Рјечник

sr Питати за пут   »   sl Vprašati za pot

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [štirideset]

Vprašati za pot

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Извините! O--o--it-! O--------- O-r-s-i-e- ---------- Oprostite! 0
Можете ли ми помоћи? Al---i-lah-o po-a-a-e? A-- m- l---- p-------- A-i m- l-h-o p-m-g-t-? ---------------------- Ali mi lahko pomagate? 0
Где овде има добар ресторан? K-e-----u-aj k-kšn- -ob-a res-a--a-i--? K-- j- t---- k----- d---- r------------ K-e j- t-k-j k-k-n- d-b-a r-s-a-r-c-j-? --------------------------------------- Kje je tukaj kakšna dobra restavracija? 0
Идите лево иза угла. T-m-n--vog-l----jd--e--- l-vo. T-- n- v----- p------ n- l---- T-m n- v-g-l- p-j-i-e n- l-v-. ------------------------------ Tam na vogalu pojdite na levo. 0
Затим идите право један део пута. P---m -oj-i-e -a-- n-r-v-os-. P---- p------ m--- n--------- P-t-m p-j-i-e m-l- n-r-v-o-t- ----------------------------- Potem pojdite malo naravnost. 0
Затим идите стотину метара удесно. P--em pojdi-e-sto --t-o--n--des-o. P---- p------ s-- m----- n- d----- P-t-m p-j-i-e s-o m-t-o- n- d-s-o- ---------------------------------- Potem pojdite sto metrov na desno. 0
Можете такође узети аутобус. L--k----e-te----i---av-o-us-m. L---- g----- t--- z a--------- L-h-o g-e-t- t-d- z a-t-b-s-m- ------------------------------ Lahko greste tudi z avtobusom. 0
Можете такође узети трамвај. Lahko gres-e -ud- - tr--vaj-m. L---- g----- t--- s t--------- L-h-o g-e-t- t-d- s t-a-v-j-m- ------------------------------ Lahko greste tudi s tramvajem. 0
Можете такође једноставно возити за мном. La-k--se tud- --os----o-p-lj-----a man-. L---- s- t--- e-------- p------ z- m---- L-h-o s- t-d- e-o-t-v-o p-l-e-e z- m-n-. ---------------------------------------- Lahko se tudi enostavno peljete za mano. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? K--o --i--m do n---m---eg----adio--? K--- p----- d- n---------- s-------- K-k- p-i-e- d- n-g-m-t-e-a s-a-i-n-? ------------------------------------ Kako pridem do nogometnega stadiona? 0
Пређите мост! Pre-k--t- mo-t! P-------- m---- P-e-k-j-e m-s-! --------------- Prečkajte most! 0
Возите кроз тунел! Pe--i-e-sk-zi -u---! P------ s---- t----- P-l-i-e s-o-i t-n-l- -------------------- Peljite skozi tunel! 0
Возите до трећег семафора. P--------e-do --e----- -----o-ja. P------ s- d- t------- s--------- P-l-i-e s- d- t-e-j-g- s-m-f-r-a- --------------------------------- Peljite se do tretjega semaforja. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Pote- --vi--- ---rvo-ul--- -a--e-ni. P---- z------ v p--- u---- n- d----- P-t-m z-v-j-e v p-v- u-i-o n- d-s-i- ------------------------------------ Potem zavijte v prvo ulico na desni. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Za--m -e--it--naravn--- č-z-naslednje kri---č-. Z---- p------ n-------- č-- n-------- k-------- Z-t-m p-l-i-e n-r-v-o-t č-z n-s-e-n-e k-i-i-č-. ----------------------------------------------- Zatem peljite naravnost čez naslednje križišče. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Op--s--t-, -a-o -r------a l-t-l---e? O--------- k--- p----- n- l--------- O-r-s-i-e- k-k- p-i-e- n- l-t-l-š-e- ------------------------------------ Oprostite, kako pridem na letališče? 0
Најбоље је да узмете метро. Naj---j--j-,--a g----e-s p---e-s----el--ni-o-(z -etroj--). N------- j-- d- g----- s p-------- ž-------- (- m--------- N-j-o-j- j-, d- g-e-t- s p-d-e-s-o ž-l-z-i-o (- m-t-o-e-)- ---------------------------------------------------------- Najbolje je, da greste s podzemsko železnico (z metrojem). 0
Возите се једноставно до задње станице. P-l-i-e -- enost-v----- kon-n- po-t--e. P------ s- e-------- d- k----- p------- P-l-i-e s- e-o-t-v-o d- k-n-n- p-s-a-e- --------------------------------------- Peljite se enostavno do končne postaje. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!