Рјечник

sr У школи   »   hy At school

4 [четири]

У школи

У школи

4 [չորս]

4 [ch’vors]

At school

[dprots’um]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Где смо ми? Որտ--ղ --ք---ն-: Որտե՞ղ ենք մենք: Ո-տ-՞- ե-ք մ-ն-: ---------------- Որտե՞ղ ենք մենք: 0
V-r-e՞-h y--k’-men-’ Vorte՞gh yenk’ menk’ V-r-e-g- y-n-’ m-n-’ -------------------- Vorte՞gh yenk’ menk’
Ми смо у школи. Մ--ք -պր-ցո-մ -ն-: Մենք դպրոցում ենք: Մ-ն- դ-ր-ց-ւ- ե-ք- ------------------ Մենք դպրոցում ենք: 0
Me-k’--pr---’-m -e-k’ Menk’ dprots’um yenk’ M-n-’ d-r-t-’-m y-n-’ --------------------- Menk’ dprots’um yenk’
Iмамо наставу. Մ-ն- ----թ---ո--ե-ք: Մենք դասնթաց ունենք: Մ-ն- դ-ս-թ-ց ո-ն-ն-: -------------------- Մենք դասնթաց ունենք: 0
M-----da-n----s’--n--k’ Menk’ dasnt’ats’ unenk’ M-n-’ d-s-t-a-s- u-e-k- ----------------------- Menk’ dasnt’ats’ unenk’
Ово су ученици. Ս---ք ա--կեր-ն-րն --: Սրանք աշակերտներն են: Ս-ա-ք ա-ա-ե-տ-ե-ն ե-: --------------------- Սրանք աշակերտներն են: 0
Sr-n-- -sha----nern --n Srank’ ashakertnern yen S-a-k- a-h-k-r-n-r- y-n ----------------------- Srank’ ashakertnern yen
Ово је учитељица. Սա--ւս--ց--------: Սա ուսուցչուհին է: Ս- ո-ս-ւ-չ-ւ-ի- է- ------------------ Սա ուսուցչուհին է: 0
S--us-t-’c-’-hi--e Sa usuts’ch’uhin e S- u-u-s-c-’-h-n e ------------------ Sa usuts’ch’uhin e
Ово је разред. Սա-դաս--ա-- -: Սա դասարանն է: Ս- դ-ս-ր-ն- է- -------------- Սա դասարանն է: 0
S- d---rann-e Sa dasarann e S- d-s-r-n- e ------------- Sa dasarann e
Шта радимо? Մենք ի--- են---նու-: Մենք ի՞նչ ենք անում: Մ-ն- ի-ն- ե-ք ա-ո-մ- -------------------- Մենք ի՞նչ ենք անում: 0
M-nk’ i՞-ch’ yen-’ a-um Menk’ i՞nch’ yenk’ anum M-n-’ i-n-h- y-n-’ a-u- ----------------------- Menk’ i՞nch’ yenk’ anum
Учимо. Մ----ս----ում --ք: Մենք սովորում ենք: Մ-ն- ս-վ-ր-ւ- ե-ք- ------------------ Մենք սովորում ենք: 0
M---’ -o--r---ye--’ Menk’ sovorum yenk’ M-n-’ s-v-r-m y-n-’ ------------------- Menk’ sovorum yenk’
Учимо језик. Մ-ն- --զո- ----սով-րում: Մենք լեզու ենք սովորում: Մ-ն- լ-զ-ւ ե-ք ս-վ-ր-ւ-: ------------------------ Մենք լեզու ենք սովորում: 0
M-n-- --zu yen-’ s---rum Menk’ lezu yenk’ sovorum M-n-’ l-z- y-n-’ s-v-r-m ------------------------ Menk’ lezu yenk’ sovorum
Учим енглески. Ե------րո-մ--մ ան-լերե-: Ես սովորում եմ անգլերեն: Ե- ս-վ-ր-ւ- ե- ա-գ-ե-ե-: ------------------------ Ես սովորում եմ անգլերեն: 0
Yes-so--ru- -em --g-e-en Yes sovorum yem angleren Y-s s-v-r-m y-m a-g-e-e- ------------------------ Yes sovorum yem angleren
Учиш шпански. Դու -ովոր-ւմ ---իսպա--ր--: Դու սովորում ես իսպաներեն: Դ-ւ ս-վ-ր-ւ- ե- ի-պ-ն-ր-ն- -------------------------- Դու սովորում ես իսպաներեն: 0
Du -o--r-m-ye----p-ne-en Du sovorum yes ispaneren D- s-v-r-m y-s i-p-n-r-n ------------------------ Du sovorum yes ispaneren
Он учи немачки. Ն---ով--ո-- - գերմ--եր-ն: Նա սովորում է գերմաներեն: Ն- ս-վ-ր-ւ- է գ-ր-ա-ե-ե-: ------------------------- Նա սովորում է գերմաներեն: 0
Na-s-voru-------maner-n Na sovorum e germaneren N- s-v-r-m e g-r-a-e-e- ----------------------- Na sovorum e germaneren
Учимо француски. Մ-ն- ս-վ--ու- -ն- ֆրա---րե-: Մենք սովորում ենք ֆրանսերեն: Մ-ն- ս-վ-ր-ւ- ե-ք ֆ-ա-ս-ր-ն- ---------------------------- Մենք սովորում ենք ֆրանսերեն: 0
Me--’ sov--u- y-n-- -r---er-n Menk’ sovorum yenk’ franseren M-n-’ s-v-r-m y-n-’ f-a-s-r-n ----------------------------- Menk’ sovorum yenk’ franseren
Учите италијански. Դու--------ւ---ք ի--լ--ե-: Դուք սովորում եք իտալերեն: Դ-ւ- ս-վ-ր-ւ- ե- ի-ա-ե-ե-: -------------------------- Դուք սովորում եք իտալերեն: 0
Duk--s---r----e-’ -t-l-r-n Duk’ sovorum yek’ italeren D-k- s-v-r-m y-k- i-a-e-e- -------------------------- Duk’ sovorum yek’ italeren
Они уче руски. Ն-ա-ք-----ր--- -ն--ու--րեն: Նրանք սովորում են ռուսերեն: Ն-ա-ք ս-վ-ր-ւ- ե- ռ-ւ-ե-ե-: --------------------------- Նրանք սովորում են ռուսերեն: 0
N-a--- -ov---- -e- --u----n Nrank’ sovorum yen rruseren N-a-k- s-v-r-m y-n r-u-e-e- --------------------------- Nrank’ sovorum yen rruseren
Учити језике је интересантно. Լ-զ-ւն-- ս-վ--ե----ե--քր----է: Լեզուներ սովորելը հետաքրքիր է: Լ-զ-ւ-ե- ս-վ-ր-լ- հ-տ-ք-ք-ր է- ------------------------------ Լեզուներ սովորելը հետաքրքիր է: 0
L-z-n-- -----el- het-k’-k-ir-e Lezuner sovorely hetak’rk’ir e L-z-n-r s-v-r-l- h-t-k-r-’-r e ------------------------------ Lezuner sovorely hetak’rk’ir e
Желимо разумети људе. Մ--ք-ո-զո-մ-----մար------հ-ս--ն--: Մենք ուզում ենք մարդկանց հասկանալ: Մ-ն- ո-զ-ւ- ե-ք մ-ր-կ-ն- հ-ս-ա-ա-: ---------------------------------- Մենք ուզում ենք մարդկանց հասկանալ: 0
Men-- u--m---nk’ ma---an--- has--n-l Menk’ uzum yenk’ mardkants’ haskanal M-n-’ u-u- y-n-’ m-r-k-n-s- h-s-a-a- ------------------------------------ Menk’ uzum yenk’ mardkants’ haskanal
Желимо разговарати са људима. Մե-ք ուզո-մ -ն--մարդ-անց--ետ -ո-ե-: Մենք ուզում ենք մարդկանց հետ խոսել: Մ-ն- ո-զ-ւ- ե-ք մ-ր-կ-ն- հ-տ խ-ս-լ- ----------------------------------- Մենք ուզում ենք մարդկանց հետ խոսել: 0
M-nk- u--- yen-’ m--d--n----het--ho-el Menk’ uzum yenk’ mardkants’ het khosel M-n-’ u-u- y-n-’ m-r-k-n-s- h-t k-o-e- -------------------------------------- Menk’ uzum yenk’ mardkants’ het khosel

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.