Рјечник

sr Питати за пут   »   hy Ճանապարհ հարցնել

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [քառասուն]

40 [k’arrasun]

Ճանապարհ հարցնել

Chanaparh harts’nel

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Извините! Նե---եք! Ն_______ Ն-ր-ց-ք- -------- Ներեցեք! 0
Ne----’ye-’! N___________ N-r-t-’-e-’- ------------ Nerets’yek’!
Можете ли ми помоћи? Կա--՞ղ -ք-ինձ-----լ: Կ_____ ե_ ի__ օ_____ Կ-ր-՞- ե- ի-ձ օ-ն-լ- -------------------- Կարո՞ղ եք ինձ օգնել: 0
K--o՞-h----- i----o-n-l K______ y___ i___ o____ K-r-՞-h y-k- i-d- o-n-l ----------------------- Karo՞gh yek’ indz ognel
Где овде има добар ресторан? Այ--եղ որ--՞ղ կ- լ-վ ռ-ստորա-: Ա_____ ո_____ կ_ լ__ ռ________ Ա-ս-ե- ո-տ-՞- կ- լ-վ ռ-ս-ո-ա-: ------------------------------ Այստեղ որտե՞ղ կա լավ ռեստորան: 0
Ayste---v-r-e-g- ka-la--r------an A______ v_______ k_ l__ r________ A-s-e-h v-r-e-g- k- l-v r-e-t-r-n --------------------------------- Aystegh vorte՞gh ka lav rrestoran
Идите лево иза угла. Գ-աց---ձախ--նկ--ւն--: Գ_____ ձ__ ա_________ Գ-ա-ե- ձ-խ ա-կ-ո-ն-վ- --------------------- Գնացեք ձախ անկյունով: 0
Gn--s--e-----a-h -nk-u-ov G_________ d____ a_______ G-a-s-y-k- d-a-h a-k-u-o- ------------------------- Gnats’yek’ dzakh ankyunov
Затим идите право један део пута. Գն-ցեք մի -րոշ -աման-կ --ղի-: Գ_____ մ_ ո___ ժ______ ո_____ Գ-ա-ե- մ- ո-ո- ժ-մ-ն-կ ո-ղ-ղ- ----------------------------- Գնացեք մի որոշ ժամանակ ուղիղ: 0
Gnat--yek’ -i -oro-- -h-ma-ak-ug---h G_________ m_ v_____ z_______ u_____ G-a-s-y-k- m- v-r-s- z-a-a-a- u-h-g- ------------------------------------ Gnats’yek’ mi vorosh zhamanak ughigh
Затим идите стотину метара удесно. Ա-ա--նա--- հարյ--ր մ-տ- -ե-ի-ա-: Ա__ գ_____ հ______ մ___ դ___ ա__ Ա-ա գ-ա-ե- հ-ր-ո-ր մ-տ- դ-պ- ա-: -------------------------------- Ապա գնացեք հարյուր մետր դեպի աջ: 0
A-- g---s’-e-----ry-r --t----pi aj A__ g_________ h_____ m___ d___ a_ A-a g-a-s-y-k- h-r-u- m-t- d-p- a- ---------------------------------- Apa gnats’yek’ haryur metr depi aj
Можете такође узети аутобус. Դուք-կա-ո--ե- նա- --տ----ս---գն-լ: Դ___ կ____ ե_ ն__ ա_________ գ____ Դ-ւ- կ-ր-ղ ե- ն-և ա-տ-բ-ւ-ո- գ-ա-: ---------------------------------- Դուք կարող եք նաև ավտոբուսով գնալ: 0
D-k’--arog------ --e--a----u-ov--nal D___ k_____ y___ n___ a________ g___ D-k- k-r-g- y-k- n-e- a-t-b-s-v g-a- ------------------------------------ Duk’ karogh yek’ naev avtobusov gnal
Можете такође узети трамвај. Դ-ւք ----ղ եք --- տր-մվա-ով--ն--: Դ___ կ____ ե_ ն__ տ________ գ____ Դ-ւ- կ-ր-ղ ե- ն-և տ-ա-վ-յ-վ գ-ա-: --------------------------------- Դուք կարող եք նաև տրամվայով գնալ: 0
Duk’--ar--- ye-’-naev-t-a---yo- g--l D___ k_____ y___ n___ t________ g___ D-k- k-r-g- y-k- n-e- t-a-v-y-v g-a- ------------------------------------ Duk’ karogh yek’ naev tramvayov gnal
Можете такође једноставно возити за мном. Դ-ւ- ---ող ե--պա-զապես իմ-հ--ևից--ա-ե-: Դ___ կ____ ե_ պ_______ ի_ հ_____ վ_____ Դ-ւ- կ-ր-ղ ե- պ-ր-ա-ե- ի- հ-տ-ի- վ-ր-լ- --------------------------------------- Դուք կարող եք պարզապես իմ հետևից վարել: 0
D-k’ kar--h-ye-- p---apes i- --t-vi-s’ ---el D___ k_____ y___ p_______ i_ h________ v____ D-k- k-r-g- y-k- p-r-a-e- i- h-t-v-t-’ v-r-l -------------------------------------------- Duk’ karogh yek’ parzapes im hetevits’ varel
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ինչ-ե-- -նամ ֆ--տբոլ- ս----ո-: Ի______ գ___ ֆ_______ ս_______ Ի-չ-ե-ս գ-ա- ֆ-ւ-բ-լ- ս-ա-ի-ն- ------------------------------ Ինչպե՞ս գնամ ֆուտբոլի ստադիոն: 0
In-h’pe-s g-a- f---ol--sta--on I________ g___ f______ s______ I-c-’-e-s g-a- f-t-o-i s-a-i-n ------------------------------ Inch’pe՞s gnam futboli stadion
Пређите мост! Անցե- կ-մո-ր--! Ա____ կ________ Ա-ց-ք կ-մ-ւ-ջ-! --------------- Անցեք կամուրջը! 0
A--s-yek---am--jy! A________ k_______ A-t-’-e-’ k-m-r-y- ------------------ Ants’yek’ kamurjy!
Возите кроз тунел! Վա--- թ-ւ-ե-ի-մ--ով: Վ____ թ______ մ_____ Վ-ր-ք թ-ւ-ե-ի մ-ջ-վ- -------------------- Վարեք թունելի միջով: 0
Varek’-t--n--- --j-v V_____ t______ m____ V-r-k- t-u-e-i m-j-v -------------------- Varek’ t’uneli mijov
Возите до трећег семафора. Վա------նչ- ե-րո---լ-ւ-ա-իրը: Վ____ մ____ ե_____ լ_________ Վ-ր-ք մ-ն-և ե-ր-ր- լ-ւ-ա-ի-ը- ----------------------------- Վարեք մինչև երրորդ լուսակիրը: 0
Va--k--minch---- yer-o----u--k-ry V_____ m________ y______ l_______ V-r-k- m-n-h-y-v y-r-o-d l-s-k-r- --------------------------------- Varek’ minch’yev yerrord lusakiry
Скрените затим у прву улицу десно. Ա---թ-ք-ե--առ-ջի--փ-ղո-ից-դ-պ- աջ: Ա__ թ_____ ա_____ փ______ դ___ ա__ Ա-ա թ-ք-ե- ա-ա-ի- փ-ղ-ց-ց դ-պ- ա-: ---------------------------------- Ապա թեքվեք առաջին փողոցից դեպի աջ: 0
Apa-t--ek-vek-----a--n-p’---------t---d-pi--j A__ t_________ a______ p_____________ d___ a_ A-a t-y-k-v-k- a-r-j-n p-v-g-o-s-i-s- d-p- a- --------------------------------------------- Apa t’yek’vek’ arrajin p’voghots’its’ depi aj
Затим возите право преко следеће раскрснице. Շար---ա-------ան-եք հաջ--դ -աչմեր-ւ-ի միջով: Շ_________ ո_ ա____ հ_____ խ_________ մ_____ Շ-ր-ւ-ա-ե- ո- ա-ց-ք հ-ջ-ր- խ-չ-ե-ո-կ- մ-ջ-վ- -------------------------------------------- Շարունակեք ու անցեք հաջորդ խաչմերուկի միջով: 0
S--run-k-k--- -nt--y----ha-or--k--c--mer--i m--ov S__________ u a________ h_____ k___________ m____ S-a-u-a-e-’ u a-t-’-e-’ h-j-r- k-a-h-m-r-k- m-j-v ------------------------------------------------- Sharunakek’ u ants’yek’ hajord khach’meruki mijov
Извините, како да доћем до аеродрома? Ն---ցեք--ին-պե՞----ր-ղ--- գն-- օ--նավ-կա---: Ն_______ ի______ կ____ ե_ գ___ օ____________ Ն-ր-ց-ք- ի-չ-ե-ս կ-ր-ղ ե- գ-ա- օ-ա-ա-ա-ա-ա-: -------------------------------------------- Ներեցեք, ինչպե՞ս կարող եմ գնալ օդանավակայան: 0
N-r-ts’y-k-,----h--e՞-----o-h y-m-gn-l -da-a-a-a-an N___________ i________ k_____ y__ g___ o___________ N-r-t-’-e-’- i-c-’-e-s k-r-g- y-m g-a- o-a-a-a-a-a- --------------------------------------------------- Nerets’yek’, inch’pe՞s karogh yem gnal odanavakayan
Најбоље је да узмете метро. Ավելի --վ----որ Դ--ք ----ո-ո--գ-աք: Ա____ լ__ է_ ո_ Դ___ մ_______ գ____ Ա-ե-ի լ-վ է- ո- Դ-ւ- մ-տ-ո-ո- գ-ա-: ----------------------------------- Ավելի լավ է, որ Դուք մետրոյով գնաք: 0
A--l- ----e, --r -uk’---tro--v gnak’ A____ l__ e_ v__ D___ m_______ g____ A-e-i l-v e- v-r D-k- m-t-o-o- g-a-’ ------------------------------------ Aveli lav e, vor Duk’ metroyov gnak’
Возите се једноставно до задње станице. Գնացե- -ի--և -ե--ին -ա---ռ: Գ_____ մ____ վ_____ կ______ Գ-ա-ե- մ-ն-և վ-ր-ի- կ-ն-ա-: --------------------------- Գնացեք մինչև վերջին կանգառ: 0
G-ats-y-k--m-n-h-ye-------- kanga-r G_________ m________ v_____ k______ G-a-s-y-k- m-n-h-y-v v-r-i- k-n-a-r ----------------------------------- Gnats’yek’ minch’yev verjin kangarr

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!