Рјечник

sr Питати за пут   »   nn Asking for directions

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [førti]

Asking for directions

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Извините! Orsa-! O----- O-s-k- ------ Orsak! 0
Можете ли ми помоћи? K-n-----j---- meg? K-- d- h----- m--- K-n d- h-e-p- m-g- ------------------ Kan du hjelpe meg? 0
Где овде има добар ресторан? Fins- -et---n go- -e--aur----h-r? F---- d-- e-- g-- r--------- h--- F-n-t d-t e-n g-d r-s-a-r-n- h-r- --------------------------------- Finst det ein god restaurant her? 0
Идите лево иза угла. G--ti- ---sr- -ed--jø-n--. G- t-- v----- v-- h------- G- t-l v-n-r- v-d h-ø-n-t- -------------------------- Gå til vensre ved hjørnet. 0
Затим идите право један део пута. Så --r ----i- --y-ke--e-t--r--. S- g-- d- e-- s----- r--- f---- S- g-r d- e-t s-y-k- r-t- f-a-. ------------------------------- Så går du eit stykke rett fram. 0
Затим идите стотину метара удесно. Så---r d- -un--- -e-e--------gre. S- g-- d- h----- m---- t-- h----- S- g-r d- h-n-r- m-t-r t-l h-g-e- --------------------------------- Så går du hundre meter til høgre. 0
Можете такође узети аутобус. Du---n -- busse- òg. D- k-- t- b----- ò-- D- k-n t- b-s-e- ò-. -------------------- Du kan ta bussen òg. 0
Можете такође узети трамвај. Du--an ta t-ikk-- ò-. D- k-- t- t------ ò-- D- k-n t- t-i-k-n ò-. --------------------- Du kan ta trikken òg. 0
Можете такође једноставно возити за мном. D- --n---r-- -øyre et--- me-. D- k-- b---- k---- e---- m--- D- k-n b-r-e k-y-e e-t-r m-g- ----------------------------- Du kan berre køyre etter meg. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? K--le----j-m-e- til -o-ba---anen? K------ k--- e- t-- f------------ K-r-e-s k-e- e- t-l f-t-a-l-a-e-? --------------------------------- Korleis kjem eg til fotballbanen? 0
Пређите мост! G- ---r -ru-. G- o--- b---- G- o-e- b-u-. ------------- Gå over brua. 0
Возите кроз тунел! K-yr-g--nn-m tune-l--. K--- g------ t-------- K-y- g-e-n-m t-n-l-e-. ---------------------- Køyr gjennom tunellen. 0
Возите до трећег семафора. K-y- -i---u-k-em--i--det-tr--je ----rys---. K--- t-- d- k--- t-- d-- t----- l---------- K-y- t-l d- k-e- t-l d-t t-e-j- l-s-r-s-e-. ------------------------------------------- Køyr til du kjem til det tredje lyskrysset. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Så t-k d- fy-ste-v-ge--t-l h--re. S- t-- d- f----- v---- t-- h----- S- t-k d- f-r-t- v-g-n t-l h-g-e- --------------------------------- Så tek du fyrste vegen til høgre. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. S-------u r--t--r---i-nest- -----e-. S- t-- d- r--- f--- i n---- k------- S- t-k d- r-t- f-a- i n-s-e k-y-s-t- ------------------------------------ Så tek du rett fram i neste krysset. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? O-s-k----r-----k-em eg---- f---la----? O----- k------ k--- e- t-- f---------- O-s-k- k-r-e-s k-e- e- t-l f-y-l-s-e-? -------------------------------------- Orsak, korleis kjem eg til flyplassen? 0
Најбоље је да узмете метро. D-- -est--er-- ------a---. D-- b---- e- å t- T------- D-t b-s-e e- å t- T-b-n-n- -------------------------- Det beste er å ta T-banen. 0
Возите се једноставно до задње станице. Berre--a banen------n--s--s----n. B---- t- b---- t-- e------------- B-r-e t- b-n-n t-l e-d-s-a-j-n-n- --------------------------------- Berre ta banen til endestasjonen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!