Рјечник

sr У банци   »   hy At the bank

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [վաթսուն]

60 [vat’sun]

At the bank

[bankum]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Ե- --զ--- -----շվ-----ր-բա--լ: Ե- ո----- ե- հ--------- բ----- Ե- ո-զ-ւ- ե- հ-շ-ե-ա-ա- բ-ց-լ- ------------------------------ Ես ուզում եմ հաշվեհամար բացել: 0
Yes-u-um---- ---hveha-ar--a-s’yel Y-- u--- y-- h---------- b------- Y-s u-u- y-m h-s-v-h-m-r b-t-’-e- --------------------------------- Yes uzum yem hashvehamar bats’yel
Овде је мој пасош. Այստեղ-ի----ձ--գ----է: Ա----- ի- ա-------- է- Ա-ս-ե- ի- ա-ձ-ա-ի-ն է- ---------------------- Այստեղ իմ անձնագիրն է: 0
A-s---h im-a-d-n---r--e A------ i- a--------- e A-s-e-h i- a-d-n-g-r- e ----------------------- Aystegh im andznagirn e
А овде је моја адреса. Ե--ահա -- -աս-ե-: Ե- ա-- ի- հ------ Ե- ա-ա ի- հ-ս-ե-: ----------------- Եվ ահա իմ հասցեն: 0
Y-- -h-----h--ts-y-n Y-- a-- i- h-------- Y-v a-a i- h-s-s-y-n -------------------- Yev aha im hasts’yen
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Ես-ու--ւմ-ե---- --շվեհ-մ-ր-ն գո--ա- փ-խա--ե-: Ե- ո----- ե- ի- հ----------- գ----- փ-------- Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- հ-շ-ե-ա-ա-ի- գ-ւ-ա- փ-խ-ն-ե-: --------------------------------------------- Ես ուզում եմ իմ հաշվեհամարին գումար փոխանցել: 0
Yes-uzum ye------a--ve---a--- -u--r -’vokh--ts---l Y-- u--- y-- i- h------------ g---- p------------- Y-s u-u- y-m i- h-s-v-h-m-r-n g-m-r p-v-k-a-t-’-e- -------------------------------------------------- Yes uzum yem im hashvehamarin gumar p’vokhants’yel
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Ես--ւ-ո-- -մ -մ---շվի-հա--ր-ց գ-ւմա-----ե-: Ե- ո----- ե- ի- հ---- հ------ գ----- հ----- Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- հ-շ-ի հ-մ-ր-ց գ-ւ-ա- հ-ն-լ- ------------------------------------------- Ես ուզում եմ իմ հաշվի համարից գումար հանել: 0
Ye---zum-ye- i--h-sh---h-mari--- -umar---n-l Y-- u--- y-- i- h----- h-------- g---- h---- Y-s u-u- y-m i- h-s-v- h-m-r-t-’ g-m-r h-n-l -------------------------------------------- Yes uzum yem im hashvi hamarits’ gumar hanel
Ја желим узети изводе са рачуна. Ե--ո---ւմ--- իմ-հ-շվի-----ր-- -ն-որրա--ր ---ել: Ե- ո----- ե- ի- հ---- հ------ ա--------- հ----- Ե- ո-զ-ւ- ե- ի- հ-շ-ի հ-մ-ր-ց ա-դ-ր-ա-ի- հ-ն-լ- ----------------------------------------------- Ես ուզում եմ իմ հաշվի համարից անդորրագիր հանել: 0
Y-s uzum ----i- -----i-ha--r-ts--ando--ag-- han-l Y-- u--- y-- i- h----- h-------- a--------- h---- Y-s u-u- y-m i- h-s-v- h-m-r-t-’ a-d-r-a-i- h-n-l ------------------------------------------------- Yes uzum yem im hashvi hamarits’ andorragir hanel
Ја желим уновчити путнички чек. Ե--ո---------ճա-փո---կ-- ---ս -ան----: Ե- ո----- ե- ճ---------- տ--- հ------- Ե- ո-զ-ւ- ե- ճ-մ-ո-դ-կ-ն տ-մ- հ-ն-ն-լ- -------------------------------------- Ես ուզում եմ ճամփորդական տոմս հանձնել: 0
Y-- --u-------ha---vo-d-k-n -om---------l Y-- u--- y-- c------------- t--- h------- Y-s u-u- y-m c-a-p-v-r-a-a- t-m- h-n-z-e- ----------------------------------------- Yes uzum yem champ’vordakan toms handznel
Колики су трошкови? Ո--ա՞- ե- ---ձ----ր--րը: Ո----- ե- վ------------- Ո-ք-՞- ե- վ-ր-ա-ճ-ր-ե-ը- ------------------------ Որքա՞ն են վարձավճարները: 0
V--k--՞- yen ---dz-vc-ar--ry V------- y-- v-------------- V-r-’-՞- y-n v-r-z-v-h-r-e-y ---------------------------- Vork’a՞n yen vardzavcharnery
Где морам потписати? Ո--ե՞--ս-որ-գր--: Ո----- ս--------- Ո-տ-՞- ս-ո-ա-ր-մ- ----------------- Որտե՞ղ ստորագրեմ: 0
Vorte՞g---to-a-r-m V------- s-------- V-r-e-g- s-o-a-r-m ------------------ Vorte՞gh storagrem
Ја очекујем дознаку из Немачке. Ե- -պասում եմ-գ-ւ-ա-- փ-խ----ւ- -երմ-նի-յից: Ե- ս------ ե- գ------ փ-------- Գ----------- Ե- ս-ա-ո-մ ե- գ-ւ-ա-ի փ-խ-ն-ո-մ Գ-ր-ա-ի-յ-ց- -------------------------------------------- Ես սպասում եմ գումարի փոխանցում Գերմանիայից: 0
Y-s-sp-su- y-m -u-ari --vokh-n-s’-- ---maniayi-s’ Y-- s----- y-- g----- p------------ G------------ Y-s s-a-u- y-m g-m-r- p-v-k-a-t-’-m G-r-a-i-y-t-’ ------------------------------------------------- Yes spasum yem gumari p’vokhants’um Germaniayits’
Овде је мој број рачуна. Սա-իմ-հ---ի համ-րն--: Ս- ի- հ---- հ----- է- Ս- ի- հ-շ-ի հ-մ-ր- է- --------------------- Սա իմ հաշվի համարն է: 0
S- im-ha---i---ma---e S- i- h----- h----- e S- i- h-s-v- h-m-r- e --------------------- Sa im hashvi hamarn e
Да ли је новац стигао? Գու---ը---խ-ն--ւ-ը կ-տ----լ-է: Գ------ փ--------- կ------- է- Գ-ւ-ա-ը փ-խ-ն-ո-մ- կ-տ-ր-ե- է- ------------------------------ Գումարը փոխանցումը կատարվել է: 0
Gumar--p’v--hants’u------a-v-l e G----- p------------- k------- e G-m-r- p-v-k-a-t-’-m- k-t-r-e- e -------------------------------- Gumary p’vokhants’umy katarvel e
Ја желим заменити тај новац. Ես ո-զ-ւմ -մ -յ- գո--ա-ը --խա--կել: Ե- ո----- ե- ա-- գ------ փ--------- Ե- ո-զ-ւ- ե- ա-ս գ-ւ-ա-ը փ-խ-ն-կ-լ- ----------------------------------- Ես ուզում եմ այս գումարը փոխանակել: 0
Ye- ---- -em ays g-mar- p-v--hanak-l Y-- u--- y-- a-- g----- p----------- Y-s u-u- y-m a-s g-m-r- p-v-k-a-a-e- ------------------------------------ Yes uzum yem ays gumary p’vokhanakel
Ја требам америчке доларе. Ի-ձ--մ-րի---ն-դ--լա- ----ր-----: Ի-- ա-------- դ----- է հ-------- Ի-ձ ա-ե-ի-յ-ն դ-լ-ա- է հ-ր-ա-ո-: -------------------------------- Ինձ ամերիկյան դոլլար է հարկավոր: 0
I------e-ikya- -ollar-- ----av-r I--- a-------- d----- e h------- I-d- a-e-i-y-n d-l-a- e h-r-a-o- -------------------------------- Indz amerikyan dollar e harkavor
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Խն-րո-- ե- ի---մ-նր---ամանի-ն-- տվ-ք: Խ------ ե- ի-- մ--- դ---------- տ---- Խ-դ-ո-մ ե- ի-ձ մ-ն- դ-ա-ա-ի-ն-ր տ-ե-: ------------------------------------- Խնդրում եմ ինձ մանր դրամանիշներ տվեք: 0
K---r-- --m-indz man- d----n-----r-t--k’ K------ y-- i--- m--- d----------- t---- K-n-r-m y-m i-d- m-n- d-a-a-i-h-e- t-e-’ ---------------------------------------- Khndrum yem indz manr dramanishner tvek’
Има ли овде банкомат? Ա-ստեղ -ա-----տ ---: Ա----- բ------- կ--- Ա-ս-ե- բ-ն-ո-ա- կ-՞- -------------------- Այստեղ բանկոմատ կա՞: 0
Ayste---b---o-at--a՞ A------ b------- k-- A-s-e-h b-n-o-a- k-՞ -------------------- Aystegh bankomat ka՞
Колико новца се може подигнути? Ի-չ---ն --ւ-ար-կարե-ի է հա-ե- ---կո-ա---: Ի------ գ----- կ----- է հ---- բ---------- Ի-չ-ա-ն գ-ւ-ա- կ-ր-լ- է հ-ն-լ բ-ն-ո-ա-ի-: ----------------------------------------- Ինչքա՞ն գումար կարելի է հանել բանկոմատից: 0
In----’--n-g-mar k--e-i-e han-l-b--ko---it-’ I--------- g---- k----- e h---- b----------- I-c-’-’-՞- g-m-r k-r-l- e h-n-l b-n-o-a-i-s- -------------------------------------------- Inch’k’a՞n gumar kareli e hanel bankomatits’
Које кредитне картице се могу користити? Ո՞ր--ար--յի---ա-տերը--------- ա--տե----տ--որ--լ: Ո-- վ------- ք------ կ----- է ա----- օ---------- Ո-ր վ-ր-ա-ի- ք-ր-ե-ը կ-ր-լ- է ա-ս-ե- օ-տ-գ-ր-ե-: ------------------------------------------------ Ո՞ր վարկային քարտերը կարելի է այստեղ օգտագործել: 0
V--- -a--ayi- --art--y-ka-el--- a---egh-ogta-or-sel V--- v------- k------- k----- e a------ o---------- V-՞- v-r-a-i- k-a-t-r- k-r-l- e a-s-e-h o-t-g-r-s-l --------------------------------------------------- VO՞r varkayin k’artery kareli e aystegh ogtagortsel

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.