Рјечник

sr Придеви 3   »   hy Adjectives 3

80 [осамдесет]

Придеви 3

Придеви 3

80 [ութանասուն]

80 [ut’anasun]

Adjectives 3

[atsakanner 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Она има пса. Նա-շու--ո---: Ն- շ--- ո---- Ն- շ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա շուն ունի: 0
N--s-u- -ni N- s--- u-- N- s-u- u-i ----------- Na shun uni
Пас је велик. Շո-ն- մ---է: Շ---- մ-- է- Շ-ւ-ը մ-ծ է- ------------ Շունը մեծ է: 0
Shu-y------e S---- m--- e S-u-y m-t- e ------------ Shuny mets e
Она има великог пса. Ն- --ծ-շ--ն ո-ն-: Ն- մ-- շ--- ո---- Ն- մ-ծ շ-ւ- ո-ն-: ----------------- Նա մեծ շուն ունի: 0
Na m--s---un--ni N- m--- s--- u-- N- m-t- s-u- u-i ---------------- Na mets shun uni
Она има кућу. Ն--տուն ու-ի: Ն- տ--- ո---- Ն- տ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա տուն ունի: 0
N--tun uni N- t-- u-- N- t-n u-i ---------- Na tun uni
Кућа је мала. Տ-ւ-ը փ--- է: Տ---- փ--- է- Տ-ւ-ը փ-ք- է- ------------- Տունը փոքր է: 0
Tun--p--ok’r e T--- p------ e T-n- p-v-k-r e -------------- Tuny p’vok’r e
Она има малу кућу. Նա փ-ք- տ--ն-ուն-: Ն- փ--- տ--- ո---- Ն- փ-ք- տ-ւ- ո-ն-: ------------------ Նա փոքր տուն ունի: 0
Na---v-k’- tu----i N- p------ t-- u-- N- p-v-k-r t-n u-i ------------------ Na p’vok’r tun uni
Он станује у хотелу. Ն- հ-ուրան--ո-մ-- ---ում: Ն- հ----------- է ա------ Ն- հ-ո-ր-ն-ց-ւ- է ա-ր-ւ-: ------------------------- Նա հյուրանոցում է ապրում: 0
Na h--ran-ts----e aprum N- h----------- e a---- N- h-u-a-o-s-u- e a-r-m ----------------------- Na hyuranots’um e aprum
Хотел је јефтин. Հյո-րան--ը -ժ-ն է: Հ--------- է--- է- Հ-ո-ր-ն-ց- է-ա- է- ------------------ Հյուրանոցը էժան է: 0
H---a----’- -zhan e H---------- e---- e H-u-a-o-s-y e-h-n e ------------------- Hyuranots’y ezhan e
Он станује у јефтином хотелу. Նա-ա-րո-մ է-է-ան-հ------ոցու-: Ն- ա----- է է--- հ------------ Ն- ա-ր-ւ- է է-ա- հ-ո-ր-ն-ց-ւ-: ------------------------------ Նա ապրում է էժան հյուրանոցում: 0
Na--pru-------a- -yur-n--s-um N- a---- e e---- h----------- N- a-r-m e e-h-n h-u-a-o-s-u- ----------------------------- Na aprum e ezhan hyuranots’um
Он има ауто. Նա-մ------ո--ի: Ն- մ----- ո---- Ն- մ-ք-ն- ո-ն-: --------------- Նա մեքենա ունի: 0
Na-m-k-y-n--uni N- m------- u-- N- m-k-y-n- u-i --------------- Na mek’yena uni
Ауто је скупо. Մեքե--ն----կ-է: Մ------ թ--- է- Մ-ք-ն-ն թ-ն- է- --------------- Մեքենան թանկ է: 0
M-k’-e--n---a-k e M-------- t---- e M-k-y-n-n t-a-k e ----------------- Mek’yenan t’ank e
Он има скупо ауто. Նա թա-կ-----նա ո--ի: Ն- թ--- մ----- ո---- Ն- թ-ն- մ-ք-ն- ո-ն-: -------------------- Նա թանկ մեքենա ունի: 0
N- -’-nk-m--’--n- uni N- t---- m------- u-- N- t-a-k m-k-y-n- u-i --------------------- Na t’ank mek’yena uni
Он чита роман. Ն--վե--է-կա--ո--: Ն- վ-- է կ------- Ն- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------- Նա վեպ է կարդում: 0
Na-ve--e k-r-um N- v-- e k----- N- v-p e k-r-u- --------------- Na vep e kardum
Роман је досадан. Վեպը---նձր-լի -: Վ--- ձ------- է- Վ-պ- ձ-ն-ր-լ- է- ---------------- Վեպը ձանձրալի է: 0
V----d--n----li-e V--- d--------- e V-p- d-a-d-r-l- e ----------------- Vepy dzandzrali e
Он чита досадан роман. Նա մի --ն-րալի-վ---- կա---ւմ: Ն- մ- ձ------- վ-- է կ------- Ն- մ- ձ-ն-ր-լ- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------------------- Նա մի ձանձրալի վեպ է կարդում: 0
N- -- dz-n-zr-l----- e-kar--m N- m- d--------- v-- e k----- N- m- d-a-d-r-l- v-p e k-r-u- ----------------------------- Na mi dzandzrali vep e kardum
Она гледа филм. Ն- ֆի-----ն--ու-: Ն- ֆ--- է ն------ Ն- ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ----------------- Նա ֆիլմ է նայում: 0
Na -i-- e -ayum N- f--- e n---- N- f-l- e n-y-m --------------- Na film e nayum
Филм је узбудљив. Ֆի-մը---տաք---ր է: Ֆ---- հ-------- է- Ֆ-լ-ը հ-տ-ք-ք-ր է- ------------------ Ֆիլմը հետաքրքիր է: 0
F-l-y-het--’-k--- e F---- h---------- e F-l-y h-t-k-r-’-r e ------------------- Filmy hetak’rk’ir e
Она гледа узбудљив филм. Նա մ- -ետ--րք-- -իլ- ---ա--ւ-: Ն- մ- հ-------- ֆ--- է ն------ Ն- մ- հ-տ-ք-ք-ր ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ------------------------------ Նա մի հետաքրքիր ֆիլմ է նայում: 0
Na----he--k’rk’-r fil--e--ayum N- m- h---------- f--- e n---- N- m- h-t-k-r-’-r f-l- e n-y-m ------------------------------ Na mi hetak’rk’ir film e nayum

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик академских грађана

Језик академских грађана је један језик за себе. У употреби је током специјалних расправа. Такође се користи у академским публикацијама. Раније су постојали униформни академски језици. На европксом тлу дуго је доминирао латински. У данашње време ову функцију има енглески језик. Академски језици спадају у посебну врсту жаргона. Састоје се од многобројних специфичних термина. Њихова најзначајнија карактеристика су стандардизација и формализација. Многи су мишљења да се академици намерно изражавају неразумљиво. Нешто што је компликовано изгледа много интелигентније! Наука се, међутим, руководи истином. Зато мора користити неутралан језик. У њеном језику нема места за реторику и испразности. Ипак, има много примера претерано компликованог говора. Чини се да компликовани језик фасцинира човека! Испитивања су показала да компликованом језику поклањамо више поверења. На пример: испитаницима је наложено да одговоре на неколика питања. Требало је да се при томе одлуче за један од датих одговора. Неки одговори били су врло једноставно формулисани, док су други били компликовани. Већина испитаника одлучила се за компликоване одговоре. Нажалост, ти одговори нису имали никаквог смисла! Испитаници су били заведени језиком. Иако је садржај одговора био апсурдан, дозволили су да форма на њих остави утисак. Писати компликовано није увек уметност. Човек може научити како да једноставан контекст обавије комплексним језиком. С друге стране, објаснити компликовану ствар простим речима, прилично је тешко. Зато је понекад једноставно стварно компликовано ...