Рјечник

sr Припреме за пут   »   hy Preparing a trip

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [քառասունյոթ]

47 [k’arrasunyot’]

Preparing a trip

[patrastvel ughevorut’yany]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Դ-ւ-պետ--է մ-ր ---պրո--ը փ--ես: Դ-- պ--- է մ-- ճ-------- փ----- Դ-ւ պ-տ- է մ-ր ճ-մ-ր-ւ-ը փ-կ-ս- ------------------------------- Դու պետք է մեր ճամպրուկը փակես: 0
D- -e--- ---e- c-amp---y-p--kes D- p---- e m-- c-------- p----- D- p-t-’ e m-r c-a-p-u-y p-a-e- ------------------------------- Du petk’ e mer champruky p’akes
Не смеш ништа заборавити! Դո- -պետ- է --ինչ-մ-ռան--: Դ-- չ---- է ո---- մ------- Դ-ւ չ-ե-ք է ո-ի-չ մ-ռ-ն-ս- -------------------------- Դու չպետք է ոչինչ մոռանաս: 0
Du ---p-tk-----o--’-nc-- m--r---s D- c------- e v--------- m------- D- c-’-e-k- e v-c-’-n-h- m-r-a-a- --------------------------------- Du ch’petk’ e voch’inch’ morranas
Треба ти велики кофер! Ք-- -եծ-ճամպրո-կ---հա---վ-ր: Ք-- մ-- ճ------- է հ-------- Ք-զ մ-ծ ճ-մ-ր-ւ- է հ-ր-ա-ո-: ---------------------------- Քեզ մեծ ճամպրուկ է հարկավոր: 0
K--ez-m-ts c----r-k e ha----or K---- m--- c------- e h------- K-y-z m-t- c-a-p-u- e h-r-a-o- ------------------------------ K’yez mets champruk e harkavor
Не заборави пасош! Չ-----աս անձ-ագի--! Չ------- ա--------- Չ-ո-ա-ա- ա-ձ-ա-ի-դ- ------------------- Չմոռանաս անձնագիրդ! 0
Ch’m--ran-s --d-n--i--! C---------- a---------- C-’-o-r-n-s a-d-n-g-r-! ----------------------- Ch’morranas andznagird!
Не заборави авионску карту! Չմոռա-աս-ինքնաթ-ռ- տ-մսդ! Չ------- ի-------- տ----- Չ-ո-ա-ա- ի-ք-ա-ի-ի տ-մ-դ- ------------------------- Չմոռանաս ինքնաթիռի տոմսդ! 0
Ch---r-a------k-n--’i-ri --ms-! C---------- i----------- t----- C-’-o-r-n-s i-k-n-t-i-r- t-m-d- ------------------------------- Ch’morranas ink’nat’irri tomsd!
Не заборави путне чекове! Չմ-ռ-ն-- -ա---ր-ա-----ոմ----! Չ------- ճ---------- տ------- Չ-ո-ա-ա- ճ-մ-ո-դ-կ-ն տ-մ-ե-ը- ----------------------------- Չմոռանաս ճամփորդական տոմսերը! 0
Ch---rra-as ch-m-’vo-da-an--oms--y! C---------- c------------- t------- C-’-o-r-n-s c-a-p-v-r-a-a- t-m-e-y- ----------------------------------- Ch’morranas champ’vordakan tomsery!
Понеси крему за сунчање. Ար--յ-ո-ք--քս-ւք -եր-ր-----տդ: Ա--------- ք---- վ------ հ---- Ա-և-յ-ո-ք- ք-ո-ք վ-ր-ր-ւ հ-տ-: ------------------------------ Արևայրուքի քսուք վերցրու հետդ: 0
Ar-v-yruk’i ----k--v--t---- --td A---------- k----- v------- h--- A-e-a-r-k-i k-s-k- v-r-s-r- h-t- -------------------------------- Arevayruk’i k’suk’ verts’ru hetd
Понеси наочаре за сунце. Արևի --ն-ց-եր -ե-ցր-- հե-դ: Ա--- ա------- վ------ հ---- Ա-և- ա-ն-ց-ե- վ-ր-ր-ւ հ-տ-: --------------------------- Արևի ակնոցներ վերցրու հետդ: 0
A--vi-a---t-’-e- ---ts’-u---td A---- a--------- v------- h--- A-e-i a-n-t-’-e- v-r-s-r- h-t- ------------------------------ Arevi aknots’ner verts’ru hetd
Понеси шешир за сунце. Գլխ-րկ-վեր-ր-ւ --տդ: Գ----- վ------ հ---- Գ-խ-ր- վ-ր-ր-ւ հ-տ-: -------------------- Գլխարկ վերցրու հետդ: 0
Glkh-r--ve-ts’-u h--d G------ v------- h--- G-k-a-k v-r-s-r- h-t- --------------------- Glkhark verts’ru hetd
Хоћеш ли понети аутокарту? Քա-տ-- --զու՞--ե--վերց-ե- --զ --տ: Ք----- ո------ ե- վ------ ք-- հ--- Ք-ր-ե- ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ---------------------------------- Քարտեզ ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
K’ar-e- u---m --s--e---’ne- -’y-z-h-t K------ u---- y-- v-------- k---- h-- K-a-t-z u-u-m y-s v-r-s-n-l k-y-z h-t ------------------------------------- K’artez uzu՞m yes verts’nel k’yez het
Хоћеш ли понети водич за путовања? ՈՒղ-----ց --զ-ւ-- ե- ---ց--- --- -ետ: Ո-------- ո------ ե- վ------ ք-- հ--- Ո-ղ-ց-ւ-ց ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ------------------------------------- ՈՒղեցույց ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
U-h-t--uyt-’-uzu-m -e- ve-ts-n---k-yez-het U----------- u---- y-- v-------- k---- h-- U-h-t-’-y-s- u-u-m y-s v-r-s-n-l k-y-z h-t ------------------------------------------ Ughets’uyts’ uzu՞m yes verts’nel k’yez het
Хоћеш ли понети кишобран? Ան-----ո- ուզո-՞մ -ս -եր---- --զ -ետ: Ա-------- ո------ ե- վ------ ք-- հ--- Ա-ձ-և-ն-ց ո-զ-ւ-մ ե- վ-ր-ն-լ ք-զ հ-տ- ------------------------------------- Անձրևանոց ուզու՞մ ես վերցնել քեզ հետ: 0
And-rev-no-s’-u---m --s---rt-’n----’y-z h-t A------------ u---- y-- v-------- k---- h-- A-d-r-v-n-t-’ u-u-m y-s v-r-s-n-l k-y-z h-t ------------------------------------------- Andzrevanots’ uzu՞m yes verts’nel k’yez het
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Հ--իր-տ-բ---- -ե--ա---ի-ներ- ---ու-պան-ր- մա---: Հ---- տ------ վ------------- և գ--------- մ----- Հ-շ-ր տ-բ-տ-, վ-ր-ա-ա-ի-ն-ր- և գ-ւ-պ-ն-ր- մ-ս-ն- ------------------------------------------------ Հիշիր տաբատի, վերնաշապիկների և գուլպաների մասին: 0
Hish-----b-t---v--na-ha-ik-e-i --v-gulp-n-ri-m-s-n H----- t------ v-------------- y-- g-------- m---- H-s-i- t-b-t-, v-r-a-h-p-k-e-i y-v g-l-a-e-i m-s-n -------------------------------------------------- Hishir tabati, vernashapikneri yev gulpaneri masin
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Հի--ր -ող---ի- գո-ո- և-բա--ո----ասի-: Հ---- փ------- գ---- և բ------ մ----- Հ-շ-ր փ-ղ-ա-ի- գ-տ-ւ և բ-ճ-ո-ի մ-ս-ն- ------------------------------------- Հիշիր փողկապի, գոտու և բաճկոնի մասին: 0
H-s-ir p’vog-ka-i---ot- y-v -a-h-oni---s-n H----- p---------- g--- y-- b------- m---- H-s-i- p-v-g-k-p-, g-t- y-v b-c-k-n- m-s-n ------------------------------------------ Hishir p’voghkapi, gotu yev bachkoni masin
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Հի-ի- շա---ի-և-գ-շերաշա-իկ- -աս--: Հ---- շ----- և գ----------- մ----- Հ-շ-ր շ-պ-կ- և գ-շ-ր-շ-պ-կ- մ-ս-ն- ---------------------------------- Հիշիր շապիկի և գիշերաշապիկի մասին: 0
His-i- -h-p--i ye--gis-e-a--api-------n H----- s------ y-- g------------- m---- H-s-i- s-a-i-i y-v g-s-e-a-h-p-k- m-s-n --------------------------------------- Hishir shapiki yev gisherashapiki masin
Требаш ципеле, сандале и чизме. Քեզ -ար----ր--- -ո---ներ----ն-------և ե-կ--ա--- կ--իկ---: Ք-- հ------- ե- կ-------- ս-------- և ե-------- կ-------- Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- կ-շ-կ-ե-, ս-ն-ա-ն-ր և ե-կ-ր-ճ-տ կ-շ-կ-ե-: --------------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են կոշիկներ, սանդալներ և երկարաճիտ կոշիկներ: 0
K-yez h---a--- yen--o--ik-----sandal--r yev----k-ra-------s---n-r K---- h------- y-- k--------- s-------- y-- y---------- k-------- K-y-z h-r-a-o- y-n k-s-i-n-r- s-n-a-n-r y-v y-r-a-a-h-t k-s-i-n-r ----------------------------------------------------------------- K’yez harkavor yen koshikner, sandalner yev yerkarachit koshikner
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Քե--հարկավ-- ---թաշկ-նակ--ր, ---ռ---եղ-ւնգն--ի --րա-: Ք-- հ------- ե- թ----------- օ--- և ե--------- մ----- Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- թ-շ-ի-ա-ն-ր- օ-ա- և ե-ո-ն-ն-ր- մ-ր-տ- ----------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են թաշկինակներ, օճառ և եղունգների մկրատ: 0
K--e--------or---- t--s--in----r, ---a---y-- yeg--n---r- -k--t K---- h------- y-- t------------- o----- y-- y---------- m---- K-y-z h-r-a-o- y-n t-a-h-i-a-n-r- o-h-r- y-v y-g-u-g-e-i m-r-t -------------------------------------------------------------- K’yez harkavor yen t’ashkinakner, ocharr yev yeghungneri mkrat
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Ք-զ հա-կ-վո- են--ա--,-ատ-------ա--կ - ---մ--------: Ք-- հ------- ե- ս---- ա---- խ------ և ա---- մ------ Ք-զ հ-ր-ա-ո- ե- ս-ն-, ա-ա-ի խ-զ-ն-կ և ա-ա-ի մ-ծ-ւ-: --------------------------------------------------- Քեզ հարկավոր են սանր, ատամի խոզանակ և ատամի մածուկ: 0
K’ye---a-k------en--anr--a---- kho-an-----v-atam------uk K---- h------- y-- s---- a---- k------- y-- a---- m----- K-y-z h-r-a-o- y-n s-n-, a-a-i k-o-a-a- y-v a-a-i m-t-u- -------------------------------------------------------- K’yez harkavor yen sanr, atami khozanak yev atami matsuk

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.