Рјечник

sr Излазити навече   »   hy Going out in the evening

44 [четрдесет и четири]

Излазити навече

Излазити навече

44 [քառասունչորս]

44 [k’arrasunch’vors]

Going out in the evening

[yereko ants’kats’nel]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Има ли овде дискотека? Ա-ստ----իսկոտ-կ-կ--: Ա----- դ------- կ--- Ա-ս-ե- դ-ս-ո-ե- կ-՞- -------------------- Այստեղ դիսկոտեկ կա՞: 0
Ayste-- ---ko----ka՞ A------ d------- k-- A-s-e-h d-s-o-e- k-՞ -------------------- Aystegh diskotek ka՞
Има ли овде ноћни клуб? Ա--տ-ղ-գ----այ-ն ակ---բ -ա-: Ա----- գ-------- ա----- կ--- Ա-ս-ե- գ-շ-ր-յ-ն ա-ո-մ- կ-՞- ---------------------------- Այստեղ գիշերային ակումբ կա՞: 0
Ays-e-h-g-sh-r--in akumb-ka՞ A------ g--------- a---- k-- A-s-e-h g-s-e-a-i- a-u-b k-՞ ---------------------------- Aystegh gisherayin akumb ka՞
Има ли овде кафана? Ա--տ----ար -ա՞: Ա----- բ-- կ--- Ա-ս-ե- բ-ր կ-՞- --------------- Այստեղ բար կա՞: 0
A---eg- b-r --՞ A------ b-- k-- A-s-e-h b-r k-՞ --------------- Aystegh bar ka՞
Шта има вечерас у позоришту? Ի--չ-նե-կ---ց--մ -ա ա-սօ- -ր-------թատ--ն--մ: Ի--- ն---------- կ- ա---- ե------- թ--------- Ի-ն- ն-ր-ա-ա-ո-մ կ- ա-ս-ր ե-ե-ո-ա- թ-տ-ո-ո-մ- --------------------------------------------- Ի՞նչ ներկայացում կա այսօր երեկոյան թատրոնում: 0
I--c-- -e--ayats-u---- ay-or ---e-o-an-t---ron-m I----- n----------- k- a---- y-------- t-------- I-n-h- n-r-a-a-s-u- k- a-s-r y-r-k-y-n t-a-r-n-m ------------------------------------------------ I՞nch’ nerkayats’um ka aysor yerekoyan t’atronum
Шта има вечерас у биоскопу? Ի՞-- ներ----ց-ւ- -- ա-ս-- --ե-ո-ա- կ--- թ--ր-նում: Ի--- ն---------- կ- ա---- ե------- կ--- թ--------- Ի-ն- ն-ր-ա-ա-ո-մ կ- ա-ս-ր ե-ե-ո-ա- կ-ն- թ-տ-ո-ո-մ- -------------------------------------------------- Ի՞նչ ներկայացում կա այսօր երեկոյան կինո թատրոնում: 0
I--ch- -e--ay--s-u---a a-so---ere--ya--k--- ----ro-um I----- n----------- k- a---- y-------- k--- t-------- I-n-h- n-r-a-a-s-u- k- a-s-r y-r-k-y-n k-n- t-a-r-n-m ----------------------------------------------------- I՞nch’ nerkayats’um ka aysor yerekoyan kino t’atronum
Шта има вечерас на телевизији? Ի--- կ- -յ-օր -րեկոյա- հ---ւս--ց---ց--: Ի--- կ- ա---- ե------- հ--------------- Ի-ն- կ- ա-ս-ր ե-ե-ո-ա- հ-ռ-ւ-տ-ց-ւ-ց-վ- --------------------------------------- Ի՞նչ կա այսօր երեկոյան հեռուստացույցով: 0
I--c----a --so---e-ek-y---h------at------’-v I----- k- a---- y-------- h----------------- I-n-h- k- a-s-r y-r-k-y-n h-r-u-t-t-’-y-s-o- -------------------------------------------- I՞nch’ ka aysor yerekoyan herrustats’uyts’ov
Има ли још карата за позориште? Թ-տ-ո-ի տ--ս-ր-կա-ն: Թ------ տ----- կ---- Թ-տ-ո-ի տ-մ-ե- կ-՞-: -------------------- Թատրոնի տոմսեր կա՞ն: 0
T’-tr-n--t-m-e- k-՞n T------- t----- k--- T-a-r-n- t-m-e- k-՞- -------------------- T’atroni tomser ka՞n
Има ли још карата за биоскоп? Կի---ի------ր-կա՞ն: Կ----- տ----- կ---- Կ-ն-յ- տ-մ-ե- կ-՞-: ------------------- Կինոյի տոմսեր կա՞ն: 0
K-no---t-mse- ka՞n K----- t----- k--- K-n-y- t-m-e- k-՞- ------------------ Kinoyi tomser ka՞n
Има ли још карата за фудбалску утакмицу? Ֆ--տ-ո-այ-ն-խ--ի -ո--ե-ր -ա-: Ֆ---------- խ--- տ------ կ--- Ֆ-ւ-բ-լ-յ-ն խ-ղ- տ-մ-ե-ր կ-ն- ----------------------------- Ֆուտբոլային խաղի տոմսե՞ր կան: 0
F--b-l---n --a--- -o-s--- --n F--------- k----- t------ k-- F-t-o-a-i- k-a-h- t-m-e-r k-n ----------------------------- Futbolayin khaghi tomse՞r kan
Ја желим седети скроз позади. Ես--անկ-նու--ե- վե--ում--ս-ել: Ե- ց-------- ե- վ------ ն----- Ե- ց-ն-ա-ո-մ ե- վ-ր-ո-մ ն-տ-լ- ------------------------------ Ես ցանկանում եմ վերջում նստել: 0
Y-----’a----u--ye- ve---m--st-l Y-- t--------- y-- v----- n---- Y-s t-’-n-a-u- y-m v-r-u- n-t-l ------------------------------- Yes ts’ankanum yem verjum nstel
Ја желим седети негде у средини. Ե- -ա-կ--ում-եմ-մ-ջին-մա--ւմ ն-տել: Ե- ց-------- ե- մ---- մ----- ն----- Ե- ց-ն-ա-ո-մ ե- մ-ջ-ն մ-ս-ւ- ն-տ-լ- ----------------------------------- Ես ցանկանում եմ միջին մասում նստել: 0
Ye- ts-a-k-n-- -e--mi--n m-sum ----l Y-- t--------- y-- m---- m---- n---- Y-s t-’-n-a-u- y-m m-j-n m-s-m n-t-l ------------------------------------ Yes ts’ankanum yem mijin masum nstel
Ја желим седети скроз напред. Ես --------- ե- --ջ-ո-- -ս-ել: Ե- ց-------- ե- ա------ ն----- Ե- ց-ն-ա-ո-մ ե- ա-ջ-ո-մ ն-տ-լ- ------------------------------ Ես ցանկանում եմ առջևում նստել: 0
Ye------n-a--m ye--a--j-vu--n-tel Y-- t--------- y-- a------- n---- Y-s t-’-n-a-u- y-m a-r-e-u- n-t-l --------------------------------- Yes ts’ankanum yem arrjevum nstel
Можете ли ми нешто препоручити? Կ-ր-՞- ե- ------- ---բան-խորհ---- տալ: Կ----- ե- ի-- ի-- ո- բ-- խ------- տ--- Կ-ր-՞- ե- ի-ձ ի-չ ո- բ-ն խ-ր-ո-ր- տ-լ- -------------------------------------- Կարո՞ղ եք ինձ ինչ որ բան խորհուրդ տալ: 0
Karo--- -ek--ind--in-h’ vor b-n-kh---urd-t-l K------ y--- i--- i---- v-- b-- k------- t-- K-r-՞-h y-k- i-d- i-c-’ v-r b-n k-o-h-r- t-l -------------------------------------------- Karo՞gh yek’ indz inch’ vor ban khorhurd tal
Када почиње представа? Ե՞րբ է-սկսվում------յաց-ւմ-: Ե--- է ս------ ն------------ Ե-ր- է ս-ս-ո-մ ն-ր-ա-ա-ո-մ-: ---------------------------- Ե՞րբ է սկսվում ներկայացումը: 0
Ye՞rb ------um-ner------’--y Y---- e s----- n------------ Y-՞-b e s-s-u- n-r-a-a-s-u-y ---------------------------- Ye՞rb e sksvum nerkayats’umy
Можете ли ми набавити карту? Կ----ղ -- ին------ր մ- -ո-- ---ք -եր-լ: Կ----- ե- ի-- հ---- մ- տ--- ձ--- բ----- Կ-ր-՞- ե- ի-ձ հ-մ-ր մ- տ-մ- ձ-ռ- բ-ր-լ- --------------------------------------- Կարո՞ղ եք ինձ համար մի տոմս ձեռք բերել: 0
K-ro՞gh----- -ndz ---ar-------s dzer-k’ -er-l K------ y--- i--- h---- m- t--- d------ b---- K-r-՞-h y-k- i-d- h-m-r m- t-m- d-e-r-’ b-r-l --------------------------------------------- Karo՞gh yek’ indz hamar mi toms dzerrk’ berel
Је ли овде у близини игралиште за голф? Այստեղ --տ--այքո-- -ոլ------- --՞: Ա----- մ---------- գ---- դ--- կ--- Ա-ս-ե- մ-տ-կ-յ-ո-մ գ-լ-ի դ-շ- կ-՞- ---------------------------------- Այստեղ մոտակայքում գոլֆի դաշտ կա՞: 0
Ays-egh -otak---’-m golf- ---ht--a՞ A------ m---------- g---- d---- k-- A-s-e-h m-t-k-y-’-m g-l-i d-s-t k-՞ ----------------------------------- Aystegh motakayk’um golfi dasht ka՞
Је ли овде у близини тениски терен? Ա--տ-- մոտ--այ-ո-մ-թ-նի---դ-շ----՞: Ա----- մ---------- թ----- դ--- կ--- Ա-ս-ե- մ-տ-կ-յ-ո-մ թ-ն-ս- դ-շ- կ-՞- ----------------------------------- Այստեղ մոտակայքում թենիսի դաշտ կա՞: 0
Ays---- m-------’um-t’ye--s--d---- k-՞ A------ m---------- t------- d---- k-- A-s-e-h m-t-k-y-’-m t-y-n-s- d-s-t k-՞ -------------------------------------- Aystegh motakayk’um t’yenisi dasht ka՞
Је ли овде у близини затворени базен? Այստեղ-մո-ա--յ-ու-----ա--զ---կ--: Ա----- մ---------- լ-------- կ--- Ա-ս-ե- մ-տ-կ-յ-ո-մ լ-ղ-վ-զ-ն կ-՞- --------------------------------- Այստեղ մոտակայքում լողավազան կա՞: 0
A-s-e-h --t-ka-k’-m ---h--az-- ka՞ A------ m---------- l--------- k-- A-s-e-h m-t-k-y-’-m l-g-a-a-a- k-՞ ---------------------------------- Aystegh motakayk’um loghavazan ka՞

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Малтешки језик

Многи Европљани који желе да усаврше свој енглески путују на Малту. Зато што је енглески званични језик народа овог јужноевропског острава. Малта је такође позната по својим многобројним језичким школама. Но ово није разлог због којег се лингвисти занимају за Малту. У питању је сасвим други разлог. Република Малта има још један званични језик: малтешки, односно малти. Овај се језик развио из једног арапског дијалекта. Тиме је малти једини семитски језик Европе. Међутим, његова синтакса и фонологија разликују од арапске. Малтешки се такође пише латиницом. Али, њихов алфабет садржи и неколико посебних знакова. С друге стране, слово “ц” и “ипсилон” уопште не постоје. Њихов речник садржи елементе многих језика. Осим арапског ту се убрајају пре свега италијански и енглески. Феничани и Картагињани су такође имали утицаја на овај језик. Зато поједини истраживачи сматрају малти арапским креолским језиком. Малта је кроз историју била под окупацијом разних власти. И све оне су оставиле трага на острвима Малта, Гозо и Комино. Малти је дуже време био само једна врста локалног говорног језика. Ипак, увек је остајао матерњи језик “правих” Малтежана. И он је преношен искључиво усменим путем. Тек почетком 19. века људи су почели да пишу на њему. Према неким проценама, данас га говори 330.000 људи. Малта је члан Европске заједнице од 2004. године. Тиме је малти и један од званичних европских језика. За Малтежане њихов језик је само део њихове културе. И врло им је драго кад странци желе да уче њихов језик. Школа за учење језика има довољно ...
Да ли си знао?
Тамилски спада у дравидске језике. То је матерњи језик око 70 милиона људи. Првенствено се говори у јужној Индији и на Шри Ланки. Тамилски има најдужу традицију међу свим савременим индијским језицима. У Индији се зато признаје као класични језик. То је такође један од 22 службена језика потконтинента. Књижевни језик се јако разликује од разговорног језика. У зависности ок контекстне ситуације бира се, значи, друга варијанта језика. Ово стриктно раздвајање је важно обележје тамилског језика. За језик су типични и многи дијалекти. Дијалекти који се говоре у Шри Ланки су углавном конзервативнији. Тамилски се пише властитом мешавином абецеде и слоговног писма. Не зна се тачно како је настао тамилски. Међутим, сигурно је да је језик старији од 2000 година. Ко учи тамилски, много учи и о Индији!