Рјечник

sr Питати за пут   »   mk Прашања за патот

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [четириесет]

40 [chyetiriyesyet]

Прашања за патот

[Prashaњa za patot]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Извините! И---нете! И-------- И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
I-vi--et-e! I---------- I-v-n-e-y-! ----------- Izvinyetye!
Можете ли ми помоћи? М-ж--е-ли--- ми п-м-г--т-? М----- л- д- м- п--------- М-ж-т- л- д- м- п-м-г-е-е- -------------------------- Можете ли да ми помогнете? 0
Moʐy---- -- -a--i p---g--y-tye? M------- l- d- m- p------------ M-ʐ-e-y- l- d- m- p-m-g-n-e-y-? ------------------------------- Moʐyetye li da mi pomogunyetye?
Где овде има добар ресторан? К--е --а ов-е доб---ре-то--н? К--- и-- о--- д---- р-------- К-д- и-а о-д- д-б-р р-с-о-а-? ----------------------------- Каде има овде добар ресторан? 0
K-d-e-i-- ----e-d-ba--r---tor-n? K---- i-- o---- d---- r--------- K-d-e i-a o-d-e d-b-r r-e-t-r-n- -------------------------------- Kadye ima ovdye dobar ryestoran?
Идите лево иза угла. П--д-т--л-во-з-д -г-л--. П------ л--- з-- а------ П-ј-е-е л-в- з-д а-о-о-. ------------------------ Појдете лево зад аголот. 0
Poјdye-ye--ye-- za- a------. P-------- l---- z-- a------- P-ј-y-t-e l-e-o z-d a-u-l-t- ---------------------------- Poјdyetye lyevo zad aguolot.
Затим идите право један део пута. По--а---ете---ен д---п--во --п--д. П---- о---- е--- д-- п---- н------ П-т-а о-е-е е-е- д-л п-а-о н-п-е-. ---------------------------------- Потоа одете еден дел право напред. 0
P---a ody-t----edy-n ---l-p-a-o ---r-e-. P---- o------ y----- d--- p---- n------- P-t-a o-y-t-e y-d-e- d-e- p-a-o n-p-y-d- ---------------------------------------- Potoa odyetye yedyen dyel pravo napryed.
Затим идите стотину метара удесно. По-о- о-ет--ст- м-т----- десн-. П---- о---- с-- м---- н- д----- П-т-а о-е-е с-о м-т-и н- д-с-о- ------------------------------- Потоа одете сто метри на десно. 0
Po-o- o----y----o my-t---------s--. P---- o------ s-- m----- n- d------ P-t-a o-y-t-e s-o m-e-r- n- d-e-n-. ----------------------------------- Potoa odyetye sto myetri na dyesno.
Можете такође узети аутобус. Мо--те ис---так- да----е-е и-ав---у-. М----- и--- т--- д- з----- и а------- М-ж-т- и-т- т-к- д- з-м-т- и а-т-б-с- ------------------------------------- Можете исто така да земете и автобус. 0
Moʐy-tye i----t-ka -- zyemy---e-i--v------. M------- i--- t--- d- z-------- i a-------- M-ʐ-e-y- i-t- t-k- d- z-e-y-t-e i a-t-b-o-. ------------------------------------------- Moʐyetye isto taka da zyemyetye i avtoboos.
Можете такође узети трамвај. М--ете ис-- т-к- -а зе---- - т--мвај. М----- и--- т--- д- з----- и т------- М-ж-т- и-т- т-к- д- з-м-т- и т-а-в-ј- ------------------------------------- Можете исто така да земете и трамвај. 0
M-ʐy-t-e ---- taka -- --e---tye - -r-m--ј. M------- i--- t--- d- z-------- i t------- M-ʐ-e-y- i-t- t-k- d- z-e-y-t-e i t-a-v-ј- ------------------------------------------ Moʐyetye isto taka da zyemyetye i tramvaј.
Можете такође једноставно возити за мном. Може-е----о-так- да -оз-те-- по-ади-м---. М----- и--- т--- д- в----- и п----- м---- М-ж-т- и-т- т-к- д- в-з-т- и п-з-д- м-н-. ----------------------------------------- Можете исто така да возите и позади мене. 0
M--ye--e-is----aka -a--o------i -o---- ---nye. M------- i--- t--- d- v------ i p----- m------ M-ʐ-e-y- i-t- t-k- d- v-z-t-e i p-z-d- m-e-y-. ---------------------------------------------- Moʐyetye isto taka da vozitye i pozadi myenye.
Како да доћем до фудбалског стадиона? К--- да -т-г----до ф---алск-----т---о-? К--- д- с------ д- ф---------- с------- К-к- д- с-и-н-м д- ф-д-а-с-и-т с-а-и-н- --------------------------------------- Како да стигнам до фудбалскиот стадион? 0
K----d- st--u-am--o----d--ls--o--st----n? K--- d- s------- d- f----------- s------- K-k- d- s-i-u-a- d- f-o-b-l-k-o- s-a-i-n- ----------------------------------------- Kako da stigunam do foodbalskiot stadion?
Пређите мост! П-ем-н--- го м-ст-- ! П-------- г- м----- ! П-е-и-е-е г- м-с-о- ! --------------------- Преминете го мостот ! 0
P-y-m---e--e gu- mo--o--! P----------- g-- m----- ! P-y-m-n-e-y- g-o m-s-o- ! ------------------------- Pryeminyetye guo mostot !
Возите кроз тунел! В-зет- н----ун--о--! В----- н-- т------ ! В-з-т- н-з т-н-л-т ! -------------------- Возете низ тунелот ! 0
Voz--t-- -i-----n--l-t-! V------- n-- t-------- ! V-z-e-y- n-z t-o-y-l-t ! ------------------------ Vozyetye niz toonyelot !
Возите до трећег семафора. Возе-е--о -р---о- -------. В----- д- т------ с------- В-з-т- д- т-е-и-т с-м-ф-р- -------------------------- Возете до третиот семафор. 0
Voz--t----- -r---io- -y---f--. V------- d- t------- s-------- V-z-e-y- d- t-y-t-o- s-e-a-o-. ------------------------------ Vozyetye do tryetiot syemafor.
Скрените затим у прву улицу десно. П--оа ---т-----а-п-в-та ули-----сн-. П---- с------ н- п----- у---- д----- П-т-а с-р-е-е н- п-в-т- у-и-а д-с-о- ------------------------------------ Потоа свртете на првата улица десно. 0
Po-o- ----ye-y---- -r---a -o-it---dy-sn-. P---- s-------- n- p----- o------ d------ P-t-a s-r-y-t-e n- p-v-t- o-l-t-a d-e-n-. ----------------------------------------- Potoa svrtyetye na prvata oolitza dyesno.
Затим возите право преко следеће раскрснице. По-о--в-з--е ----- нап-е--преку --е-нат------р-ни--. П---- в----- п---- н----- п---- с------- р---------- П-т-а в-з-т- п-а-о н-п-е- п-е-у с-е-н-т- р-с-р-н-ц-. ---------------------------------------------------- Потоа возете право напред преку следната раскрсница. 0
Po-o- voz--tye --a-o--apr--- -r----o-sl-edna-a --s-r--it-a. P---- v------- p---- n------ p------ s-------- r----------- P-t-a v-z-e-y- p-a-o n-p-y-d p-y-k-o s-y-d-a-a r-s-r-n-t-a- ----------------------------------------------------------- Potoa vozyetye pravo napryed pryekoo slyednata raskrsnitza.
Извините, како да доћем до аеродрома? Извин---,-како д- с---на---- а---д--м-т? И-------- к--- д- с------ д- а---------- И-в-н-т-, к-к- д- с-и-н-м д- а-р-д-о-о-? ---------------------------------------- Извинете, како да стигнам до аеродромот? 0
I--i-yet--- -a-o--a -t--un-- d- a-ero--omot? I---------- k--- d- s------- d- a----------- I-v-n-e-y-, k-k- d- s-i-u-a- d- a-e-o-r-m-t- -------------------------------------------- Izvinyetye, kako da stigunam do ayerodromot?
Најбоље је да узмете метро. Н-ј-о--о --д- зе-е----е-р-. Н------- е д- з----- м----- Н-ј-о-р- е д- з-м-т- м-т-о- --------------------------- Најдобро е да земете метро. 0
Naј-obr- y--da -y-my--y- m--t--. N------- y- d- z-------- m------ N-ј-o-r- y- d- z-e-y-t-e m-e-r-. -------------------------------- Naјdobro ye da zyemyetye myetro.
Возите се једноставно до задње станице. В-зет- -е-едн------о-----ос---на-а-с--н---. В----- с- е--------- д- п--------- с------- В-з-т- с- е-н-с-а-н- д- п-с-е-н-т- с-а-и-а- ------------------------------------------- Возете се едноставно до последната станица. 0
Vozy-----sye---dno--a--o -o-p---y---at--st-n--za. V------- s-- y---------- d- p---------- s-------- V-z-e-y- s-e y-d-o-t-v-o d- p-s-y-d-a-a s-a-i-z-. ------------------------------------------------- Vozyetye sye yednostavno do poslyednata stanitza.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!