Рјечник

sr Питати за пут   »   el Ρωτάω για το δρόμο

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [σαράντα]

40 [saránta]

Ρωτάω για το δρόμο

[Rōtáō gia to drómo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Извините! Με-σ--χωρ-ίτε! Μ- σ---------- Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
Me------ō-eíte! M- s----------- M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Можете ли ми помоћи? Μ-ο--ίτ-----με--οη-ή-ε--; Μ------- ν- μ- β--------- Μ-ο-ε-τ- ν- μ- β-η-ή-ε-ε- ------------------------- Μπορείτε να με βοηθήσετε; 0
M-oreí-e na -e --ēt--se-e? M------- n- m- b---------- M-o-e-t- n- m- b-ē-h-s-t-? -------------------------- Mporeíte na me boēthḗsete?
Где овде има добар ресторан? Πο------χε--εδ--ένα-κ-λό-εστ-ατό---; Π-- υ------ ε-- έ-- κ--- ε---------- Π-ύ υ-ά-χ-ι ε-ώ έ-α κ-λ- ε-τ-α-ό-ι-; ------------------------------------ Πού υπάρχει εδώ ένα καλό εστιατόριο; 0
P-ú -párchei -d----- --l--est--tó-io? P-- y------- e-- é-- k--- e---------- P-ú y-á-c-e- e-ṓ é-a k-l- e-t-a-ó-i-? ------------------------------------- Poú ypárchei edṓ éna kaló estiatório?
Идите лево иза угла. Π-γ---ετε-στ----ν-α αρ---ερ-. Π-------- σ-- γ---- α-------- Π-γ-ί-ε-ε σ-η γ-ν-α α-ι-τ-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε στη γωνία αριστερά. 0
Pēg--net- s---gō-ía-a--s-er-. P-------- s-- g---- a-------- P-g-í-e-e s-ē g-n-a a-i-t-r-. ----------------------------- Pēgaínete stē gōnía aristerá.
Затим идите право један део пута. Με-ά-π-γ-ίνετ- -ια-λίγ- ευθ---. Μ--- π-------- γ-- λ--- ε------ Μ-τ- π-γ-ί-ε-ε γ-α λ-γ- ε-θ-ί-. ------------------------------- Μετά πηγαίνετε για λίγο ευθεία. 0
M--á ---aín-t--gi- l----e--he--. M--- p-------- g-- l--- e------- M-t- p-g-í-e-e g-a l-g- e-t-e-a- -------------------------------- Metá pēgaínete gia lígo eutheía.
Затим идите стотину метара удесно. Στ--1----έ------ν---δεξ-ά. Σ-- 1-- μ---- κ---- δ----- Σ-α 1-0 μ-τ-α κ-ν-ε δ-ξ-ά- -------------------------- Στα 100 μέτρα κάντε δεξιά. 0
S-----0 mé-ra-----e ----á. S-- 1-- m---- k---- d----- S-a 1-0 m-t-a k-n-e d-x-á- -------------------------- Sta 100 métra kánte dexiá.
Можете такође узети аутобус. Μπορε-τε--α-π--ε-- -αι-το -----ρ-ίο. Μ------- ν- π----- κ-- τ- λ--------- Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------ Μπορείτε να πάρετε και το λεωφορείο. 0
Mpo-e-t- -a---rete --i ---le-p-o---o. M------- n- p----- k-- t- l---------- M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- l-ō-h-r-í-. ------------------------------------- Mporeíte na párete kai to leōphoreío.
Можете такође узети трамвај. Μ-ορε--ε -- πάρε-ε -α-------αμ. Μ------- ν- π----- κ-- τ- τ---- Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- τ-α-. ------------------------------- Μπορείτε να πάρετε και το τραμ. 0
M--re-te -a ----t--k-- -- tr--. M------- n- p----- k-- t- t---- M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- t-a-. ------------------------------- Mporeíte na párete kai to tram.
Можете такође једноставно возити за мном. Μ-ορ-ίτε-απ-ά--- με-α------ήσετ- -ε--------κίνη-ο-ω----ε-. Μ------- α--- ν- μ- α----------- μ- τ- α--------- ω- ε---- Μ-ο-ε-τ- α-λ- ν- μ- α-ο-ο-θ-σ-τ- μ- τ- α-τ-κ-ν-τ- ω- ε-ε-. ---------------------------------------------------------- Μπορείτε απλά να με ακολουθήσετε με το αυτοκίνητο ως εκεί. 0
Mpo-eít- --l- -a -e ---lou-h----e--- t- -------ēt- -s-ekeí. M------- a--- n- m- a------------ m- t- a--------- ō- e---- M-o-e-t- a-l- n- m- a-o-o-t-ḗ-e-e m- t- a-t-k-n-t- ō- e-e-. ----------------------------------------------------------- Mporeíte aplá na me akolouthḗsete me to autokínēto ōs ekeí.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Πώ---α-------ο ---------δο---ίρου; Π-- θ- π-- σ-- γ----- π----------- Π-ς θ- π-ω σ-ο γ-π-δ- π-δ-σ-α-ρ-υ- ---------------------------------- Πώς θα πάω στο γήπεδο ποδοσφαίρου; 0
Pṓs tha --- -t- gḗpe-- -od--p-aí-o-? P-- t-- p-- s-- g----- p------------ P-s t-a p-ō s-o g-p-d- p-d-s-h-í-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō sto gḗpedo podosphaírou?
Пређите мост! Δ-ασ--στε τη -έφ-ρ-! Δ-------- τ- γ------ Δ-α-χ-σ-ε τ- γ-φ-ρ-! -------------------- Διασχίστε τη γέφυρα! 0
Di-s---ste--ē géphy--! D--------- t- g------- D-a-c-í-t- t- g-p-y-a- ---------------------- Diaschíste tē géphyra!
Возите кроз тунел! Περά--ε μέ---α-ό τ- -ού--λ! Π------ μ--- α-- τ- τ------ Π-ρ-σ-ε μ-σ- α-ό τ- τ-ύ-ε-! --------------------------- Περάστε μέσα από το τούνελ! 0
Peráste-més--a-ó-----o--el! P------ m--- a-- t- t------ P-r-s-e m-s- a-ó t- t-ú-e-! --------------------------- Peráste mésa apó to toúnel!
Возите до трећег семафора. Π------τε -- -ο-τρ--ο φ---ρι. Π-------- ω- τ- τ---- φ------ Π-γ-ί-ε-ε ω- τ- τ-ί-ο φ-ν-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε ως το τρίτο φανάρι. 0
Pēga--et--ōs-t--trít- ph-----. P-------- ō- t- t---- p------- P-g-í-e-e ō- t- t-í-o p-a-á-i- ------------------------------ Pēgaínete ōs to tríto phanári.
Скрените затим у прву улицу десно. Μ-τά----ίψτε -τ------το---όμο δε---. Μ--- σ------ σ--- π---- δ---- δ----- Μ-τ- σ-ρ-ψ-ε σ-ο- π-ώ-ο δ-ό-ο δ-ξ-ά- ------------------------------------ Μετά στρίψτε στον πρώτο δρόμο δεξιά. 0
Me---st-ípste -ton---ṓ-o d---- d-x-á. M--- s------- s--- p---- d---- d----- M-t- s-r-p-t- s-o- p-ṓ-o d-ó-o d-x-á- ------------------------------------- Metá strípste ston prṓto drómo dexiá.
Затим возите право преко следеће раскрснице. Σ-ην ----------ασ-α-ρ-ση-συνεχ-ζετε --θ-ί-. Σ--- ε------ δ---------- σ--------- ε------ Σ-η- ε-ό-ε-η δ-α-τ-ύ-ω-η σ-ν-χ-ζ-τ- ε-θ-ί-. ------------------------------------------- Στην επόμενη διασταύρωση συνεχίζετε ευθεία. 0
St-n-ep----- di-s-aú-ōs--s----h-ze------he--. S--- e------ d---------- s---------- e------- S-ē- e-ó-e-ē d-a-t-ú-ō-ē s-n-c-í-e-e e-t-e-a- --------------------------------------------- Stēn epómenē diastaúrōsē synechízete eutheía.
Извините, како да доћем до аеродрома? Σ--γ-ώμη- πώς -- π-ω-σ-ο-αερο--ό-ι-; Σ-------- π-- θ- π-- σ-- α---------- Σ-γ-ν-μ-, π-ς θ- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-; ------------------------------------ Συγγνώμη, πώς θα πάω στο αεροδρόμιο; 0
S-ng-ṓ--,-pṓs---- --- --o--ero--ó-io? S-------- p-- t-- p-- s-- a---------- S-n-n-m-, p-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? ------------------------------------- Syngnṓmē, pṓs tha páō sto aerodrómio?
Најбоље је да узмете метро. Πά-τε-κ----ε-α--- --τρό. Π---- κ------- τ- μ----- Π-ρ-ε κ-λ-τ-ρ- τ- μ-τ-ό- ------------------------ Πάρτε καλύτερα το μετρό. 0
P-rt- k-----r- --------. P---- k------- t- m----- P-r-e k-l-t-r- t- m-t-ó- ------------------------ Párte kalýtera to metró.
Возите се једноставно до задње станице. Απ-----νε-ίστ- --χρι τ- -έ-μα. Α--- σ-------- μ---- τ- τ----- Α-λ- σ-ν-χ-σ-ε μ-χ-ι τ- τ-ρ-α- ------------------------------ Απλά συνεχίστε μέχρι το τέρμα. 0
Ap----yn-c--st- -échr--to tér--. A--- s--------- m----- t- t----- A-l- s-n-c-í-t- m-c-r- t- t-r-a- -------------------------------- Aplá synechíste méchri to térma.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!