Рјечник

sr Питати за пут   »   et Tee küsimine

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [nelikümmend]

Tee küsimine

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Извините! V---n-a--! V--------- V-b-n-a-e- ---------- Vabandage! 0
Можете ли ми помоћи? S--te t- m--- ----ta? S---- t- m--- a------ S-a-e t- m-n- a-d-t-? --------------------- Saate te mind aidata? 0
Где овде има добар ресторан? Ku- ---s-i- h-- r-st---n? K-- o- s--- h-- r-------- K-s o- s-i- h-a r-s-o-a-? ------------------------- Kus on siin hea restoran? 0
Идите лево иза угла. M---e-v-s--ul- ü-be- --rg-. M---- v------- ü---- n----- M-n-e v-s-k-l- ü-b-r n-r-a- --------------------------- Minge vasakule ümber nurga. 0
Затим идите право један део пута. M-nge ---järe- v-i-i---a--ot--. M---- s------- v---- m--- o---- M-n-e s-e-ä-e- v-i-i m-a- o-s-. ------------------------------- Minge seejärel veidi maad otse. 0
Затим идите стотину метара удесно. Mi-ge ---s sad--mee-ri- --r-m-le. M---- s--- s--- m------ p-------- M-n-e s-i- s-d- m-e-r-t p-r-m-l-. --------------------------------- Minge siis sada meetrit paremale. 0
Можете такође узети аутобус. Te --it- ka -ussiga m-nn-. T- v---- k- b------ m----- T- v-i-e k- b-s-i-a m-n-a- -------------------------- Te võite ka bussiga minna. 0
Можете такође узети трамвај. Te -õi-e----tramm-ga m--na. T- v---- k- t------- m----- T- v-i-e k- t-a-m-g- m-n-a- --------------------------- Te võite ka trammiga minna. 0
Можете такође једноставно возити за мном. T---õ-t--k--------ä--l -õi-a. T- v---- k- m--- j---- s----- T- v-i-e k- m-n- j-r-l s-i-a- ----------------------------- Te võite ka minu järel sõita. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Kuid-- s-an-ma-ja-gp-l--s--adi-nil-? K----- s--- m- j-------------------- K-i-a- s-a- m- j-l-p-l-i-t-a-i-n-l-? ------------------------------------ Kuidas saan ma jalgpallistaadionile? 0
Пређите мост! Üle--g- sil-! Ü------ s---- Ü-e-a-e s-l-! ------------- Ületage sild! 0
Возите кроз тунел! S---k- -ä-- -un-e--! S----- l--- t------- S-i-k- l-b- t-n-e-i- -------------------- Sõitke läbi tunneli! 0
Возите до трећег семафора. Sõi-------ma--a-f----ni. S----- k------- f------- S-i-k- k-l-a-d- f-o-i-i- ------------------------ Sõitke kolmanda foorini. 0
Скрените затим у прву улицу десно. P-ör-k--s-e-är-l-e--me--l---äna--l- -a--ma-. P------ s------- e-------- t------- p------- P-ö-a-e s-e-ä-e- e-i-e-e-e t-n-v-l- p-r-m-l- -------------------------------------------- Pöörake seejärel esimesele tänavale paremal. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. S--tk- sii--ots--üle jä-gmise--is--iku. S----- s--- o--- ü-- j------- r-------- S-i-k- s-i- o-s- ü-e j-r-m-s- r-s-m-k-. --------------------------------------- Sõitke siis otse üle järgmise ristmiku. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? V---n-a-e- -u-das--a--------en-u-aa--? V--------- k----- m- j---- l---------- V-b-n-a-e- k-i-a- m- j-u-n l-n-u-a-m-? -------------------------------------- Vabandage, kuidas ma jõuan lennujaama? 0
Најбоље је да узмете метро. Pare- -le-s,-k---te m-t----- l-h-k-i--. P---- o----- k-- t- m------- l--------- P-r-m o-e-s- k-i t- m-t-o-g- l-h-k-i-e- --------------------------------------- Parem oleks, kui te metrooga läheksite. 0
Возите се једноставно до задње станице. Sõ-t-e l-hts-lt lõp----m-n-. S----- l------- l----------- S-i-k- l-h-s-l- l-p-j-a-a-i- ---------------------------- Sõitke lihtsalt lõppjaamani. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!