Ե՞-բ----ե-նո-----ջո-դ-գ---ք- -եպ---ո-դ-ն:
Ե___ է մ______ հ_____ գ_____ դ___ Լ______
Ե-ր- է մ-կ-ո-մ հ-ջ-ր- գ-ա-ք- դ-պ- Լ-ն-ո-:
-----------------------------------------
Ե՞րբ է մեկնում հաջորդ գնացքը դեպի Լոնդոն: 0 Y--r- - me---- ha---d-g-a-s-k’--d--i L----nY____ e m_____ h_____ g________ d___ L_____Y-՞-b e m-k-u- h-j-r- g-a-s-k-y d-p- L-n-o--------------------------------------------Ye՞rb e meknum hajord gnats’k’y depi London
Ե-ր--է---կ-ո-մ-հաջ--- -ն-ցք--դ-պ--Վ-րշա-ա:
Ե___ է մ______ հ_____ գ_____ դ___ Վ_______
Ե-ր- է մ-կ-ո-մ հ-ջ-ր- գ-ա-ք- դ-պ- Վ-ր-ա-ա-
------------------------------------------
Ե՞րբ է մեկնում հաջորդ գնացքը դեպի Վարշավա: 0 Ye-r--e-m--num--a--r--------k’y---p----rsha-aY____ e m_____ h_____ g________ d___ V_______Y-՞-b e m-k-u- h-j-r- g-a-s-k-y d-p- V-r-h-v----------------------------------------------Ye՞rb e meknum hajord gnats’k’y depi Varshava
Ե-րբ --մ---ում-հ-ջ--- -ն--ք- -եպի ----ի-:
Ե___ է մ______ հ_____ գ_____ դ___ Մ______
Ե-ր- է մ-կ-ո-մ հ-ջ-ր- գ-ա-ք- դ-պ- Մ-դ-ի-:
-----------------------------------------
Ե՞րբ է մեկնում հաջորդ գնացքը դեպի Մադրիդ: 0 Y---b-e m-knu- --j-r- --ats-k’y-d-pi-Ma--idY____ e m_____ h_____ g________ d___ M_____Y-՞-b e m-k-u- h-j-r- g-a-s-k-y d-p- M-d-i--------------------------------------------Ye՞rb e meknum hajord gnats’k’y depi Madrid
Ե՞---է -----ո----ն-ց-ը--ոսկվա:
Ե___ է ժ_______ գ_____ Մ______
Ե-ր- է ժ-մ-ն-ւ- գ-ա-ք- Մ-ս-վ-:
------------------------------
Ե՞րբ է ժամանում գնացքը Մոսկվա: 0 Y---b-- zha---u---na--’-’y----k-aY____ e z_______ g________ M_____Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y M-s-v----------------------------------Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Moskva
Պետք-- --խե՞------քը:
Պ___ է փ_____ գ______
Պ-տ- է փ-խ-՞- գ-ա-ք-:
---------------------
Պետք է փոխե՞մ գնացքը: 0 P-t-’-e p--ok---- gna-s’--yP____ e p________ g________P-t-’ e p-v-k-e-m g-a-s-k-y---------------------------Petk’ e p’vokhe՞m gnats’k’y
Ո՞ր---վ--ի--է-մե-նո-- -նա-ք-:
Ո__ շ______ է մ______ գ______
Ո-ր շ-վ-ղ-ց է մ-կ-ո-մ գ-ա-ք-:
-----------------------------
Ո՞ր շավիղից է մեկնում գնացքը: 0 VO՞r s-----hi-s--- ----u--gnats---yV___ s__________ e m_____ g________V-՞- s-a-i-h-t-’ e m-k-u- g-a-s-k-y-----------------------------------VO՞r shavighits’ e meknum gnats’k’y
Свет у којем живимо мења се из дана у дан.
Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти.
Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику.
Овакве промене утичу на све области језика.
До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика.
Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика.
Са семантичким променама се мења и значење речи.
Лексичке промене подразумевају промене у речнику.
Промене у граматици мењају граматичку структуру језика.
Разлози лингвистичког мењања су различити.
Често су узроци економске природе.
Говорници или писци желе да уштеде време или труд.
Уколико је ово случај, они поједностављују говор.
Иновације такође могу довести до промена у језику.
Ово је случај када се ради о новим изумима.
Потребно им је име па се морају измислити нове речи.
Лингвистичке промене се углавном не планирају.
У питању је природан процес до којег често долази аутоматски.
Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик.
То чине када желе да постигну известан ефекат.
Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена.
Ово је посебно видљиво у време глобализације.
Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике.
Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи.
Те речи називамо англицизмима.
Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена.
Истовремено су језичке промене и позитиван знак.
Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике.
Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану.
Али и у другим земљама је то важан језик.
Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија.
За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик.
Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком.
У зависности од регије користе се различити дијалекти.
У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком.
Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик.
Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде.
Персијски не познаје граматички члан.
Такође нема ни граматичког рода.
Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента.
Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу.
А перзијска култура спада у најзначајније на свету...