- i- a-h-h-t-k-s-u-u m-k-y-n-n e --------------------------------- Sa im ashkhatakts’uhu mek’yenan e
Ово је посао мојих колега. Ս---մ աշխ--ա--ուհ---աշխ------ -: Սա իմ աշխատակցուհու աշխատանքն է: Ս- ի- ա-խ-տ-կ-ո-հ-ւ ա-խ-տ-ն-ն է- -------------------------------- Սա իմ աշխատակցուհու աշխատանքն է: 0
S---- --hkh----ts--hu --h--atank-n e Sa im ashkhatakts’uhu ashkhatank’n e S- i- a-h-h-t-k-s-u-u a-h-h-t-n-’- e ------------------------------------ Sa im ashkhatakts’uhu ashkhatank’n e
Дугме на кошуљи је отпало. Վե-ն------- -ոճ-կ- ---վ-ծ -: Վերնաշապիկի կոճակը պոկված է: Վ-ր-ա-ա-ի-ի կ-ճ-կ- պ-կ-ա- է- ---------------------------- Վերնաշապիկի կոճակը պոկված է: 0
V--n--h---k- k-c---y -o--a---e Vernashapiki kochaky pokvats e V-r-a-h-p-k- k-c-a-y p-k-a-s e ------------------------------ Vernashapiki kochaky pokvats e
Кључ од гараже је нестао. Ա--ո--ա---բա--լ-----ր-լ է: Ավտոտնակի բանալին կորել է: Ա-տ-տ-ա-ի բ-ն-լ-ն կ-ր-լ է- -------------------------- Ավտոտնակի բանալին կորել է: 0
A---t---- --n-l---k-r-l e Avtotnaki banalin korel e A-t-t-a-i b-n-l-n k-r-l e ------------------------- Avtotnaki banalin korel e
Шефов компјутер је покварен. Դի---տորի հ--ա--ր---ը-փ-ա--լ--: Դիրեկտորի համակարգիչը փչացել է: Դ-ր-կ-ո-ի հ-մ-կ-ր-ի-ը փ-ա-ե- է- ------------------------------- Դիրեկտորի համակարգիչը փչացել է: 0
D-re-t-ri hamak--g---’-----h--t-’-e--e Direktori hamakargich’y p’ch’ats’yel e D-r-k-o-i h-m-k-r-i-h-y p-c-’-t-’-e- e -------------------------------------- Direktori hamakargich’y p’ch’ats’yel e
Ко су родитељи девојчице? Ա--կա-ծն-ղն-րը----ե-ր -ն: Աղջկա ծնողները ովքե՞ր են: Ա-ջ-ա ծ-ո-ն-ր- ո-ք-՞- ե-: ------------------------- Աղջկա ծնողները ովքե՞ր են: 0
Ag---a--s-ogh---- ---’---r-yen Aghjka tsnoghnery ovk’ye՞r yen A-h-k- t-n-g-n-r- o-k-y-՞- y-n ------------------------------ Aghjka tsnoghnery ovk’ye՞r yen
Како да дођем до куће њених родитеља? Ի--չպ-ս -ա-ող -------ծն-ղ-երի --ւ- --ալ: Ի՞նչպես կարող եմ ձեր ծնողների տուն գնալ: Ի-ն-պ-ս կ-ր-ղ ե- ձ-ր ծ-ո-ն-ր- տ-ւ- գ-ա-: ---------------------------------------- Ի՞նչպես կարող եմ ձեր ծնողների տուն գնալ: 0
I՞--h’p-- ka-o------------t---ghn-r- -------l I՞nch’pes karogh yem dzer tsnoghneri tun gnal I-n-h-p-s k-r-g- y-m d-e- t-n-g-n-r- t-n g-a- --------------------------------------------- I՞nch’pes karogh yem dzer tsnoghneri tun gnal
Кућа се налази на крају улице. Տու-ը գ-ն--ւ--է -ողոց-----ջո--: Տունը գտնվում է փողոցի վերջում: Տ-ւ-ը գ-ն-ո-մ է փ-ղ-ց- վ-ր-ո-մ- ------------------------------- Տունը գտնվում է փողոցի վերջում: 0
T-n---tn--- e -’---h---’i-ver--m Tuny gtnvum e p’voghots’i verjum T-n- g-n-u- e p-v-g-o-s-i v-r-u- -------------------------------- Tuny gtnvum e p’voghots’i verjum
Како се зове главни град Швајцарске? Ի----ես է--ոչվում-Շ-ե---իայի մ-----ա--ք-: Ի՞նչպես է կոչվում Շվեցարիայի մայրաքաղաքը: Ի-ն-պ-ս է կ-չ-ո-մ Շ-ե-ա-ի-յ- մ-յ-ա-ա-ա-ը- ----------------------------------------- Ի՞նչպես է կոչվում Շվեցարիայի մայրաքաղաքը: 0
I-nc---e--e--oc----m -hv----ar--yi -ay--k----a-’y I՞nch’pes e koch’vum Shvets’ariayi mayrak’aghak’y I-n-h-p-s e k-c-’-u- S-v-t-’-r-a-i m-y-a-’-g-a-’- ------------------------------------------------- I՞nch’pes e koch’vum Shvets’ariayi mayrak’aghak’y
Који је наслов књиге? Ի--չ--ս - գ-քի -ե----ի-ը: Ի՞նչպես է գրքի վերնագիրը: Ի-ն-պ-ս է գ-ք- վ-ր-ա-ի-ը- ------------------------- Ի՞նչպես է գրքի վերնագիրը: 0
I-nch’p-- e---k’i-------iry I՞nch’pes e grk’i vernagiry I-n-h-p-s e g-k-i v-r-a-i-y --------------------------- I՞nch’pes e grk’i vernagiry
Како се зову деца oд комшијe? Ի-ն-պ-ս ե- հար-ա-ն-ր----եխանե-ի ան--ն----: Ի՞նչպես են հարևանների երեխաների անունները: Ի-ն-պ-ս ե- հ-ր-ա-ն-ր- ե-ե-ա-ե-ի ա-ո-ն-ե-ը- ------------------------------------------ Ի՞նչպես են հարևանների երեխաների անունները: 0
I---h’pes-----h-----n---i ---e-h-neri--nunn-ry I՞nch’pes yen harevanneri yerekhaneri anunnery I-n-h-p-s y-n h-r-v-n-e-i y-r-k-a-e-i a-u-n-r- ---------------------------------------------- I՞nch’pes yen harevanneri yerekhaneri anunnery
Када је школски распуст деце? Ե--բ -ն ե--խ--ե---դ-րո-ակա--ա-ձ-կ----նե--: Ե՞րբ են երեխաների դպրոցական արձակուրդները: Ե-ր- ե- ե-ե-ա-ե-ի դ-ր-ց-կ-ն ա-ձ-կ-ւ-դ-ե-ը- ------------------------------------------ Ե՞րբ են երեխաների դպրոցական արձակուրդները: 0
Ye--- yen y-r---an-r--dp-ot---ka--a--z--ur--ery Ye՞rb yen yerekhaneri dprots’akan ardzakurdnery Y-՞-b y-n y-r-k-a-e-i d-r-t-’-k-n a-d-a-u-d-e-y ----------------------------------------------- Ye՞rb yen yerekhaneri dprots’akan ardzakurdnery
Када су докторови термини за пацијенте? Ե՞-բ են բժշ-- բա--ա- ---եր-: Ե՞րբ են բժշկի բացման ժամերը: Ե-ր- ե- բ-շ-ի բ-ց-ա- ժ-մ-ր-: ---------------------------- Ե՞րբ են բժշկի բացման ժամերը: 0
Y--r--y-- b--sh----at----n--h--ery Ye՞rb yen bzhshki bats’man zhamery Y-՞-b y-n b-h-h-i b-t-’-a- z-a-e-y ---------------------------------- Ye՞rb yen bzhshki bats’man zhamery
Када је отворен музеј? Ե՞ր---- --նգա---- -ա---ն ժ--եր-: Ե՞րբ են թանգարանի բացման ժամերը: Ե-ր- ե- թ-ն-ա-ա-ի բ-ց-ա- ժ-մ-ր-: -------------------------------- Ե՞րբ են թանգարանի բացման ժամերը: 0
Y-՞rb -en---an--ra-i--a-----n z-am-ry Ye՞rb yen t’angarani bats’man zhamery Y-՞-b y-n t-a-g-r-n- b-t-’-a- z-a-e-y ------------------------------------- Ye՞rb yen t’angarani bats’man zhamery

Боља концентрација = боље учење

Кад учимо морамо се концентрисати. Сву пажњу морамо усредсредити само на једну ствар. Моћ концентрације није урођена. Најпре је неопходно научити како да се концентришемо. До овога углавном долази у забавишту или у школи. Са шест година деца се могу концентрисати око 15 минута. Код деце од 14 година ово траје двоструко дуже. Фаза концентрације одраслих је 45 минута. После извесног времена концентрација почиње да попушта. Ученици тада полако почињу да губе интересовање за материју. Може се десити да постану преморени или дођу у стресну ситуацију. Резултат тога је да учење постаје све теже. Меморија више није у стању да добро задржава штиво. Ипак, могуће је повећати концентрацију. Веома је важно да сте се пре учења наспавали. Уморна особа може се концентрисати само кратко време. Кад смо уморни, мозак прави више грешака. Емотивно стање такође утиче на концентрацију. Особа која жели да ефикасно учи мора се налазити у неутралном стању духа. Претерани број позитивних или бегативних емоција омета успех у учењу. Разуме се да нисмо увек у стању да контролишемо емоције. Али, барем можемо настојати да их у процесу учења игноришемо. Особа која жели да се концентрише мора бити мотивисана. Када учимо, увек пред очима морамо имати циљ. Само тада је мозак спреман да се концентрише. За добру концентрацију је тишина такође један од важних предуслова. Када учите треба да пијете довољно воде; ово вас држи будним ... Ко се приджрав ових савета, сигурно остаје дуже концентрисан!