Рјечник

sr Делови тела   »   hy մարմնի մասեր

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

58 [հիսունութ]

58 [hisunut’]

մարմնի մասեր

marmni maser

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја цртам мушкарца. Ես--ի -արդ--մ-ն----ւ-: Ե_ մ_ մ___ ե_ ն_______ Ե- մ- մ-ր- ե- ն-ա-ո-մ- ---------------------- Ես մի մարդ եմ նկարում: 0
Ye- -- m-rd-y----ka--m Y__ m_ m___ y__ n_____ Y-s m- m-r- y-m n-a-u- ---------------------- Yes mi mard yem nkarum
Прво главу. Ս-զ--ւ---լ---ը: Ս______ գ______ Ս-զ-ո-մ գ-ո-խ-: --------------- Սկզբում գլուխը: 0
S----m-gl--hy S_____ g_____ S-z-u- g-u-h- ------------- Skzbum glukhy
Мушкарац носи шешир. Այ---ա-դը -----կ-է--ր-լ: Ա__ մ____ գ_____ է դ____ Ա-դ մ-ր-ը գ-խ-ր- է դ-ե-: ------------------------ Այդ մարդը գլխարկ է դրել: 0
Ayd----dy glkh--k --drel A__ m____ g______ e d___ A-d m-r-y g-k-a-k e d-e- ------------------------ Ayd mardy glkhark e drel
Коса се не види. Մազեր- չեն-ե--ում: Մ_____ չ__ ե______ Մ-զ-ր- չ-ն ե-և-ւ-: ------------------ Մազերը չեն երևում: 0
M--er- c-’-e--ye---um M_____ c_____ y______ M-z-r- c-’-e- y-r-v-m --------------------- Mazery ch’yen yerevum
Уши се такође не виде. Ա-ա-ջ--ր- նու---ե--------ևու-: Ա________ ն_______ չ__ ե______ Ա-ա-ջ-ե-ը ն-ւ-ն-ե- չ-ն ե-և-ւ-: ------------------------------ Ականջները նույնպես չեն երևում: 0
Ak--j-e-- n-y-pe- c-’y-n y--ev-m A________ n______ c_____ y______ A-a-j-e-y n-y-p-s c-’-e- y-r-v-m -------------------------------- Akanjnery nuynpes ch’yen yerevum
Леђа се такође не виде. Մ-ջք--նո-յն--ս--ի երևու-: Մ____ ն_______ չ_ ե______ Մ-ջ-ը ն-ւ-ն-ե- չ- ե-և-ւ-: ------------------------- Մեջքը նույնպես չի երևում: 0
M-jk-----y--e- ---- y----um M_____ n______ c___ y______ M-j-’- n-y-p-s c-’- y-r-v-m --------------------------- Mejk’y nuynpes ch’i yerevum
Ја цртам очи и уста. Ե--ն-ար-----մ--չ--ր- --------: Ե_ ն______ ե_ ա_____ և բ______ Ե- ն-ա-ո-մ ե- ա-ք-ր- և բ-ր-ն-: ------------------------------ Ես նկարում եմ աչքերը և բերանը: 0
Yes--ka--- -em--c-’-’ye-y--e------ny Y__ n_____ y__ a_________ y__ b_____ Y-s n-a-u- y-m a-h-k-y-r- y-v b-r-n- ------------------------------------ Yes nkarum yem ach’k’yery yev berany
Мушкарац плеше и смеје се. Մ-----պ-րում է-և-ծ-------: Մ____ պ_____ է և ծ________ Մ-ր-ը պ-ր-ւ- է և ծ-ծ-ղ-ւ-: -------------------------- Մարդը պարում է և ծիծաղում: 0
Mard- ----- e-yev --its-g--m M____ p____ e y__ t_________ M-r-y p-r-m e y-v t-i-s-g-u- ---------------------------- Mardy parum e yev tsitsaghum
Мушкарац има дуг нос. Մա--ը ---ար -իթ-ո--ի: Մ____ ե____ ք__ ո____ Մ-ր-ը ե-կ-ր ք-թ ո-ն-: --------------------- Մարդը երկար քիթ ունի: 0
M-rd--y--k-----i-’ --i M____ y_____ k____ u__ M-r-y y-r-a- k-i-’ u-i ---------------------- Mardy yerkar k’it’ uni
Он носи штап у рукама. Ն-- -----ն մ---ա----ա: Ն__ ձ_____ մ_ փ___ կ__ Ն-ա ձ-ռ-ի- մ- փ-յ- կ-: ---------------------- Նրա ձեռքին մի փայտ կա: 0
N----z--r--i--mi-------ka N__ d________ m_ p____ k_ N-a d-e-r-’-n m- p-a-t k- ------------------------- Nra dzerrk’in mi p’ayt ka
Он такође носи шал око врата. Ն-ա պ-ր-նոց-- մի--արֆ-է --թա--ծ: Ն__ պ________ մ_ շ___ է փ_______ Ն-ա պ-ր-ն-ց-ն մ- շ-ր- է փ-թ-թ-ծ- -------------------------------- Նրա պարանոցին մի շարֆ է փաթաթած: 0
N-a---r-no-s-in mi -h--- --p’at’-t-a-s N__ p__________ m_ s____ e p__________ N-a p-r-n-t-’-n m- s-a-f e p-a-’-t-a-s -------------------------------------- Nra paranots’in mi sharf e p’at’at’ats
Зима је и хладно је. Ձ--ռ - ---ու-տ: Ձ___ է և ց_____ Ձ-ե- է և ց-ւ-տ- --------------- Ձմեռ է և ցուրտ: 0
Dz-er- e-yev -s---t D_____ e y__ t_____ D-m-r- e y-v t-’-r- ------------------- Dzmerr e yev ts’urt
Руке су снажне. Ձ-ռք-----մր-կա-մ--ն: Ձ______ ա_______ ե__ Ձ-ռ-ե-ը ա-ր-կ-զ- ե-: -------------------- Ձեռքերը ամրակազմ են: 0
D--rrk’---y-a----a---yen D__________ a_______ y__ D-e-r-’-e-y a-r-k-z- y-n ------------------------ Dzerrk’yery amrakazm yen
Ноге су такође снажне. Ո--ե-ը ն--յնպ---ամր-կ-----ն: Ո_____ ն_______ ա_______ ե__ Ո-ք-ր- ն-ւ-ն-ե- ա-ր-կ-զ- ե-: ---------------------------- Ոտքերը նույնպես ամրակազմ են: 0
Vo-k-ye-y -u-npe- am-a---m --n V________ n______ a_______ y__ V-t-’-e-y n-y-p-s a-r-k-z- y-n ------------------------------ Votk’yery nuynpes amrakazm yen
Мушкарац је од снега. Մ-ր-- ձյ-ւն-ց---պ--րա-տվ-ծ: Մ____ ձ______ է պ__________ Մ-ր-ը ձ-ո-ն-ց է պ-տ-ա-տ-ա-: --------------------------- Մարդը ձյունից է պատրաստված: 0
M-rd- -zyun-t-- e p-t-------s M____ d________ e p__________ M-r-y d-y-n-t-’ e p-t-a-t-a-s ----------------------------- Mardy dzyunits’ e patrastvats
Он не носи панталоне и мантил. Նա--ար--ք-և -ե-արկ-ւ-չի կրու-: Ն_ վ_____ և վ_______ չ_ կ_____ Ն- վ-ր-ի- և վ-ր-ր-ո- չ- կ-ո-մ- ------------------------------ Նա վարտիք և վերարկու չի կրում: 0
Na-va--i-’---- ver--ku c-’--k-um N_ v______ y__ v______ c___ k___ N- v-r-i-’ y-v v-r-r-u c-’- k-u- -------------------------------- Na vartik’ yev verarku ch’i krum
Али мушкарац се не смрзава. Բ-յ- -արդ---ի --ս-ւմ: Բ___ մ____ չ_ մ______ Բ-յ- մ-ր-ը չ- մ-ս-ւ-: --------------------- Բայց մարդը չի մրսում: 0
B----’-m-rdy ch’- -rsum B_____ m____ c___ m____ B-y-s- m-r-y c-’- m-s-m ----------------------- Bayts’ mardy ch’i mrsum
Он је Снешко Белић. Ն-----մար- -: Ն_ ձ______ է_ Ն- ձ-ե-ա-դ է- ------------- Նա ձնեմարդ է: 0
N---zn-mar--e N_ d_______ e N- d-n-m-r- e ------------- Na dznemard e

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.