Рјечник

sr Ћаскање 3   »   hy Small Talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [քսաներկու]

22 [k’sanerku]

Small Talk 3

[p’vok’rik khosakts’ut’yun 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Пушите ли? Դուք ծ-ու-----: Դ--- ծ----- ե-- Դ-ւ- ծ-ո-՞- ե-: --------------- Դուք ծխու՞մ եք: 0
D------khu՞- ---’ D--- t------ y--- D-k- t-k-u-m y-k- ----------------- Duk’ tskhu՞m yek’
Пре да. Առ-ջ`-ա-ո: Ա---- ա--- Ա-ա-` ա-ո- ---------- Առաջ` այո: 0
Ar-aj- -yo A----- a-- A-r-j- a-o ---------- Arraj` ayo
Али сада више не пушим. Բ--- ---ա--ս -յլ-ս --- --ում: Բ--- հ--- ե- ա---- չ-- ծ----- Բ-յ- հ-մ- ե- ա-լ-ս չ-մ ծ-ո-մ- ----------------------------- Բայց հիմա ես այլևս չեմ ծխում: 0
Bayts’-him- y-- a--e-- ch-----tsk--m B----- h--- y-- a----- c----- t----- B-y-s- h-m- y-s a-l-v- c-’-e- t-k-u- ------------------------------------ Bayts’ hima yes aylevs ch’yem tskhum
Смета ли Вам ако ја пушим? Դուք-----կլի--՞ք--եթե-ե- --եմ: Դ--- դ-- կ------- ե-- ե- ծ---- Դ-ւ- դ-մ կ-ի-ե-ք- ե-ե ե- ծ-ե-: ------------------------------ Դուք դեմ կլինե՞ք, եթե ես ծխեմ: 0
Duk’ d---k-i-e-k’--ye-’y---e- ts-h-m D--- d-- k-------- y----- y-- t----- D-k- d-m k-i-e-k-, y-t-y- y-s t-k-e- ------------------------------------ Duk’ dem kline՞k’, yet’ye yes tskhem
Не, апсолутно не. Ոչ--բ-ցար------ս-ո-: Ո-- բ----------- ո-- Ո-, բ-ց-ր-ա-ա-ե- ո-: -------------------- Ոչ, բացարձակապես ոչ: 0
Voc-’,--at-’ar--aka-e- v--h’ V----- b-------------- v---- V-c-’- b-t-’-r-z-k-p-s v-c-’ ---------------------------- Voch’, bats’ardzakapes voch’
Не смета ми. Դ--ի-ձ չ---ա--ա-ո--: Դ- ի-- չ- խ--------- Դ- ի-ձ չ- խ-ն-ա-ո-մ- -------------------- Դա ինձ չի խանգարում: 0
Da----- -h-i k------um D- i--- c--- k-------- D- i-d- c-’- k-a-g-r-m ---------------------- Da indz ch’i khangarum
Хоћете ли попити нешто? Կխմե--ք--ն---- բ--: Կ------ ի-- ո- բ--- Կ-մ-ի-ք ի-չ ո- բ-ն- ------------------- Կխմեի՞ք ինչ որ բան: 0
K-hm-i՞----n-----o----n K-------- i---- v-- b-- K-h-e-՞-’ i-c-’ v-r b-n ----------------------- Kkhmei՞k’ inch’ vor ban
Један коњак? Կ--յա-կ: Կ------- Կ-ն-ա-կ- -------- Կոնյա՞կ: 0
K---a-k K------ K-n-a-k ------- Konya՞k
Не, радије пиво. Ո-,--ա-- --ր----ր--ս-րով: Ո-- բ--- գ-------- ս----- Ո-, բ-յ- գ-ր-ջ-ւ-` ս-ր-վ- ------------------------- Ոչ, բայց գարեջուր` սիրով: 0
Voc--, b--ts- --r----`----ov V----- b----- g------- s---- V-c-’- b-y-s- g-r-j-r- s-r-v ---------------------------- Voch’, bayts’ garejur` sirov
Путујете ли много? Դ--ք-----՞խ-ե----մ--ր---մ: Դ--- հ----- ե- ճ---------- Դ-ւ- հ-ճ-՞- ե- ճ-մ-ո-դ-ւ-: -------------------------- Դուք հաճա՞խ եք ճամփորդում: 0
D-k’-hac-a-k----k---ham--v--d-m D--- h------- y--- c----------- D-k- h-c-a-k- y-k- c-a-p-v-r-u- ------------------------------- Duk’ hacha՞kh yek’ champ’vordum
Да, већином су то пословна путовања. Այո- բա-ց----ն----մնա-ա-ո-մ----ա--նք-յին -ն---թի--ն: Ա--- բ--- դ---- հ---------- ա----------- բ------ ե-- Ա-ո- բ-յ- դ-ա-ք հ-մ-ա-ա-ո-մ ա-խ-տ-ն-ա-ի- բ-ո-յ-ի ե-: ---------------------------------------------------- Այո, բայց դրանք հիմնականում աշխատանքային բնույթի են: 0
Ayo, b--ts’-d--nk’ h----k--um -s----t------in-b-u--’- y-n A--- b----- d----- h--------- a-------------- b------ y-- A-o- b-y-s- d-a-k- h-m-a-a-u- a-h-h-t-n-’-y-n b-u-t-i y-n --------------------------------------------------------- Ayo, bayts’ drank’ himnakanum ashkhatank’ayin bnuyt’i yen
Али сада смо овде на годишњем одмору. Բ--- -իմ- -ե---ր-ակու-----ն----ց-------: Բ--- հ--- մ-- ա--------- ե-- ա---------- Բ-յ- հ-մ- մ-ր ա-ձ-կ-ւ-դ- ե-ք ա-ց-ա-ն-ւ-: ---------------------------------------- Բայց հիմա մեր արձակուրդն ենք անցկացնում: 0
B-y--- h-----e- ---zak---- -e-k’--nts-ka-s---m B----- h--- m-- a--------- y---- a------------ B-y-s- h-m- m-r a-d-a-u-d- y-n-’ a-t-’-a-s-n-m ---------------------------------------------- Bayts’ hima mer ardzakurdn yenk’ ants’kats’num
Каква врућина! Ին- -ո´գ-է: Ի-- շ--- է- Ի-չ շ-´- է- ----------- Ինչ շո´գ է: 0
Inc-’-s--´g-e I---- s---- e I-c-’ s-o-g e ------------- Inch’ sho´g e
Да, данас је стварно вруће. Ա----ա-սօ- ի-----ս շ-գ--: Ա--- ա---- ի------ շ-- է- Ա-ո- ա-ս-ր ի-կ-պ-ս շ-գ է- ------------------------- Այո, այսօր իսկապես շոգ է: 0
Ayo, a-sor-is--------o--e A--- a---- i------ s--- e A-o- a-s-r i-k-p-s s-o- e ------------------------- Ayo, aysor iskapes shog e
Хајдемо на балкон. Գ---- պա--գ---: Գ---- պ-------- Գ-ա-ք պ-տ-գ-մ-: --------------- Գնանք պատշգամբ: 0
Gn--k--pat-----b G----- p-------- G-a-k- p-t-h-a-b ---------------- Gnank’ patshgamb
Сутра ће овде бити забава. Ա--տեղ-վ--ը խնջույ---: Ա----- վ--- խ------ է- Ա-ս-ե- վ-ղ- խ-ջ-ւ-ք է- ---------------------- Այստեղ վաղը խնջույք է: 0
A-stegh-v--h- khn-uyk’-e A------ v---- k------- e A-s-e-h v-g-y k-n-u-k- e ------------------------ Aystegh vaghy khnjuyk’ e
Хоћете ли и Ви доћи?? Դու- -լ-կգա՞-: Դ--- է- կ----- Դ-ւ- է- կ-ա-ք- -------------- Դուք էլ կգա՞ք: 0
D-k’-------՞-’ D--- e- k----- D-k- e- k-a-k- -------------- Duk’ el kga՞k’
Да, ми смо такође позвани. Ա-ո- -ենք------պ-ս-հ---ի-վ-ծ-ե-ք: Ա--- մ--- ն------- հ-------- ե--- Ա-ո- մ-ն- ն-ւ-ն-ե- հ-ա-ի-վ-ծ ե-ք- --------------------------------- Այո, մենք նույնպես հրավիրված ենք: 0
Ay---me--’----npe---rav--v-t- -en-’ A--- m---- n------ h--------- y---- A-o- m-n-’ n-y-p-s h-a-i-v-t- y-n-’ ----------------------------------- Ayo, menk’ nuynpes hravirvats yenk’

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…