Рјечник

sr Прошлост 2   »   hy Past tense 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [ութանասուներկու]

82 [ut’anasunerku]

Past tense 2

[ants’yal 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Պե-- ---շտապոգ-ու----ն-կ--չ--՞-: Պ--- է- շ------------- կ-------- Պ-տ- է- շ-ա-ո-ն-ւ-յ-ւ- կ-ն-ե-՞-: -------------------------------- Պետք էր շտապոգնություն կանչեի՞ր: 0
P-tk’ er---t-p-gn-t-y-------h-y--՞r P---- e- s------------- k---------- P-t-’ e- s-t-p-g-u-’-u- k-n-h-y-i-r ----------------------------------- Petk’ er shtapognut’yun kanch’yei՞r
Јеси ли морао / морала звати доктора? Պ-տ-----բժ--կին--ա--եի՞-: Պ--- է- բ------ կ-------- Պ-տ- է- բ-ի-կ-ն կ-ն-ե-՞-: ------------------------- Պետք էր բժիշկին կանչեի՞ր: 0
P------r b-h-sh-i- k-n-h-ye--r P---- e- b-------- k---------- P-t-’ e- b-h-s-k-n k-n-h-y-i-r ------------------------------ Petk’ er bzhishkin kanch’yei՞r
Јеси ли морао / морала звати полицију? Պ-տք--ր ո-------ւ-յանը -ա-չեի՞ր: Պ--- է- ո------------- կ-------- Պ-տ- է- ո-տ-կ-ն-ւ-յ-ն- կ-ն-ե-՞-: -------------------------------- Պետք էր ոստիկանությանը կանչեի՞ր: 0
Pet-’ -r---s-ika--t’---y k----’---՞r P---- e- v-------------- k---------- P-t-’ e- v-s-i-a-u-’-a-y k-n-h-y-i-r ------------------------------------ Petk’ er vostikanut’yany kanch’yei՞r
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Հ-ռ-խոս---մ--- ու-ե՞----ի---չ--ռաջ -ւն--: Հ------------- ո------ Մ- ք-- ա--- ո----- Հ-ռ-խ-ս-հ-մ-ր- ո-ն-՞-: Մ- ք-չ ա-ա- ո-ն-ի- ----------------------------------------- Հեռախոսահամարը ունե՞ք: Մի քիչ առաջ ունեի: 0
He---kh--aha-a-y-u--՞k- Mi-k’i--’--r-------i H--------------- u----- M- k----- a---- u--- H-r-a-h-s-h-m-r- u-e-k- M- k-i-h- a-r-j u-e- -------------------------------------------- Herrakhosahamary une՞k’ Mi k’ich’ arraj unei
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Հ--ց-ն--ւնե՞ք: -- -իչ-առ-ջ -ւ-եի: Հ----- ո------ Մ- ք-- ա--- ո----- Հ-ս-ե- ո-ն-՞-: Մ- ք-չ ա-ա- ո-ն-ի- --------------------------------- Հասցեն ունե՞ք: Մի քիչ առաջ ունեի: 0
Ha--s’ye--une՞k- Mi -’i-h’--r-a----ei H-------- u----- M- k----- a---- u--- H-s-s-y-n u-e-k- M- k-i-h- a-r-j u-e- ------------------------------------- Hasts’yen une՞k’ Mi k’ich’ arraj unei
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Ք--աք- ք-ր---ը ո--ե-ք--Մի---չ-առա- -ւ-եի: Ք----- ք------ ո------ Մ- ք-- ա--- ո----- Ք-ղ-ք- ք-ր-ե-ը ո-ն-՞-: Մ- ք-չ ա-ա- ո-ն-ի- ----------------------------------------- Քաղաքի քարտեզը ունե՞ք: Մի քիչ առաջ ունեի: 0
K’-g-ak-- -----e-- une-k---i-k’ic-’ ar--- un-i K-------- k------- u----- M- k----- a---- u--- K-a-h-k-i k-a-t-z- u-e-k- M- k-i-h- a-r-j u-e- ---------------------------------------------- K’aghak’i k’artezy une՞k’ Mi k’ich’ arraj unei
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Նա -շտապ-հ-----վ- Ն- չ---կ-ր-ղ ճշ---ահ--ալ: Ն- ճ------ ե----- Ն- չ-- կ---- ճ------ գ--- Ն- ճ-տ-պ-հ ե-ա-վ- Ն- չ-ր կ-ր-ղ ճ-տ-պ-հ գ-լ- ------------------------------------------- Նա ճշտապահ եկա՞վ: Նա չէր կարող ճշտապահ գալ: 0
N- -hs------ -ek-՞v--- ---e----rogh--hsht-pah--al N- c-------- y----- N- c---- k----- c-------- g-- N- c-s-t-p-h y-k-՞- N- c-’-r k-r-g- c-s-t-p-h g-l ------------------------------------------------- Na chshtapah yeka՞v Na ch’er karogh chshtapah gal
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Նա ճ--ա-ար-----ա--- Նա չէր --ր-ղ ճ-----ր-- --ն--: Ն- ճ-------- գ----- Ն- չ-- կ---- ճ-------- գ----- Ն- ճ-ն-պ-ր-ը գ-ա-վ- Ն- չ-ր կ-ր-ղ ճ-ն-պ-ր-ը գ-ն-լ- ------------------------------------------------- Նա ճանապարհը գտա՞վ: Նա չէր կարող ճանապարհը գտնել: 0
Na --an---rh----a՞v--a ----r -a--g------a-a----g-nel N- c--------- g---- N- c---- k----- c--------- g---- N- c-a-a-a-h- g-a-v N- c-’-r k-r-g- c-a-a-a-h- g-n-l ---------------------------------------------------- Na chanaparhy gta՞v Na ch’er karogh chanaparhy gtnel
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Նա --- -աս-ացա--- Նա չ---կար---ի-ձ հ--կ--ալ: Ն- ք-- հ--------- Ն- չ-- կ---- ի-- հ-------- Ն- ք-զ հ-ս-ա-ա-վ- Ն- չ-ր կ-ր-ղ ի-ձ հ-ս-ա-ա-: -------------------------------------------- Նա քեզ հասկացա՞վ: Նա չէր կարող ինձ հասկանալ: 0
Na-k---z h-s-ats’-՞---a--h’----a--g- ind- h------l N- k---- h---------- N- c---- k----- i--- h------- N- k-y-z h-s-a-s-a-v N- c-’-r k-r-g- i-d- h-s-a-a- -------------------------------------------------- Na k’yez haskats’a՞v Na ch’er karogh indz haskanal
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Ին-ո-՞ -ե- կ-րո--ցել-ժաման-կ-ն-գա-: Ի----- չ-- կ-------- ժ-------- գ--- Ի-չ-ւ- չ-ս կ-ր-ղ-ց-լ ժ-մ-ն-կ-ն գ-լ- ----------------------------------- Ինչու՞ չես կարողացել ժամանակին գալ: 0
Inch--՞----y-s----oghats’-e--zh-m--ak-n---l I------ c----- k------------ z--------- g-- I-c-’-՞ c-’-e- k-r-g-a-s-y-l z-a-a-a-i- g-l ------------------------------------------- Inch’u՞ ch’yes karoghats’yel zhamanakin gal
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Ին-ու՞ ----կ-ր-ղաց-լ---ն-պ---ը -տ-ե-: Ի----- չ-- կ-------- ճ-------- գ----- Ի-չ-ւ- չ-ս կ-ր-ղ-ց-լ ճ-ն-պ-ր-ը գ-ն-լ- ------------------------------------- Ինչու՞ չես կարողացել ճանապարհը գտնել: 0
I--h--- ch’ye--k----hat---e--cha--p--hy-g---l I------ c----- k------------ c--------- g---- I-c-’-՞ c-’-e- k-r-g-a-s-y-l c-a-a-a-h- g-n-l --------------------------------------------- Inch’u՞ ch’yes karoghats’yel chanaparhy gtnel
Зашто га ниси могао / могла разумети? Ինչո-՞--ես --ր--ա-ե--ն-ա- ---կանա-: Ի----- չ-- կ-------- ն--- հ-------- Ի-չ-ւ- չ-ս կ-ր-ղ-ց-լ ն-ա- հ-ս-ա-ա-: ----------------------------------- Ինչու՞ չես կարողացել նրան հասկանալ: 0
I-ch--- c--y-- -a-o-hat-’yel-n-an ---ka-al I------ c----- k------------ n--- h------- I-c-’-՞ c-’-e- k-r-g-a-s-y-l n-a- h-s-a-a- ------------------------------------------ Inch’u՞ ch’yes karoghats’yel nran haskanal
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Ե- չ-մ--ա--ղացե- ժ---նակի---ալ, ո-ո--ե-և-ավտ-ւբ--ս --ար: Ե- չ-- կ-------- ժ-------- գ--- ո------- ա-------- չ---- Ե- չ-մ կ-ր-ղ-ց-լ ժ-մ-ն-կ-ն գ-լ- ո-ո-հ-տ- ա-տ-ւ-ո-ս չ-ա-: -------------------------------------------------------- Ես չեմ կարողացել ժամանակին գալ, որովհետև ավտուբուս չկար: 0
Y-s c-’y-- -a-og---s--e- --a-anakin--a-- -o-ov--te- --t-bus--h’k-r Y-- c----- k------------ z--------- g--- v--------- a------ c----- Y-s c-’-e- k-r-g-a-s-y-l z-a-a-a-i- g-l- v-r-v-e-e- a-t-b-s c-’-a- ------------------------------------------------------------------ Yes ch’yem karoghats’yel zhamanakin gal, vorovhetev avtubus ch’kar
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Ես-չե- --րող---լ-ճ---պա-հը-գ---լ,-որ--հ-տ- ք-ղ-քի-քար-ե--չո-ն--: Ե- չ-- կ-------- ճ-------- գ----- ո------- ք----- ք----- չ------ Ե- չ-մ կ-ր-ղ-ց-լ ճ-ն-պ-ր-ը գ-ն-լ- ո-ո-հ-տ- ք-ղ-ք- ք-ր-ե- չ-ւ-ե-: ---------------------------------------------------------------- Ես չեմ կարողացել ճանապարհը գտնել, որովհետև քաղաքի քարտեզ չունեի: 0
Yes-ch’yem --ro------ye--c--nap-rhy--tn--- -o--vhe-ev -’ag--------ar--z ch-u-ei Y-- c----- k------------ c--------- g----- v--------- k-------- k------ c------ Y-s c-’-e- k-r-g-a-s-y-l c-a-a-a-h- g-n-l- v-r-v-e-e- k-a-h-k-i k-a-t-z c-’-n-i ------------------------------------------------------------------------------- Yes ch’yem karoghats’yel chanaparhy gtnel, vorovhetev k’aghak’i k’artez ch’unei
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Ես --ան -եմ----ո---ա---նալ-------ե-և ե-աժշտություն- շ-----ր-----: Ե- ն--- չ-- կ---- հ-------- ո------- ե------------- շ-- բ---- է-- Ե- ն-ա- չ-մ կ-ր-ղ հ-ս-ա-ա-, ո-ո-հ-տ- ե-ա-շ-ո-թ-ո-ն- շ-տ բ-ր-ր է-: ----------------------------------------------------------------- Ես նրան չեմ կարող հասկանալ, որովհետև երաժշտությունը շատ բարձր էր: 0
Yes-nr----h’yem --r--- -ask--a-, v-r--hetev -e------t-----n--sh-t-b----r er Y-- n--- c----- k----- h-------- v--------- y--------------- s--- b----- e- Y-s n-a- c-’-e- k-r-g- h-s-a-a-, v-r-v-e-e- y-r-z-s-t-t-y-n- s-a- b-r-z- e- --------------------------------------------------------------------------- Yes nran ch’yem karogh haskanal, vorovhetev yerazhshtut’yuny shat bardzr er
Ја сам морао / морала узети такси. Ե- -ե---է տ-քս- -ե-ց---: Ե- պ--- է տ---- վ------- Ե- պ-տ- է տ-ք-ի վ-ր-ն-ի- ------------------------ Ես պետք է տաքսի վերցնեի: 0
Yes -et-----ta--si---rts’--i Y-- p---- e t----- v-------- Y-s p-t-’ e t-k-s- v-r-s-n-i ---------------------------- Yes petk’ e tak’si verts’nei
Ја сам морао / морала купити план града. Ե--պե-ք-է---ղ-քի ք-րտ---գն--: Ե- պ--- է ք----- ք----- գ---- Ե- պ-տ- է ք-ղ-ք- ք-ր-ե- գ-ե-: ----------------------------- Ես պետք է քաղաքի քարտեզ գնեի: 0
Yes---t-’ ---’aghak-i ---rte--g-ei Y-- p---- e k-------- k------ g--- Y-s p-t-’ e k-a-h-k-i k-a-t-z g-e- ---------------------------------- Yes petk’ e k’aghak’i k’artez gnei
Ја сам морао / морала искључити радио. Ես--ետք ----դի-- անջատ--: Ե- պ--- է ռ----- ա------- Ե- պ-տ- է ռ-դ-ո- ա-ջ-տ-ի- ------------------------- Ես պետք է ռադիոն անջատեի: 0
Yes-pe--’-- rra-i-n -n--tei Y-- p---- e r------ a------ Y-s p-t-’ e r-a-i-n a-j-t-i --------------------------- Yes petk’ e rradion anjatei

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!