Рјечник

sr У банци   »   hy բանկում

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [վաթսուն]

60 [vat’sun]

բանկում

bankum

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Ես-ու---մ-ե- -ա-վե-ամար բ--ել: Ե_ ո_____ ե_ հ_________ բ_____ Ե- ո-զ-ւ- ե- հ-շ-ե-ա-ա- բ-ց-լ- ------------------------------ Ես ուզում եմ հաշվեհամար բացել: 0
Yes--zu- -----as-ve-a-a- -a-s’--l Y__ u___ y__ h__________ b_______ Y-s u-u- y-m h-s-v-h-m-r b-t-’-e- --------------------------------- Yes uzum yem hashvehamar bats’yel
Овде је мој пасош. Այ---- իմ ա---ագի----: Ա_____ ի_ ա________ է_ Ա-ս-ե- ի- ա-ձ-ա-ի-ն է- ---------------------- Այստեղ իմ անձնագիրն է: 0
Aystegh im -n-zn---r- e A______ i_ a_________ e A-s-e-h i- a-d-n-g-r- e ----------------------- Aystegh im andznagirn e
А овде је моја адреса. Եվ-ա-- իմ հա---ն: Ե_ ա__ ի_ հ______ Ե- ա-ա ի- հ-ս-ե-: ----------------- Եվ ահա իմ հասցեն: 0
Ye- -ha im-h-sts-y-n Y__ a__ i_ h________ Y-v a-a i- h-s-s-y-n -------------------- Yev aha im hasts’yen
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Ե- ու-ո-- -մ ի- -աշ-ե--մար----------փո-ա---լ: Ե_ ո_____ ե_ ի_ հ___________ գ_____ փ________ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- հ-շ-ե-ա-ա-ի- գ-ւ-ա- փ-խ-ն-ե-: --------------------------------------------- Ես ուզում եմ իմ հաշվեհամարին գումար փոխանցել: 0
Ye------ --m-im -a--v-ha-a--n g-m----’vo---nts--el Y__ u___ y__ i_ h____________ g____ p_____________ Y-s u-u- y-m i- h-s-v-h-m-r-n g-m-r p-v-k-a-t-’-e- -------------------------------------------------- Yes uzum yem im hashvehamarin gumar p’vokhants’yel
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Ես ո--ո-- -- իմ--ա-վի--ա-ա-ից գ-ւ-ա- հանել: Ե_ ո_____ ե_ ի_ հ____ հ______ գ_____ հ_____ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- հ-շ-ի հ-մ-ր-ց գ-ւ-ա- հ-ն-լ- ------------------------------------------- Ես ուզում եմ իմ հաշվի համարից գումար հանել: 0
Ye- -z-m-y-m--m -as--- -a-----s’--um-- --nel Y__ u___ y__ i_ h_____ h________ g____ h____ Y-s u-u- y-m i- h-s-v- h-m-r-t-’ g-m-r h-n-l -------------------------------------------- Yes uzum yem im hashvi hamarits’ gumar hanel
Ја желим узети изводе са рачуна. Ես -ւ--ւմ ե---մ-հ--------ա--- ա--որր------անել: Ե_ ո_____ ե_ ի_ հ____ հ______ ա_________ հ_____ Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- հ-շ-ի հ-մ-ր-ց ա-դ-ր-ա-ի- հ-ն-լ- ----------------------------------------------- Ես ուզում եմ իմ հաշվի համարից անդորրագիր հանել: 0
Y-- --u- y-m -m---s-vi ha-a-its’-and-r-a-ir--a--l Y__ u___ y__ i_ h_____ h________ a_________ h____ Y-s u-u- y-m i- h-s-v- h-m-r-t-’ a-d-r-a-i- h-n-l ------------------------------------------------- Yes uzum yem im hashvi hamarits’ andorragir hanel
Ја желим уновчити путнички чек. Ես-ու-ու- եմ--ամփո-դակ-ն տոմ- ---ձն-լ: Ե_ ո_____ ե_ ճ__________ տ___ հ_______ Ե- ո-զ-ւ- ե- ճ-մ-ո-դ-կ-ն տ-մ- հ-ն-ն-լ- -------------------------------------- Ես ուզում եմ ճամփորդական տոմս հանձնել: 0
Y---u----y-- -h-mp---rd-k----om- -an-z-el Y__ u___ y__ c_____________ t___ h_______ Y-s u-u- y-m c-a-p-v-r-a-a- t-m- h-n-z-e- ----------------------------------------- Yes uzum yem champ’vordakan toms handznel
Колики су трошкови? Որ-ա՞- -ն ----ավ------ը: Ո_____ ե_ վ_____________ Ո-ք-՞- ե- վ-ր-ա-ճ-ր-ե-ը- ------------------------ Որքա՞ն են վարձավճարները: 0
Vo-k’a-- y-n-v---z--ch--nery V_______ y__ v______________ V-r-’-՞- y-n v-r-z-v-h-r-e-y ---------------------------- Vork’a՞n yen vardzavcharnery
Где морам потписати? Որ------տո-ագր--: Ո_____ ս_________ Ո-տ-՞- ս-ո-ա-ր-մ- ----------------- Որտե՞ղ ստորագրեմ: 0
V-rte-------r---em V_______ s________ V-r-e-g- s-o-a-r-m ------------------ Vorte՞gh storagrem
Ја очекујем дознаку из Немачке. Ես -----ւ- եմ-գ-ւմա---փոխ-նցո---Գ-րմա--այից: Ե_ ս______ ե_ գ______ փ________ Գ___________ Ե- ս-ա-ո-մ ե- գ-ւ-ա-ի փ-խ-ն-ո-մ Գ-ր-ա-ի-յ-ց- -------------------------------------------- Ես սպասում եմ գումարի փոխանցում Գերմանիայից: 0
Yes-----um yem------i-p--o--a-t-’-- -er--ni--its’ Y__ s_____ y__ g_____ p____________ G____________ Y-s s-a-u- y-m g-m-r- p-v-k-a-t-’-m G-r-a-i-y-t-’ ------------------------------------------------- Yes spasum yem gumari p’vokhants’um Germaniayits’
Овде је мој број рачуна. Սա-ի--հ-շ-- -ամա-ն-է: Ս_ ի_ հ____ հ_____ է_ Ս- ի- հ-շ-ի հ-մ-ր- է- --------------------- Սա իմ հաշվի համարն է: 0
S- i- h--h-i h---r--e S_ i_ h_____ h_____ e S- i- h-s-v- h-m-r- e --------------------- Sa im hashvi hamarn e
Да ли је новац стигао? Գ-ւ-ա-ը-փո--ն-ո--ը--ա------ է: Գ______ փ_________ կ_______ է_ Գ-ւ-ա-ը փ-խ-ն-ո-մ- կ-տ-ր-ե- է- ------------------------------ Գումարը փոխանցումը կատարվել է: 0
G-mar--p’-okha--s--my--atar--l e G_____ p_____________ k_______ e G-m-r- p-v-k-a-t-’-m- k-t-r-e- e -------------------------------- Gumary p’vokhants’umy katarvel e
Ја желим заменити тај новац. Ես-ու-ո-մ -----ս-գ------ -ո-անա-ե-: Ե_ ո_____ ե_ ա__ գ______ փ_________ Ե- ո-զ-ւ- ե- ա-ս գ-ւ-ա-ը փ-խ-ն-կ-լ- ----------------------------------- Ես ուզում եմ այս գումարը փոխանակել: 0
Y-s uzu- y---------ma---p’v---ana--l Y__ u___ y__ a__ g_____ p___________ Y-s u-u- y-m a-s g-m-r- p-v-k-a-a-e- ------------------------------------ Yes uzum yem ays gumary p’vokhanakel
Ја требам америчке доларе. Ին---մ---կ--ն-դ--լա- ----ր-----: Ի__ ա________ դ_____ է հ________ Ի-ձ ա-ե-ի-յ-ն դ-լ-ա- է հ-ր-ա-ո-: -------------------------------- Ինձ ամերիկյան դոլլար է հարկավոր: 0
I-d- a-e-iky-------a--- --rk--or I___ a________ d_____ e h_______ I-d- a-e-i-y-n d-l-a- e h-r-a-o- -------------------------------- Indz amerikyan dollar e harkavor
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Խ--րո----մ -նձ-մա---դ----նիշն-------: Խ______ ե_ ի__ մ___ դ__________ տ____ Խ-դ-ո-մ ե- ի-ձ մ-ն- դ-ա-ա-ի-ն-ր տ-ե-: ------------------------------------- Խնդրում եմ ինձ մանր դրամանիշներ տվեք: 0
K-ndr----em-i-dz m--r -r-m--ish-e--tv-k’ K______ y__ i___ m___ d___________ t____ K-n-r-m y-m i-d- m-n- d-a-a-i-h-e- t-e-’ ---------------------------------------- Khndrum yem indz manr dramanishner tvek’
Има ли овде банкомат? Այս-եղ բ-նկո-ա- կա՞: Ա_____ բ_______ կ___ Ա-ս-ե- բ-ն-ո-ա- կ-՞- -------------------- Այստեղ բանկոմատ կա՞: 0
Ay-te-----nkom-- -a՞ A______ b_______ k__ A-s-e-h b-n-o-a- k-՞ -------------------- Aystegh bankomat ka՞
Колико новца се може подигнути? Ի--ք--- գու--- -ա-ելի-- հա-ել -ան--մ--ի-: Ի______ գ_____ կ_____ է հ____ բ__________ Ի-չ-ա-ն գ-ւ-ա- կ-ր-լ- է հ-ն-լ բ-ն-ո-ա-ի-: ----------------------------------------- Ինչքա՞ն գումար կարելի է հանել բանկոմատից: 0
Inch---a-n gum---k-reli e------ b-nko-----s’ I_________ g____ k_____ e h____ b___________ I-c-’-’-՞- g-m-r k-r-l- e h-n-l b-n-o-a-i-s- -------------------------------------------- Inch’k’a՞n gumar kareli e hanel bankomatits’
Које кредитне картице се могу користити? Ո՞- -ա-կ-յին ք-րտ--ը կ-րե-- է ա---------ա-ո-ծել: Ո__ վ_______ ք______ կ_____ է ա_____ օ__________ Ո-ր վ-ր-ա-ի- ք-ր-ե-ը կ-ր-լ- է ա-ս-ե- օ-տ-գ-ր-ե-: ------------------------------------------------ Ո՞ր վարկային քարտերը կարելի է այստեղ օգտագործել: 0
V-----ar--y-n -’--t-ry ----l- - a-s-eg- ----g---sel V___ v_______ k_______ k_____ e a______ o__________ V-՞- v-r-a-i- k-a-t-r- k-r-l- e a-s-e-h o-t-g-r-s-l --------------------------------------------------- VO՞r varkayin k’artery kareli e aystegh ogtagortsel

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.