Рјечник

sr Придеви 2   »   hy Adjectives 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [յոթանասունինը]

79 [yot’anasuniny]

Adjectives 2

[atsakanner 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. Ե--կ---ւ-- -------- -ա---: Ե- կ------ զ---- ե- հ----- Ե- կ-պ-ւ-տ զ-ե-տ ե- հ-գ-լ- -------------------------- Ես կապույտ զգեստ եմ հագել: 0
Y---ka-----zgest -em----el Y-- k----- z---- y-- h---- Y-s k-p-y- z-e-t y-m h-g-l -------------------------- Yes kapuyt zgest yem hagel
Ја имам на себи црвену хаљину. Ե----րմիր--գես--ե- -ագ--: Ե- կ----- զ---- ե- հ----- Ե- կ-ր-ի- զ-ե-տ ե- հ-գ-լ- ------------------------- Ես կարմիր զգեստ եմ հագել: 0
Y-- ka-----z--s- -em ha-el Y-- k----- z---- y-- h---- Y-s k-r-i- z-e-t y-m h-g-l -------------------------- Yes karmir zgest yem hagel
Ја имам на себи зелену хаљину. Ե- կ-ն-----եստ-ե- հագ-լ: Ե- կ---- զ---- ե- հ----- Ե- կ-ն-չ զ-ե-տ ե- հ-գ-լ- ------------------------ Ես կանաչ զգեստ եմ հագել: 0
Y-- -an---------- ye- ----l Y-- k------ z---- y-- h---- Y-s k-n-c-’ z-e-t y-m h-g-l --------------------------- Yes kanach’ zgest yem hagel
Ја купујем црну торбу. Ես--և -այու--- եմ գն---: Ե- ս- պ------- ե- գ----- Ե- ս- պ-յ-ւ-ա- ե- գ-ո-մ- ------------------------ Ես սև պայուսակ եմ գնում: 0
Y---s-v-payus-k --m gnum Y-- s-- p------ y-- g--- Y-s s-v p-y-s-k y-m g-u- ------------------------ Yes sev payusak yem gnum
Ја купујем смеђу торбу. Ե- մոխ-ա-ույն---յ-------մ ---ւմ: Ե- մ--------- պ------- ե- գ----- Ե- մ-խ-ա-ո-յ- պ-յ-ւ-ա- ե- գ-ո-մ- -------------------------------- Ես մոխրագույն պայուսակ եմ գնում: 0
Y---mo-h--guyn--ayu--k y----num Y-- m--------- p------ y-- g--- Y-s m-k-r-g-y- p-y-s-k y-m g-u- ------------------------------- Yes mokhraguyn payusak yem gnum
Ја купујем белу торбу. Ե--ս-ի-ա-----ո---կ -- գ-ու-: Ե- ս----- պ------- ե- գ----- Ե- ս-ի-ա- պ-յ-ւ-ա- ե- գ-ո-մ- ---------------------------- Ես սպիտակ պայուսակ եմ գնում: 0
Y-s-s----k p-yus-k-y-- gn-m Y-- s----- p------ y-- g--- Y-s s-i-a- p-y-s-k y-m g-u- --------------------------- Yes spitak payusak yem gnum
Ја требам ново ауто. Ինձ --- մ-ք-ն- - -ար-ա--ր: Ի-- ն-- մ----- է հ-------- Ի-ձ ն-ր մ-ք-ն- է հ-ր-ա-ո-: -------------------------- Ինձ նոր մեքենա է հարկավոր: 0
I-d----- me-’ye-a ----r-av-r I--- n-- m------- e h------- I-d- n-r m-k-y-n- e h-r-a-o- ---------------------------- Indz nor mek’yena e harkavor
Ја требам брзо ауто. Ի-ձ-ա-ա- մ--են--է հ-րկավ-ր: Ի-- ա--- մ----- է հ-------- Ի-ձ ա-ա- մ-ք-ն- է հ-ր-ա-ո-: --------------------------- Ինձ արագ մեքենա է հարկավոր: 0
Ind- -r-- m-k--ena e-ha-k---r I--- a--- m------- e h------- I-d- a-a- m-k-y-n- e h-r-a-o- ----------------------------- Indz arag mek’yena e harkavor
Ја требам удобан ауто. Ի-ձ հ-րմար---- մե--նա է-հ-ր-----: Ի-- հ--------- մ----- է հ-------- Ի-ձ հ-ր-ա-ա-ե- մ-ք-ն- է հ-ր-ա-ո-: --------------------------------- Ինձ հարմարավետ մեքենա է հարկավոր: 0
Indz ha---r--et --k’--n--- -ar-a-or I--- h--------- m------- e h------- I-d- h-r-a-a-e- m-k-y-n- e h-r-a-o- ----------------------------------- Indz harmaravet mek’yena e harkavor
Тамо горе станује једна стара жена. Վ-րև----մ--ծ---կին ---պրո--: Վ------ մ- ծ-- կ-- է ա------ Վ-ր-ո-մ մ- ծ-ր կ-ն է ա-ր-ւ-: ---------------------------- Վերևում մի ծեր կին է ապրում: 0
V--e--- -i-ts---kin e ----m V------ m- t--- k-- e a---- V-r-v-m m- t-e- k-n e a-r-m --------------------------- Verevum mi tser kin e aprum
Тамо горе станује једна дебела жена. Վ---ում -ի գե- կ-- - -պր--մ: Վ------ մ- գ-- կ-- է ա------ Վ-ր-ո-մ մ- գ-ր կ-ն է ա-ր-ւ-: ---------------------------- Վերևում մի գեր կին է ապրում: 0
Vere--m ---ger ----- -p--m V------ m- g-- k-- e a---- V-r-v-m m- g-r k-n e a-r-m -------------------------- Verevum mi ger kin e aprum
Тамо доле станује једна радознала жена. Վերև--------ետաք-----եր կ-ն ----ր-ւ-: Վ------ մ- հ----------- կ-- է ա------ Վ-ր-ո-մ մ- հ-տ-ք-ք-ա-ե- կ-ն է ա-ր-ւ-: ------------------------------------- Վերևում մի հետաքրքրասեր կին է ապրում: 0
Ver--um-m--h--a-’-k-r---r k-n-- -prum V------ m- h------------- k-- e a---- V-r-v-m m- h-t-k-r-’-a-e- k-n e a-r-m ------------------------------------- Verevum mi hetak’rk’raser kin e aprum
Наши гости су били драги људи. Մե- -յո--ե-- հ-ճ--ի--արդիկ ե-: Մ-- հ------- հ----- մ----- ե-- Մ-ր հ-ո-ր-ր- հ-ճ-լ- մ-ր-ի- ե-: ------------------------------ Մեր հյուրերը հաճելի մարդիկ են: 0
M-r---ur--y --c--li-ma-----yen M-- h------ h------ m----- y-- M-r h-u-e-y h-c-e-i m-r-i- y-n ------------------------------ Mer hyurery hacheli mardik yen
Наши гости су били културни људи. Մեր-հ---ր--ը բ--եհ-մ----ր-մ--դիկ -ն: Մ-- հ------- բ----------- մ----- ե-- Մ-ր հ-ո-ր-ր- բ-ր-հ-մ-ո-յ- մ-ր-ի- ե-: ------------------------------------ Մեր հյուրերը բարեհամբույր մարդիկ են: 0
M---h-u-e-- ----ha-buyr--ard---yen M-- h------ b---------- m----- y-- M-r h-u-e-y b-r-h-m-u-r m-r-i- y-n ---------------------------------- Mer hyurery barehambuyr mardik yen
Наши гости су били интересантни људи. Մե- հյուրե---հե---ր-իր-մա-դ-կ-ե-: Մ-- հ------- հ-------- մ----- ե-- Մ-ր հ-ո-ր-ր- հ-տ-ք-ք-ր մ-ր-ի- ե-: --------------------------------- Մեր հյուրերը հետաքրքիր մարդիկ են: 0
Mer hy-re-y h-tak-rk’ir ma---- yen M-- h------ h---------- m----- y-- M-r h-u-e-y h-t-k-r-’-r m-r-i- y-n ---------------------------------- Mer hyurery hetak’rk’ir mardik yen
Ја имам драгу децу. Ես-լ---եր-խ--եր------: Ե- լ-- ե------- ո----- Ե- լ-վ ե-ե-ա-ե- ո-ն-մ- ---------------------- Ես լավ երեխաներ ունեմ: 0
Ye- -av yerekh---r---em Y-- l-- y--------- u--- Y-s l-v y-r-k-a-e- u-e- ----------------------- Yes lav yerekhaner unem
Али комшије имају безобразну децу. Բա-ց----և-ն------նհ----ն- -ր----եր---նեն: Բ--- հ--------- ա-------- ե------- ո----- Բ-յ- հ-ր-ա-ն-ր- ա-հ-ա-ա-դ ե-ե-ա-ե- ո-ն-ն- ----------------------------------------- Բայց հարևանները անհնազանդ երեխաներ ունեն: 0
B---s’ ha---a-ne---anhna-an- ye-e-h-n-r unen B----- h---------- a-------- y--------- u--- B-y-s- h-r-v-n-e-y a-h-a-a-d y-r-k-a-e- u-e- -------------------------------------------- Bayts’ harevannery anhnazand yerekhaner unen
Јесу ли Ваша деца добра? Ձեր-երեխաներ- --զա-խ են: Ձ-- ե-------- խ----- ե-- Ձ-ր ե-ե-ա-ե-ը խ-զ-՞- ե-: ------------------------ Ձեր երեխաները խիզա՞խ են: 0
D--r-y-rekh---r- ----a՞-h---n D--- y---------- k------- y-- D-e- y-r-k-a-e-y k-i-a-k- y-n ----------------------------- Dzer yerekhanery khiza՞kh yen

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.