Рјечник

sr У ресторану 3   »   ta உணவகத்தில் 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [முப்பத்து ஒன்று]

31 [Muppattu oṉṟu]

உணவகத்தில் 3

[uṇavakattil 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. என---- ம------ க------ ஸ------- வ-------. எனக்கு முதலில் கொஞ்சம் ஸ்நாக்ஸ் வேண்டும். 0
e----- m------ k----- s---- v-----. eṉ---- m------ k----- s---- v-----. eṉakku mutalil koñcam snāks vēṇṭum. e-a-k- m-t-l-l k-ñ-a- s-ā-s v-ṇ-u-. ----------------------------------.
Хтео / хтела бих салату. என---- ச---- வ-------. எனக்கு சாலட் வேண்டும். 0
E----- c---- v-----. Eṉ---- c---- v-----. Eṉakku cālaṭ vēṇṭum. E-a-k- c-l-ṭ v-ṇ-u-. -------------------.
Хтео / хтела бих једну супу. என---- ஒ-- ஸ--- வ-------. எனக்கு ஒரு ஸூப் வேண்டும். 0
E----- o-- s-- v-----. Eṉ---- o-- s-- v-----. Eṉakku oru sūp vēṇṭum. E-a-k- o-u s-p v-ṇ-u-. ---------------------.
Хтео / хтела бих десерт. என---- ஒ-- ட-------- வ-------. எனக்கு ஒரு டெஸ்ஸர்ட் வேண்டும். 0
E----- o-- ṭ--'s--- v-----. Eṉ---- o-- ṭ------- v-----. Eṉakku oru ṭes'sarṭ vēṇṭum. E-a-k- o-u ṭ-s's-r- v-ṇ-u-. --------------'-----------.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. என---- அ---------------- ச------ ஒ-- ப-------- ஐ-------- வ-------. எனக்கு அடித்தபாலாடையுடன் சேர்ந்த ஒரு பனிக்குழை ஐஸ்கிரீம் வேண்டும். 0
E----- a----------------- c----- o-- p--------- a------- v-----. Eṉ---- a----------------- c----- o-- p--------- a------- v-----. Eṉakku aṭittapālāṭaiyuṭaṉ cērnta oru paṉikkuḻai aiskirīm vēṇṭum. E-a-k- a-i-t-p-l-ṭ-i-u-a- c-r-t- o-u p-ṉ-k-u-a- a-s-i-ī- v-ṇ-u-. ---------------------------------------------------------------.
Хтео / хтела бих воће или сир. என---- ச----- ப--- அ----- ச--- வ-------. எனக்கு சிறிது பழம் அல்லது சீஸ் வேண்டும். 0
E----- c----- p---- a----- c-- v-----. Eṉ---- c----- p---- a----- c-- v-----. Eṉakku ciṟitu paḻam allatu cīs vēṇṭum. E-a-k- c-ṟ-t- p-ḻ-m a-l-t- c-s v-ṇ-u-. -------------------------------------.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. எங-------- க--- உ--- வ-------. எங்களுக்கு காலை உணவு வேண்டும். 0
E-------- k---- u---- v-----. Eṅ------- k---- u---- v-----. Eṅkaḷukku kālai uṇavu vēṇṭum. E-k-ḷ-k-u k-l-i u-a-u v-ṇ-u-. ----------------------------.
Хтели / хтеле бисмо ручати. எங-------- ம--- உ--- வ-------. எங்களுக்கு மதிய உணவு வேண்டும். 0
E-------- m----- u---- v-----. Eṅ------- m----- u---- v-----. Eṅkaḷukku matiya uṇavu vēṇṭum. E-k-ḷ-k-u m-t-y- u-a-u v-ṇ-u-. -----------------------------.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. எங-------- இ--- உ--- வ-------. எங்களுக்கு இரவு உணவு வேண்டும். 0
E-------- i---- u---- v-----. Eṅ------- i---- u---- v-----. Eṅkaḷukku iravu uṇavu vēṇṭum. E-k-ḷ-k-u i-a-u u-a-u v-ṇ-u-. ----------------------------.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? உங-------- க--- உ------- எ--- வ-------? உங்களுக்கு காலை உணவுக்கு என்ன வேண்டும்? 0
U-------- k---- u------- e--- v-----? Uṅ------- k---- u------- e--- v-----? Uṅkaḷukku kālai uṇavukku eṉṉa vēṇṭum? U-k-ḷ-k-u k-l-i u-a-u-k- e-ṉ- v-ṇ-u-? ------------------------------------?
Кајзерице с мармеладом и медом? ஜா---- த----- ச------ ர-----? ஜாமும் தேனும் சேர்ந்த ரோல்ஸ்? 0
J---- t---- c----- r---? Jā--- t---- c----- r---? Jāmum tēṉum cērnta rōls? J-m-m t-ṉ-m c-r-t- r-l-? -----------------------?
Тост с кобасицом и сиром? சா---- ம------ ச--- உ--- ட-----? சாசேஜ் மற்றும் சீஸ் உடன் டோஸ்ட்? 0
C---- m----- c-- u--- ṭ---? Cā--- m----- c-- u--- ṭ---? Cācēj maṟṟum cīs uṭaṉ ṭōsṭ? C-c-j m-ṟ-u- c-s u-a- ṭ-s-? --------------------------?
Кувано јаје? ஒர- வ-- வ---- ம-----? ஒரு வேக வைத்த முட்டை? 0
O-- v--- v----- m-----? Or- v--- v----- m-----? Oru vēka vaitta muṭṭai? O-u v-k- v-i-t- m-ṭ-a-? ----------------------?
Јаје на око? ஒர- ப------------ ம-----? ஒரு பொறிக்கப்பட்ட முட்டை? 0
O-- p------------ m-----? Or- p------------ m-----? Oru poṟikkappaṭṭa muṭṭai? O-u p-ṟ-k-a-p-ṭ-a m-ṭ-a-? ------------------------?
Омлет? ஓர- ஆ------? ஓர் ஆம்லெட்? 0
Ō- ā----? Ōr ā----? Ōr āmleṭ? Ō- ā-l-ṭ? --------?
Молим још један јогурт. தய------ இ------ ஒ-- த----. தயவிட்டு இன்னும் ஒரு தயிர். 0
T-------- i---- o-- t----. Ta------- i---- o-- t----. Tayaviṭṭu iṉṉum oru tayir. T-y-v-ṭ-u i-ṉ-m o-u t-y-r. -------------------------.
Молим још соли и бибера. தய------ ச----- உ------ ம------ க--. தயவிட்டு சிறிது உப்பும் மிளகும் கூட. 0
T-------- c----- u---- m------ k---. Ta------- c----- u---- m------ k---. Tayaviṭṭu ciṟitu uppum miḷakum kūṭa. T-y-v-ṭ-u c-ṟ-t- u-p-m m-ḷ-k-m k-ṭ-. -----------------------------------.
Молим још једну чашу воде. தய------ இ------ ஒ-- க----- த------. தயவிட்டு இன்னும் ஒரு கிளாஸ் தண்ணீர். 0
T-------- i---- o-- k---- t-----. Ta------- i---- o-- k---- t-----. Tayaviṭṭu iṉṉum oru kiḷās taṇṇīr. T-y-v-ṭ-u i-ṉ-m o-u k-ḷ-s t-ṇ-ī-. --------------------------------.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!