Рјечник

sr Постављати питања 1   »   hy Asking questions 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [Վաթսուն]

62 [Vat’sun]

Asking questions 1

[harts’yer tal 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
учити սո----լ ս------ ս-վ-ր-լ ------- սովորել 0
sovorel s------ s-v-r-l ------- sovorel
Уче ли ученици много? Ա--կ-----րը շատ ե- ս-վ--ում: Ա---------- շ-- ե- ս-------- Ա-ա-ե-տ-ե-ը շ-տ ե- ս-վ-ր-ւ-: ---------------------------- Աշակերտները շատ են սովորում: 0
A----ertn-r--shat-yen-sov--um A----------- s--- y-- s------ A-h-k-r-n-r- s-a- y-n s-v-r-m ----------------------------- Ashakertnery shat yen sovorum
Не, они уче мало. Ոչ---քիչ -ն----ո----: Ո- , ք-- ե- ս-------- Ո- , ք-չ ե- ս-վ-ր-ւ-: --------------------- Ոչ , քիչ են սովորում: 0
Voc-’----’i--- yen-so----m V---- , k----- y-- s------ V-c-’ , k-i-h- y-n s-v-r-m -------------------------- Voch’ , k’ich’ yen sovorum
питати հա--նել հ------ հ-ր-ն-լ ------- հարցնել 0
ha---’n-l h-------- h-r-s-n-l --------- harts’nel
Питате ли често учитеља? ՈՒ-ո-ցչ-- հա-ա՞- ե- -ար---ւ-: Ո-------- հ----- ե- հ-------- Ո-ս-ւ-չ-ն հ-ճ-՞- ե- հ-ր-ն-ւ-: ----------------------------- ՈՒսուցչին հաճա՞խ ես հարցնում: 0
Usu--’---i- -----՞k- ye--h-r-s’--m U---------- h------- y-- h-------- U-u-s-c-’-n h-c-a-k- y-s h-r-s-n-m ---------------------------------- Usuts’ch’in hacha՞kh yes harts’num
Не, не питам га често. Ոչ---ս---ա- --ճա- չ-մ --րց--ւ-: Ո-- ե- ն--- հ---- չ-- հ-------- Ո-, ե- ն-ա- հ-ճ-խ չ-մ հ-ր-ն-ւ-: ------------------------------- Ոչ, ես նրան հաճախ չեմ հարցնում: 0
Vo-h-----s --a- h-----h c--y-----r--’n-m V----- y-- n--- h------ c----- h-------- V-c-’- y-s n-a- h-c-a-h c-’-e- h-r-s-n-m ---------------------------------------- Voch’, yes nran hachakh ch’yem harts’num
одговорити պ-տաս---ել պ--------- պ-տ-ս-ա-ե- ---------- պատասխանել 0
p----k-anel p---------- p-t-s-h-n-l ----------- pataskhanel
Одговорите, молим Вас. Պ-տ--խ-ն--- խ-դրո---ե-: Պ---------- խ------ ե-- Պ-տ-ս-ա-ե-, խ-դ-ո-մ ե-: ----------------------- Պատասխանեք, խնդրում եմ: 0
Pat-s----e--,-k----um-yem P------------ k------ y-- P-t-s-h-n-k-, k-n-r-m y-m ------------------------- Pataskhanek’, khndrum yem
Ја одговарам. Ե- -ա-աս--նո----մ: Ե- պ---------- ե-- Ե- պ-տ-ս-ա-ո-մ ե-: ------------------ Ես պատասխանում եմ: 0
Y-s --t--kha--m --m Y-- p---------- y-- Y-s p-t-s-h-n-m y-m ------------------- Yes pataskhanum yem
радити ա---տ-լ ա------ ա-խ-տ-լ ------- աշխատել 0
a------el a-------- a-h-h-t-l --------- ashkhatel
Ради ли он управо? Ա-ս-պա-ի--ն- աշ-----մ-է: Ա-- պ---- ն- ա------- է- Ա-ս պ-հ-ն ն- ա-խ-տ-ւ- է- ------------------------ Այս պահին նա աշխատում է: 0
Ays pa--- na----kha--- e A-- p---- n- a-------- e A-s p-h-n n- a-h-h-t-m e ------------------------ Ays pahin na ashkhatum e
Да, управо ради. Ա-ո--նա---- ----ն աշխատ--- է: Ա--- ն- ա-- պ---- ա------- է- Ա-ո- ն- ա-ս պ-հ-ն ա-խ-տ-ւ- է- ----------------------------- Այո, նա այս պահին աշխատում է: 0
A--- n- -y- --hi--a-h--at---e A--- n- a-- p---- a-------- e A-o- n- a-s p-h-n a-h-h-t-m e ----------------------------- Ayo, na ays pahin ashkhatum e
долазити գ-լ գ-- գ-լ --- գալ 0
gal g-- g-l --- gal
Долазите ли Ви? Գ---՞- --: Գ----- ե-- Գ-լ-՞- ե-: ---------- Գալի՞ս եք: 0
Gal-----e-’ G----- y--- G-l-՞- y-k- ----------- Gali՞s yek’
Да, долазимо одмах. Այ-, մեն--գ---ս ենք շ-ւտով: Ա--- մ--- գ---- ե-- շ------ Ա-ո- մ-ն- գ-լ-ս ե-ք շ-ւ-ո-: --------------------------- Այո, մենք գալիս ենք շուտով: 0
Ay----e--- -al-- ---k’ shu--v A--- m---- g---- y---- s----- A-o- m-n-’ g-l-s y-n-’ s-u-o- ----------------------------- Ayo, menk’ galis yenk’ shutov
становати ա-րել ա---- ա-ր-լ ----- ապրել 0
a-rel a---- a-r-l ----- aprel
Станујете ли у Берлину? Բեռլ--ու՞---ք--պ--ւ-: Բ--------- ե- ա------ Բ-ռ-ի-ո-՞- ե- ա-ր-ւ-: --------------------- Բեռլինու՞մ եք ապրում: 0
B-r-l--u՞m ye-’ ap-um B--------- y--- a---- B-r-l-n-՞- y-k- a-r-m --------------------- Berrlinu՞m yek’ aprum
Да, ја станујем у Берлину. Այո, -- ---ում-ե---ե-լ--ո-մ: Ա--- ե- ա----- ե- Բ--------- Ա-ո- ե- ա-ր-ւ- ե- Բ-ռ-ի-ո-մ- ---------------------------- Այո, ես ապրում եմ Բեռլինում: 0
A--, ye-----um ----B--rli-um A--- y-- a---- y-- B-------- A-o- y-s a-r-m y-m B-r-l-n-m ---------------------------- Ayo, yes aprum yem Berrlinum

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!