Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ta கேள்விகள் - இறந்த காலம் 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [எண்பத்து ஆறு]

86 [Eṇpattu āṟu]

கேள்விகள் - இறந்த காலம் 2

[kēḷvikaḷ - iṟanta kālam 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ந--எ--த -ழு---ு-்ப----/--ை அ-ி-----கொண-டா--? ந- எ--- க-------------- ட- அ------ க-------- ந- எ-்- க-ு-்-ு-்-ட-ட-/ ட- அ-ி-்-ு க-ண-ட-ய-? -------------------------------------------- நீ எந்த கழுத்துப்பட்டி/ டை அணிந்து கொண்டாய்? 0
nī --t- k-ḻ---u-p-ṭ--/-ṭ-i--ṇi--u koṇṭāy? n- e--- k------------- ṭ-- a----- k------ n- e-t- k-ḻ-t-u-p-ṭ-i- ṭ-i a-i-t- k-ṇ-ā-? ----------------------------------------- nī enta kaḻuttuppaṭṭi/ ṭai aṇintu koṇṭāy?
Који ауто си купио / купила? ந- --்த மோட--ா----ண்-ி-வ-ங--ி-ா-்? ந- எ--- ம------- வ---- வ---------- ந- எ-்- ம-ட-ட-ர- வ-்-ி வ-ங-க-ன-ய-? ---------------------------------- நீ எந்த மோட்டார் வண்டி வாங்கினாய்? 0
Nī ent----ṭṭ-- -aṇ-- ---k--ā-? N- e--- m----- v---- v-------- N- e-t- m-ṭ-ā- v-ṇ-i v-ṅ-i-ā-? ------------------------------ Nī enta mōṭṭār vaṇṭi vāṅkiṉāy?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ந---ந-- ச-ய்-----ாள--்-- ச--த- --்-ினா-்? ந- எ--- ச--------------- ச---- க--------- ந- எ-்- ச-ய-த-த-த-ள-க-க- ச-்-ா க-்-ி-ா-்- ----------------------------------------- நீ எந்த செய்தித்தாளுக்கு சந்தா கட்டினாய்? 0
Nī -nt------it-ā-ukk- c-n-ā-ka-ṭiṉā-? N- e--- c------------ c---- k-------- N- e-t- c-y-i-t-ḷ-k-u c-n-ā k-ṭ-i-ā-? ------------------------------------- Nī enta ceytittāḷukku cantā kaṭṭiṉāy?
Кога сте видели? ந----ள்--ா-ை-ப------ீ-----? ந------ ய--- ப------------- ந-ங-க-் ய-ர- ப-ர-த-த-ர-க-்- --------------------------- நீங்கள் யாரை பார்த்தீர்கள்? 0
N-ṅ--ḷ y-r---p---t--k--? N----- y---- p---------- N-ṅ-a- y-r-i p-r-t-r-a-? ------------------------ Nīṅkaḷ yārai pārttīrkaḷ?
Кога сте срели? ந--்-ள் ---- -ந--ித்---்--்? ந------ ய--- ச-------------- ந-ங-க-் ய-ர- ச-்-ி-்-ீ-்-ள-? ---------------------------- நீங்கள் யாரை சந்தித்தீர்கள்? 0
Nī---- yā-ai -a-titt-rka-? N----- y---- c------------ N-ṅ-a- y-r-i c-n-i-t-r-a-? -------------------------- Nīṅkaḷ yārai cantittīrkaḷ?
Кога сте препознали? நீங-கள--யா-ை --ையா--- ---ிந்-- ---்--ர்-ள்? ந------ ய--- அ------- த------- க----------- ந-ங-க-் ய-ர- அ-ை-ா-ம- த-ர-ந-த- க-ண-ட-ர-க-்- ------------------------------------------- நீங்கள் யாரை அடையாளம் தெரிந்து கொண்டீர்கள்? 0
N--ka--y---i --a--āḷam---r-n-----ṇṭ-rk-ḷ? N----- y---- a-------- t------ k--------- N-ṅ-a- y-r-i a-a-y-ḷ-m t-r-n-u k-ṇ-ī-k-ḷ- ----------------------------------------- Nīṅkaḷ yārai aṭaiyāḷam terintu koṇṭīrkaḷ?
Када сте устали? நீ-்கள- எ----ழு-ு---ு--தீ-்-ள-? ந------ எ-------- எ------------ ந-ங-க-் எ-்-ொ-ு-ு எ-ு-்-ீ-்-ள-? ------------------------------- நீங்கள் எப்பொழுது எழுந்தீர்கள்? 0
N-ṅ------po-u---e--ntīrka-? N----- e------- e---------- N-ṅ-a- e-p-ḻ-t- e-u-t-r-a-? --------------------------- Nīṅkaḷ eppoḻutu eḻuntīrkaḷ?
Када сте почели? ந---க-் --்-ொ-ு-- --றப்-ட--ீர்---? ந------ எ-------- ப--------------- ந-ங-க-் எ-்-ொ-ு-ு ப-ற-்-ட-ட-ர-க-்- ---------------------------------- நீங்கள் எப்பொழுது புறப்பட்டீர்கள்? 0
N---a--ep--ḻu-u --ṟappa--ī---ḷ? N----- e------- p-------------- N-ṅ-a- e-p-ḻ-t- p-ṟ-p-a-ṭ-r-a-? ------------------------------- Nīṅkaḷ eppoḻutu puṟappaṭṭīrkaḷ?
Када сте престали? ந-ங---்--ப்-ொழுது முட--்-ீ--கள-? ந------ எ-------- ம------------- ந-ங-க-் எ-்-ொ-ு-ு ம-ட-த-த-ர-க-்- -------------------------------- நீங்கள் எப்பொழுது முடித்தீர்கள்? 0
N-ṅkaḷ ---o-ut- -uṭ-t--rk-ḷ? N----- e------- m----------- N-ṅ-a- e-p-ḻ-t- m-ṭ-t-ī-k-ḷ- ---------------------------- Nīṅkaḷ eppoḻutu muṭittīrkaḷ?
Зашто сте се пробудили? நீ-்-ள் --- வி-ி-்து-் க---டீ---ள-? ந------ ஏ-- வ--------- க----------- ந-ங-க-் ஏ-் வ-ழ-த-த-க- க-ண-ட-ர-க-்- ----------------------------------- நீங்கள் ஏன் விழித்துக் கொண்டீர்கள்? 0
Nīṅkaḷ-ē- vi----uk-k-ṇṭ-----? N----- ē- v------- k--------- N-ṅ-a- ē- v-ḻ-t-u- k-ṇ-ī-k-ḷ- ----------------------------- Nīṅkaḷ ēṉ viḻittuk koṇṭīrkaḷ?
Зашто сте постали учитељ? நீ-்-ள--ஏ-- ஆச--ி-ர- ஆ-------? ந------ ஏ-- ஆ------- ஆ-------- ந-ங-க-் ஏ-் ஆ-ி-ி-ர- ஆ-ீ-்-ள-? ------------------------------ நீங்கள் ஏன் ஆசிரியர் ஆனீர்கள்? 0
Nī-k-ḷ-ē---c----a--āṉī--a-? N----- ē- ā------- ā------- N-ṅ-a- ē- ā-i-i-a- ā-ī-k-ḷ- --------------------------- Nīṅkaḷ ēṉ āciriyar āṉīrkaḷ?
Зашто сте узели такси? ந-ங-கள--ஏன்-வாட-ை -ண்ட--எ----து-்--ொண்டீ--க-்? ந------ ஏ-- வ---- வ---- எ-------- க----------- ந-ங-க-் ஏ-் வ-ட-ை வ-்-ி எ-ு-்-ு-் க-ண-ட-ர-க-்- ---------------------------------------------- நீங்கள் ஏன் வாடகை வண்டி எடுத்துக் கொண்டீர்கள்? 0
N--ka---ṉ--ā---ai-v--ṭ--eṭu---k---ṇṭ-rk-ḷ? N----- ē- v------ v---- e------ k--------- N-ṅ-a- ē- v-ṭ-k-i v-ṇ-i e-u-t-k k-ṇ-ī-k-ḷ- ------------------------------------------ Nīṅkaḷ ēṉ vāṭakai vaṇṭi eṭuttuk koṇṭīrkaḷ?
Одакле сте дошли? நீங்--்-எங்---ு-்து வ--த---கள்? ந------ எ---------- வ---------- ந-ங-க-் எ-்-ி-ு-்-ு வ-்-ீ-்-ள-? ------------------------------- நீங்கள் எங்கிருந்து வந்தீர்கள்? 0
N-ṅka- -ṅk-r--t-----tīr-aḷ? N----- e-------- v--------- N-ṅ-a- e-k-r-n-u v-n-ī-k-ḷ- --------------------------- Nīṅkaḷ eṅkiruntu vantīrkaḷ?
Где сте ишли? நீங்க-் -ங்கு ----ர்---? ந------ எ---- ப--------- ந-ங-க-் எ-்-ு ப-ன-ர-க-்- ------------------------ நீங்கள் எங்கு போனீர்கள்? 0
Nīṅk-ḷ----u -ōṉ----ḷ? N----- e--- p-------- N-ṅ-a- e-k- p-ṉ-r-a-? --------------------- Nīṅkaḷ eṅku pōṉīrkaḷ?
Где сте били? ந------ எ-்க- -ருந----்க-்? ந------ எ---- இ------------ ந-ங-க-் எ-்-ு இ-ு-்-ீ-்-ள-? --------------------------- நீங்கள் எங்கு இருந்தீர்கள்? 0
N-ṅkaḷ-e--u--runt-r--ḷ? N----- e--- i---------- N-ṅ-a- e-k- i-u-t-r-a-? ----------------------- Nīṅkaḷ eṅku iruntīrkaḷ?
Коме си помогао / помогла? ந-ங்--- ய-ர---க- உத-- ----தீ--கள்? ந------ ய------- உ--- ச----------- ந-ங-க-் ய-ர-க-க- உ-வ- ச-ய-த-ர-க-்- ---------------------------------- நீங்கள் யாருக்கு உதவி செய்தீர்கள்? 0
N--kaḷ y-r-k---ut-v--------k-ḷ? N----- y------ u---- c--------- N-ṅ-a- y-r-k-u u-a-i c-y-ī-k-ḷ- ------------------------------- Nīṅkaḷ yārukku utavi ceytīrkaḷ?
Коме си писао / писала? நீங்கள்-ய-ர-க--- ---தி---்-ள-? ந------ ய------- எ------------ ந-ங-க-் ய-ர-க-க- எ-ு-ி-ீ-்-ள-? ------------------------------ நீங்கள் யாருக்கு எழுதினீர்கள்? 0
N-ṅ-aḷ--ā-u--- e--tiṉīrk--? N----- y------ e----------- N-ṅ-a- y-r-k-u e-u-i-ī-k-ḷ- --------------------------- Nīṅkaḷ yārukku eḻutiṉīrkaḷ?
Коме си одговорио / одговорила? ந-ங்--் யார-க்-ு ---ல் அளித-தீர--ள-? ந------ ய------- ப---- அ------------ ந-ங-க-் ய-ர-க-க- ப-ி-் அ-ி-்-ீ-்-ள-? ------------------------------------ நீங்கள் யாருக்கு பதில் அளித்தீர்கள்? 0
Nīṅ--ḷ----ukku pat-- aḷ-tt---aḷ? N----- y------ p---- a---------- N-ṅ-a- y-r-k-u p-t-l a-i-t-r-a-? -------------------------------- Nīṅkaḷ yārukku patil aḷittīrkaḷ?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...