Рјечник

sr Придеви 1   »   hy Adjectives 1

78 [седамдесет и осам]

Придеви 1

Придеви 1

78 [յոթանասունութ]

78 [yot’anasunut’]

Adjectives 1

[atsakanner 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
стара жена մ---ե- -ին մ- ծ-- կ-- մ- ծ-ր կ-ն ---------- մի ծեր կին 0
m----er --n m- t--- k-- m- t-e- k-n ----------- mi tser kin
дебела жена մ----ր-կ-ն մ- գ-- կ-- մ- գ-ր կ-ն ---------- մի գեր կին 0
m--ger -in m- g-- k-- m- g-r k-n ---------- mi ger kin
радознала жена մ- հետաքր-րա--ր կին մ- հ----------- կ-- մ- հ-տ-ք-ք-ա-ե- կ-ն ------------------- մի հետաքրքրասեր կին 0
m- he-ak-rk--a--- k-n m- h------------- k-- m- h-t-k-r-’-a-e- k-n --------------------- mi hetak’rk’raser kin
ново ауто մ- ն---մ-քե-ա մ- ն-- մ----- մ- ն-ր մ-ք-ն- ------------- մի նոր մեքենա 0
mi-n-r--e-’-ena m- n-- m------- m- n-r m-k-y-n- --------------- mi nor mek’yena
брзо ауто մի ա-ա- -----ա մ- ա--- մ----- մ- ա-ա- մ-ք-ն- -------------- մի արագ մեքենա 0
m- a-a- ----ye-a m- a--- m------- m- a-a- m-k-y-n- ---------------- mi arag mek’yena
удобно ауто մ----րմ---վ-- մեք-նա մ- հ--------- մ----- մ- հ-ր-ա-ա-ե- մ-ք-ն- -------------------- մի հարմարավետ մեքենա 0
m- har-ar-v---m---ye-a m- h--------- m------- m- h-r-a-a-e- m-k-y-n- ---------------------- mi harmaravet mek’yena
плава хаљина կ-պո------եստ կ------ զ---- կ-պ-ւ-տ զ-ե-տ ------------- կապույտ զգեստ 0
k-pu---z--st k----- z---- k-p-y- z-e-t ------------ kapuyt zgest
црвена хаљина կ-րմի--զգ--տ կ----- զ---- կ-ր-ի- զ-ե-տ ------------ կարմիր զգեստ 0
k---ir -gest k----- z---- k-r-i- z-e-t ------------ karmir zgest
зелена хаљина կ-ն----գեստ կ---- զ---- կ-ն-չ զ-ե-տ ----------- կանաչ զգեստ 0
ka--c-- --e-t k------ z---- k-n-c-’ z-e-t ------------- kanach’ zgest
црна торба սև-պ--ուսակ ս- պ------- ս- պ-յ-ւ-ա- ----------- սև պայուսակ 0
sev pay-s-k s-- p------ s-v p-y-s-k ----------- sev payusak
смеђа торба մո----ո-յ---ա-ու--կ մ--------- պ------- մ-խ-ա-ո-յ- պ-յ-ւ-ա- ------------------- մոխրագույն պայուսակ 0
mo-hr---yn --y--ak m--------- p------ m-k-r-g-y- p-y-s-k ------------------ mokhraguyn payusak
бела торба սպ-տակ ---ո-սակ ս----- պ------- ս-ի-ա- պ-յ-ւ-ա- --------------- սպիտակ պայուսակ 0
s--ta- -ay--ak s----- p------ s-i-a- p-y-s-k -------------- spitak payusak
драги људи հ-ճ-լ--մարդ-կ հ----- մ----- հ-ճ-լ- մ-ր-ի- ------------- հաճելի մարդիկ 0
hac-eli-m-rd-k h------ m----- h-c-e-i m-r-i- -------------- hacheli mardik
културни људи բ--ե-ամբու-ր--ա---կ բ----------- մ----- բ-ր-հ-մ-ո-յ- մ-ր-ի- ------------------- բարեհամբույր մարդիկ 0
b-reha-b-yr-m----k b---------- m----- b-r-h-m-u-r m-r-i- ------------------ barehambuyr mardik
интересантни људи հ--աք--իր -ա-դիկ հ-------- մ----- հ-տ-ք-ք-ր մ-ր-ի- ---------------- հետաքրքիր մարդիկ 0
he-ak-r---r--ardik h---------- m----- h-t-k-r-’-r m-r-i- ------------------ hetak’rk’ir mardik
драга деца լ-վ երեխա-եր լ-- ե------- լ-վ ե-ե-ա-ե- ------------ լավ երեխաներ 0
l-------khan-r l-- y--------- l-v y-r-k-a-e- -------------- lav yerekhaner
безобразна деца ա-հնա-անդ-----ա--ր ա-------- ե------- ա-հ-ա-ա-դ ե-ե-ա-ե- ------------------ անհնազանդ երեխաներ 0
an---z--d-y-r-k-a--r a-------- y--------- a-h-a-a-d y-r-k-a-e- -------------------- anhnazand yerekhaner
добра деца խիզ-- եր-խ-ն-ր խ---- ե------- խ-զ-խ ե-ե-ա-ե- -------------- խիզախ երեխաներ 0
kh---k- --rek--ner k------ y--------- k-i-a-h y-r-k-a-e- ------------------ khizakh yerekhaner

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...