Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   hy Past tense of modal verbs 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [ութանասունութ]

88 [ut’anasunut’]

Past tense of modal verbs 2

[ants’yaly bayerov 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Ի--տ-ան-չ-- ու---մ-տ-----ի--ե---ա---: Ի- տ--- չ-- ո----- տ------ հ-- խ----- Ի- տ-ա- չ-ր ո-զ-ւ- տ-կ-ի-ի հ-տ խ-ղ-լ- ------------------------------------- Իմ տղան չէր ուզում տիկնիկի հետ խաղալ: 0
I---gh-n ch-e- ---m---k-i---het-kh-g--l I- t---- c---- u--- t------ h-- k------ I- t-h-n c-’-r u-u- t-k-i-i h-t k-a-h-l --------------------------------------- Im tghan ch’er uzum tikniki het khaghal
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Իմ-աղ-իկ- չէր-ուզո-- ֆո-տբո--խաղա-: Ի- ա----- չ-- ո----- ֆ------ խ----- Ի- ա-ջ-կ- չ-ր ո-զ-ւ- ֆ-ւ-բ-լ խ-ղ-լ- ----------------------------------- Իմ աղջիկը չէր ուզում ֆուտբոլ խաղալ: 0
I- -g-jik- c-’-- -zum-f-tbol-k--gh-l I- a------ c---- u--- f----- k------ I- a-h-i-y c-’-r u-u- f-t-o- k-a-h-l ------------------------------------ Im aghjiky ch’er uzum futbol khaghal
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Իմ -ինը-չ-ր -ւզ----իմ-հ-տ շ--մա--խ-ղա-: Ի- կ--- չ-- ո----- ի- հ-- շ----- խ----- Ի- կ-ն- չ-ր ո-զ-ւ- ի- հ-տ շ-խ-ա- խ-ղ-լ- --------------------------------------- Իմ կինը չէր ուզում իմ հետ շախմատ խաղալ: 0
Im-k-ny-ch--- u-u- im -----ha--m-- -h-g-al I- k--- c---- u--- i- h-- s------- k------ I- k-n- c-’-r u-u- i- h-t s-a-h-a- k-a-h-l ------------------------------------------ Im kiny ch’er uzum im het shakhmat khaghal
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Ի--ե--խան-----է-- ուզում-զ--սանքի -նա-: Ի- ե-------- չ--- ո----- զ------- գ---- Ի- ե-ե-ա-ե-ը չ-ի- ո-զ-ւ- զ-ո-ա-ք- գ-ա-: --------------------------------------- Իմ երեխաները չէին ուզում զբոսանքի գնալ: 0
I- y--ekh--e-y ch’ei--u-um-zbo--nk-i-gnal I- y---------- c----- u--- z-------- g--- I- y-r-k-a-e-y c-’-i- u-u- z-o-a-k-i g-a- ----------------------------------------- Im yerekhanery ch’ein uzum zbosank’i gnal
Они не хтедоше поспремити собу. Ն--նք----ն-ու-ո-- սե-յ-----ավաքել: Ն---- չ--- ո----- ս------ հ------- Ն-ա-ք չ-ի- ո-զ-ւ- ս-ն-ա-ը հ-վ-ք-լ- ---------------------------------- Նրանք չէին ուզում սենյակը հավաքել: 0
N----- -----n----m ---y--y ----k---l N----- c----- u--- s------ h-------- N-a-k- c-’-i- u-u- s-n-a-y h-v-k-y-l ------------------------------------ Nrank’ ch’ein uzum senyaky havak’yel
Они не хтедоше ићи у кревет. Նրան- չ-ին-ո-զո-- անկո--ն--նալ: Ն---- չ--- ո----- ա------ գ---- Ն-ա-ք չ-ի- ո-զ-ւ- ա-կ-ղ-ն գ-ա-: ------------------------------- Նրանք չէին ուզում անկողին գնալ: 0
N---k- ch---n -z---a---g--n --al N----- c----- u--- a------- g--- N-a-k- c-’-i- u-u- a-k-g-i- g-a- -------------------------------- Nrank’ ch’ein uzum ankoghin gnal
Он не смеде јести сладолед. Նր-- --- թ---լ--ր---մ--աղ-ա--- -ւ--լ: Ն--- չ-- թ----------- պ------- ո----- Ն-ա- չ-ր թ-ւ-լ-տ-վ-ւ- պ-ղ-ա-ա- ո-տ-լ- ------------------------------------- Նրան չէր թույլատրվում պաղպաղակ ուտել: 0
N--- ch’-r t’---at--u--p-gh-a-ha----el N--- c---- t---------- p--------- u--- N-a- c-’-r t-u-l-t-v-m p-g-p-g-a- u-e- -------------------------------------- Nran ch’er t’uylatrvum paghpaghak utel
Он не смеде јести чоколаду. Ն--ն---ր-----լ-տ--ու- -ոկ--ա---ւտ--: Ն--- չ-- թ----------- շ------ ո----- Ն-ա- չ-ր թ-ւ-լ-տ-վ-ւ- շ-կ-լ-դ ո-տ-լ- ------------------------------------ Նրան չէր թույլատրվում շոկոլադ ուտել: 0
N-a- -h’er --u-l-t-vum-sho--l---utel N--- c---- t---------- s------- u--- N-a- c-’-r t-u-l-t-v-m s-o-o-a- u-e- ------------------------------------ Nran ch’er t’uylatrvum shokolad utel
Он не смеде јести бомбоне. Ն-ա- --ր ---յ-----ո---կ------ու---: Ն--- չ-- թ----------- կ----- ո----- Ն-ա- չ-ր թ-ւ-լ-տ-վ-ւ- կ-ն-ե- ո-տ-լ- ----------------------------------- Նրան չէր թույլատրվում կոնֆետ ուտել: 0
N--- -h’e- t--ylat-v-m ---fet-utel N--- c---- t---------- k----- u--- N-a- c-’-r t-u-l-t-v-m k-n-e- u-e- ---------------------------------- Nran ch’er t’uylatrvum konfet utel
Ја смедох нешто зажелети. Ե- ----- էի ի-չ ո--բ-ն-ց----ն-լ: Ե- կ---- է- ի-- ո- բ-- ց-------- Ե- կ-ր-ղ է- ի-չ ո- բ-ն ց-ն-ա-ա-: -------------------------------- Ես կարող էի ինչ որ բան ցանկանալ: 0
Ye- k---gh--i-in--’ -o- -a- ts-a-kan-l Y-- k----- e- i---- v-- b-- t--------- Y-s k-r-g- e- i-c-’ v-r b-n t-’-n-a-a- -------------------------------------- Yes karogh ei inch’ vor ban ts’ankanal
Ја смедох купити себи хаљину. Ես----ող-----նչ-որ զ-եստ գ---: Ե- կ---- է- ի-- ո- զ---- գ---- Ե- կ-ր-ղ է- ի-չ ո- զ-ե-տ գ-ե-: ------------------------------ Ես կարող էի ինչ որ զգեստ գնել: 0
Yes karogh e- i-c-’ v-r-z-es- g--l Y-- k----- e- i---- v-- z---- g--- Y-s k-r-g- e- i-c-’ v-r z-e-t g-e- ---------------------------------- Yes karogh ei inch’ vor zgest gnel
Ја смедох узети себи једну пралину. Ին- --ւ-լ է- տրվ-- շո-ոլ-դ-վ---նել: Ի-- թ---- է- տ---- շ------ վ------- Ի-ձ թ-ւ-լ է- տ-վ-լ շ-կ-լ-դ վ-ր-ն-լ- ----------------------------------- Ինձ թույլ էր տրվել շոկոլադ վերցնել: 0
I-dz -’-yl -r-trvel sho----- v-r-s--el I--- t---- e- t---- s------- v-------- I-d- t-u-l e- t-v-l s-o-o-a- v-r-s-n-l -------------------------------------- Indz t’uyl er trvel shokolad verts’nel
Смеде ли ти пушити у авиону? Թո--լատր-ո--- էր -ն--ա-ի-ու- ծխ--: Թ------------ է- ի---------- ծ---- Թ-ւ-լ-տ-վ-ւ-մ է- ի-ք-ա-ի-ո-մ ծ-ե-: ---------------------------------- Թույլատրվու՞մ էր ինքնաթիռում ծխել: 0
T’uyla--v-՞m e---nk--a-’-r-u- ts--el T----------- e- i------------ t----- T-u-l-t-v-՞- e- i-k-n-t-i-r-m t-k-e- ------------------------------------ T’uylatrvu՞m er ink’nat’irrum tskhel
Смеде ли ти пити пиво у болници? Թո-----ր-ո-՞մ-է---ի--նդ-նոցո-մ-----: Թ------------ է- հ------------ խ---- Թ-ւ-լ-տ-վ-ւ-մ է- հ-վ-ն-ա-ո-ո-մ խ-ե-: ------------------------------------ Թույլատրվու՞մ էր հիվանդանոցում խմել: 0
T’u-l--r-u-m ----iv--dan------ k---l T----------- e- h------------- k---- T-u-l-t-v-՞- e- h-v-n-a-o-s-u- k-m-l ------------------------------------ T’uylatrvu՞m er hivandanots’um khmel
Смеде ли ти повести пса у хотел? Թ---լ-----ւ՞---ր-շ----հյո-րան-- --նե-: Թ------------ է- շ--- հ-------- տ----- Թ-ւ-լ-տ-վ-ւ-մ է- շ-ն- հ-ո-ր-ն-ց տ-ն-լ- -------------------------------------- Թույլատրվու՞մ էր շանը հյուրանոց տանել: 0
T---l-tr-----e- shan- ---ra--t-’ ---el T----------- e- s---- h--------- t---- T-u-l-t-v-՞- e- s-a-y h-u-a-o-s- t-n-l -------------------------------------- T’uylatrvu՞m er shany hyuranots’ tanel
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Ա-ձ-կու--ն-րի---ր--աներ-- կ-րելի էր -րկա- -ր--ւմ -նա-: Ա------------- ե--------- կ----- է- ե---- դ----- մ---- Ա-ձ-կ-ւ-դ-ե-ի- ե-ե-ա-ե-ի- կ-ր-լ- է- ե-կ-ր դ-ս-ւ- մ-ա-: ------------------------------------------------------ Արձակուրդներին երեխաներին կարելի էր երկար դրսում մնալ: 0
A-d--kur-n-ri- y--e-h-n-rin-k-re-- e--yerk-r-dr-um----l A------------- y----------- k----- e- y----- d---- m--- A-d-a-u-d-e-i- y-r-k-a-e-i- k-r-l- e- y-r-a- d-s-m m-a- ------------------------------------------------------- Ardzakurdnerin yerekhanerin kareli er yerkar drsum mnal
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Ն-ա-- կարե----ր--ր--ր բ-կո-- խ-ղ--: Ն---- կ----- է- ե---- բ----- խ----- Ն-ա-ց կ-ր-լ- է- ե-կ-ր բ-կ-ւ- խ-ղ-լ- ----------------------------------- Նրանց կարելի էր երկար բակում խաղալ: 0
Nrant-’-k-r-----r yer-a- bak-m -ha--al N------ k----- e- y----- b---- k------ N-a-t-’ k-r-l- e- y-r-a- b-k-m k-a-h-l -------------------------------------- Nrants’ kareli er yerkar bakum khaghal
Они смедоше дуго остати будни. Ն-ա-ց-կա-ել- է--ե-կա---րթուն ---լ: Ն---- կ----- է- ե---- ա----- մ---- Ն-ա-ց կ-ր-լ- է- ե-կ-ր ա-թ-ւ- մ-ա-: ---------------------------------- Նրանց կարելի էր երկար արթուն մնալ: 0
N--n--’ --re-i-e- ye---r---t’-n m--l N------ k----- e- y----- a----- m--- N-a-t-’ k-r-l- e- y-r-a- a-t-u- m-a- ------------------------------------ Nrants’ kareli er yerkar art’un mnal

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...