Рјечник

sr Куповина   »   hy Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [հիսունչորս]

54 [hisunch’vors]

Shopping

[gnumner]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја желим купити поклон. Ես-ո-զու- -մ մ- -վ-- գնե-: Ես ուզում եմ մի նվեր գնել: Ե- ո-զ-ւ- ե- մ- ն-ե- գ-ե-: -------------------------- Ես ուզում եմ մի նվեր գնել: 0
Yes-u-um-ye--------r----l Yes uzum yem mi nver gnel Y-s u-u- y-m m- n-e- g-e- ------------------------- Yes uzum yem mi nver gnel
Али ништа превише скупо. Բայց ո---անկ: Բայց ոչ թանկ: Բ-յ- ո- թ-ն-: ------------- Բայց ոչ թանկ: 0
Ba--s- v--h- t’ank Bayts’ voch’ t’ank B-y-s- v-c-’ t-a-k ------------------ Bayts’ voch’ t’ank
Имате ли можда ташну? Մ-գ---ե -ի--այուսա՞-: Միգուցե մի պայուսա՞կ: Մ-գ-ւ-ե մ- պ-յ-ւ-ա-կ- --------------------- Միգուցե մի պայուսա՞կ: 0
Migu-s’---m---ay--a-k Miguts’ye mi payusa՞k M-g-t-’-e m- p-y-s-՞- --------------------- Miguts’ye mi payusa՞k
Коју боју желите? Ո՞ր--ու--ն-ե- ո-զ-ւմ: Ո՞ր գույնն եք ուզում: Ո-ր գ-ւ-ն- ե- ո-զ-ւ-: --------------------- Ո՞ր գույնն եք ուզում: 0
VO՞r g---n-y-k’-u--m VO՞r guynn yek’ uzum V-՞- g-y-n y-k- u-u- -------------------- VO՞r guynn yek’ uzum
Црну, браон или белу? Սև՞- -ո------՞յն- թե- --ի-ակ: Սև՞, մոխրագու՞յն, թե՞ սպիտակ: Ս-՞- մ-խ-ա-ո-՞-ն- թ-՞ ս-ի-ա-: ----------------------------- Սև՞, մոխրագու՞յն, թե՞ սպիտակ: 0
Sev---m-----g-՞--,-t-ye՞ -pi-ak Sev՞, mokhragu՞yn, t’ye՞ spitak S-v-, m-k-r-g-՞-n- t-y-՞ s-i-a- ------------------------------- Sev՞, mokhragu՞yn, t’ye՞ spitak
Велику или малу? Փո՞ք- -- մ---: Փո՞քր թե մե՞ծ: Փ-՞-ր թ- մ-՞-: -------------- Փո՞քր թե մե՞ծ: 0
P’---k-r -’-e-m--ts P’vo՞k’r t’ye me՞ts P-v-՞-’- t-y- m-՞-s ------------------- P’vo՞k’r t’ye me՞ts
Могу ли видети ову? Կ-րելի՞ - սա-տ--ն-մ: Կարելի՞ է սա տեսնեմ: Կ-ր-լ-՞ է ս- տ-ս-ե-: -------------------- Կարելի՞ է սա տեսնեմ: 0
Ka--l-- e sa -es-em Kareli՞ e sa tesnem K-r-l-՞ e s- t-s-e- ------------------- Kareli՞ e sa tesnem
Је ли од коже? Ս---աշ---ց--: Սա կաշվի՞ց է: Ս- կ-շ-ի-ց է- ------------- Սա կաշվի՞ց է: 0
S---as-v-՞t-’-e Sa kashvi՞ts’ e S- k-s-v-՞-s- e --------------- Sa kashvi՞ts’ e
Или је од вештачког материјала? Թ-- ա-հես-ա-ա-----վից: Թե՞ արհեստական կաշվից: Թ-՞ ա-հ-ս-ա-ա- կ-շ-ի-: ---------------------- Թե՞ արհեստական կաշվից: 0
T’y-՞ -rh--ta-an--a------’ T’ye՞ arhestakan kashvits’ T-y-՞ a-h-s-a-a- k-s-v-t-’ -------------------------- T’ye՞ arhestakan kashvits’
Наравно, од коже. Կ-շվ---հա-կե: Կաշվե իհարկե: Կ-շ-ե ի-ա-կ-: ------------- Կաշվե իհարկե: 0
K-s-v--i-ar-e Kashve iharke K-s-v- i-a-k- ------------- Kashve iharke
То је нарочито добар квалитет. Սա հ-տկապ---լա----ակի է: Սա հատկապես լավ որակի է: Ս- հ-տ-ա-ե- լ-վ ո-ա-ի է- ------------------------ Սա հատկապես լավ որակի է: 0
S- -at-apes --- vor-k--e Sa hatkapes lav voraki e S- h-t-a-e- l-v v-r-k- e ------------------------ Sa hatkapes lav voraki e
А ташна је заиста повољна. Եվ պ--ո--ակ---ս-ապես--ա- էժ-ն է: Եվ պայուսակը իսկապես շատ էժան է: Ե- պ-յ-ւ-ա-ը ի-կ-պ-ս շ-տ է-ա- է- -------------------------------- Եվ պայուսակը իսկապես շատ էժան է: 0
Yev pa---a-y-i-ka-es--ha- e-han e Yev payusaky iskapes shat ezhan e Y-v p-y-s-k- i-k-p-s s-a- e-h-n e --------------------------------- Yev payusaky iskapes shat ezhan e
Ова ми се допада. Ս- --- -ո-- է-գալիս: Սա ինձ դուր է գալիս: Ս- ի-ձ դ-ւ- է գ-լ-ս- -------------------- Սա ինձ դուր է գալիս: 0
S- indz ----- g-l-s Sa indz dur e galis S- i-d- d-r e g-l-s ------------------- Sa indz dur e galis
Ову ћу узети. Սա -եր-ն--- --: Սա վերցնում եմ: Ս- վ-ր-ն-ւ- ե-: --------------- Սա վերցնում եմ: 0
S- --rt--num -em Sa verts’num yem S- v-r-s-n-m y-m ---------------- Sa verts’num yem
Могу ли је евентуално заменити? Կար--ղ-ե- -ո-ա----լ: Կարո՞ղ եմ փոխանակել: Կ-ր-՞- ե- փ-խ-ն-կ-լ- -------------------- Կարո՞ղ եմ փոխանակել: 0
Ka-o՞-h---m -’-----n-kel Karo՞gh yem p’vokhanakel K-r-՞-h y-m p-v-k-a-a-e- ------------------------ Karo՞gh yem p’vokhanakel
Подразумева се. Իհար-ե: Իհարկե: Ի-ա-կ-: ------- Իհարկե: 0
I--rke Iharke I-a-k- ------ Iharke
Запаковаћемо је као поклон. Մեն------- նվե--կ-աթե-ա-ո--ն-: Մենք որպես նվեր կփաթեթավորենք: Մ-ն- ո-պ-ս ն-ե- կ-ա-ե-ա-ո-ե-ք- ------------------------------ Մենք որպես նվեր կփաթեթավորենք: 0
Me----vorpes nve---p’-t-ye-’avo--n-’ Menk’ vorpes nver kp’at’yet’avorenk’ M-n-’ v-r-e- n-e- k-’-t-y-t-a-o-e-k- ------------------------------------ Menk’ vorpes nver kp’at’yet’avorenk’
Тамо преко је благајна. Այ---- -րա-------է: Այնտեղ դրամարկղն է: Ա-ն-ե- դ-ա-ա-կ-ն է- ------------------- Այնտեղ դրամարկղն է: 0
A--teg----amark--n-e Ayntegh dramarkghn e A-n-e-h d-a-a-k-h- e -------------------- Ayntegh dramarkghn e

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.